Nova globalna ekonomska slika sveta

Naime, prema najnovijim podacima MMF-a, Kina je preuzela vodeću poziciju od SAD-a po obimu bruto domaćeg proizvoda (BDP), merenom paritetom kupovine moći. To znači da će Kina, na kraju ove godine, postati najjača ekonomska sila na svetu.

Po paritetu kupovne moći, BDP Kine već sada iznosi 17,6 biliona dolara, u odnosu na 17,4 biliona dolara SAD-a. BDP Kine bez učešća pariteta kupovne moći iznosi 10,4 biliona dolara. Na trećem mestu na svetu po veličini BDP-a je je još jedna članica BRIKS-a – Indija, sa više nego upola manjim BDP-om od 7,2 biliona dolara. Četvrto mesto zauzima Japan sa 4,7 biliona dolara, a na petom mestu je Nemačka sa 3,6 biliona dolara, kao prva evropska država u društvu najbogatijih zemalja sveta. Odmah iza Nemačke je Rusija sa BDP-om od 3,5 biliona dolara. Prva južnoamerička država na listi najvećih svetskih ekonomija je Brazil sa BDP-om od 3 biliona dolara na sedmom mestu. Sledi je Francuska, treća evropska zemlja, sa BDP-om od 2,5 biliona dolara, koliko približno ima i Indonezija na devetom mestu. Ova rang lista pokazuje da je ekonomska kriza, I dugoročna pozitivna tendencija kod pojedinih velikih ekonomija, pre svega članica BRIKS-a, dovela da ozbiljne promene globalne ekonomske slike. Kina je u istorijski kratkom vremenskom periodu, prilagođavanjem svog ekonomskog ali I političkog sistema uspela da maksimalno iskoristi svoje potencijale I postane najveća svetska ekonomija.

Interesantno je pomenuti da je 1980. godine BDP Kine iznosio tek desetinu američkog, a prema procenama MMF-a, do 2020. godine može da nadmaši američki BDP za čak 20 odsto. Prosečan rast privrede Kine od 1980. godine bio je 9,7 odsto, dok je američki prosečan godišnji rast u tom periodu bio 2,7 procenata. Istovremeno BDP po stanovniku Kine iznosi, kao i do sada, manje od četvrtine američkog.

Činjenica da je među 7 najvećih svetskih ekonomija, čak četiri iz BRIKS-a, sve više nameće potrebu drugačije globalne ,,podele karata“. I drugačijeg učešća u globalnom odlučivanju. Ta ideja se najvećoj svetskoj sili – SAD-u, ne dopada previše Međutim, sa druge strane, pritisak brzorastućih ekonomija postaje sve veći. Zato I ne čudi odluka zemalja članica BRIKS-a da formiraju svoju razvojnu banku, pandan Svetskoj banci, upravo zbog činjenice da ove zemlje ne mogu da ostvare učešće u odlučivanju u ključnim globalnim finansijskim institucijama kao što su MMF I Svetska banka srazmerno svojoj ekonomskoj snazi. Stiče se utisak da se jaz između ,,starih,, globalnih ekonomskih sila, na čelu sa SAD I EU, sa jedne strane, I novih, brzorastućih ekonomskih sila sve više produbljuje jaz. Primetan je I sve veći stepen ekonomske integracije između zemalja BRIKS-a I njihov pokušaj da izgrade paralelan međunarodni finansijski sistem, za koji neki analitičari smatraju da bi mogao da bude pandan onom sistemu koji je formiran u Breton Vudsu 1945. godine (MMF I Svetska banka). Pristalice teorija zavere smatraju da SAD neće tek tako dozvoliti da Kina I Rusija na međunarodnom planu ,,zahvate,, onaj deo strateške I političke moći koliko bi im možda pripadao po osnovu ekonomske snage, pa krize u Ukrajini I demonstrancije u Hong Kongu možda I nisu slučajnost.

Međutim, činjenica je da su, zbog velike ekonomske krize koja je nastala u SAD-u, pa se kasnije prelila u EU, upravo zemlje BRIKS-a one koje svojim privrednim razvojom održavaju stabilnost globalne ekonomije.

Stiče se utisak da se poslednjih godina, ekonomski, politički I stratški interesi velikih sila ponovo intenzivno prepliću I sudaraju. Primer krize u Ukrajini pokazuje da novi ,,hladni rat,, nije nemoguć, iako ga svi odbacuju kao mogućnost. Ipak smo svedoci ekonomskih sankcija koje se koriste u političke svrhe, što nas uvodi u neku vrstu ,,hladnog ekonomskog rata,,. U uslovima krhke svetske ekonomije, ozbiljno uzdrmane globalnom krizom, postavlja se pitanja da li ovakva vrsta nadmetanja velikih sila ,,začinjenog” sa multilateralnim sankcijama može kontrolisati I sprečiti da preraste u nešto veće, a ne samo međusobno nanošenje ekonomske štete. Neizbežne su paralele sa nekim drugim ružnim primerima iz prošlosti, kada nije bilo ,,atomske pretnje”.

Jer svet se globalno suočava sa mnogim problemima (od klimatskih, preko ekonomskih do ratnih sukoba), koji zahtevaju redefinisanje pristupa I koncepta njihovog rešavanja od strane velikih sila. Dok još ima vremena.

Izvor: BKTV