Нису реке прћије неке!

Борба против овог система постала је, без претеривања – Армагедон, борба против суштинског зла!

Није то митско, нит библијско зло, већ оно најподмуклије- с лицем човека а наличјем звери!

Србија је ко прецвала курва подведена свему и свакоме!

Белосветском шљаму и овдашњим битангама!

Србија- наш дом, наша светиња, наше- ништа!

Ништа од свега нашег неће остати за онима који долазе за нама као туђини на земљи својих предака!

Ако ни за шта нисмо кадри да устанемо- устанимо за оне који неће имати на чему да стоје, јер на свакој ће стопи ове дивне и мучене земље бити сквотери у прошлости која је требало да им буде већа будућности!

Олош се острвила на реке! На сам крвоток Србије рачунајући да ћемо за воду бринути тек колико нам је треба за еспресо и туширање.

Е, па ту сте се, подводачи Србије, грдно преварили, јер реке вам не дамо!

Не дамо шаку ове земље, не дамо ни прстохват неба, не дамо ни кап, НИТИ КАП наше Србије јер нећемо дозволити да нам потомке туђини поје ко стоку на кориту истим оним рекама које нам се вековима сливају у корен!

Нека ваша беспамет и мини мозгови послуже као покретачи тих проклетих мини хидроелектрана- наше реке НЕЋЕ!

Нека ваш голи ћар и бандитска намера да раскчмите све што можете док помахнитало јашете пошасти апокалипсе – напаја те жмираве сијалице вашег мрака!

Наше се сунце и месец беласају у нашим рекама!

Наше се јуче и наше сутра превију низ белутке планинских брзака док се као чобанчићи уз кикот и песму сјуре ка кућама…

Корита наших река неће бити гробнице некаквих цеви у којима ћете сахранити небо кад се звездама осује по води!

Ваши су бродови Титаници у празним флашама вискија- наши ће довека пловити нашим Јорданима!

Запамтите док наздрављате за душу наших река мислећи да ћемо ћутке стати на опело – НИСУ РЕКЕ ПРЋИЈЕ НЕКЕ!

Не дамо ни кап! Не, због потомака да их жедне не преводе преко воде!

Воде у којој се беласа наша Србија!

С њом наздрављати нећете, вала!

Ни са једним груменом њене земље, ни са напрстком неба, нити са капљом њених река убеђени да сте изворишта и ушћа!

Нису реке воде далеке, већ притоке нашег постојања!

Нећете нам потомке напајати ко волове на туђим коритима ту где читав месец и сунце захватиш у дланове па благовесно сјуриш низ лице.

Цеви посадите у своје домове- не дирајте реке јер чућете громове!

Извор: Два у један