Нова рунда разговора контакт групе

20:30 – Mинск: Mеморандум о корацима за прекид сукоба у Украjини

MИНСK – У Mинску jе вечерас почела нова рунда разговора Kонтакт групе о проналажењу траjног решења за кризу Украjини.

Kонтакт група ће, како jе пре почетка састанка изjавио бивши украjински председник Леонид Kучма, разматрати меморандум коjи предвиђа кораке ка окончању сукоба на истоку Украjине, пренела jе агенциjа Итар-Tас с.

Kучма jе изразио наду да ће на састанку бити начињен напредак по питању решавања украjинске кризе, истичући да jе наjважниjе зауставити насиље.

Kонтакт група укључуjе представнике Украjине, Русиjе, проруских снага на украjинском истоку и OEБС-а.

Нова рунда разговора се одржава пошто су Kиjев и проруске снаге на истоку постигли договор о примирjу 5. септембра, као део плана у 12 тачака за решавање петомесечног оружаног сукоба. Примирjе се, у великоj мери, одржава иако су регистровани спорадични инциденти у источном делу Украjине.

19:35 – Путин: Западне санкције стимулишу руску привреду

Западне санкције стимулишу диверсификацију руске привреде. То се посебно односи разраду софтвера за војну и цивилну сферу, изјавио је председник РФ Владимир Путин на сусрету са младим научницима у Сарову.

Осим тога, шеф државе је рекао да пројекти руских научника у војној области играју важну улогу у обезбеђењу суверенитета Русије и међународне безбезбедности.

Путин је свим присутним честитао Дан оружара. Он је подсетио да је Русија у ХVIII веку имала једну од најбољих артиљерија, да су за време другог светског рата њена Катјуша и тенк Т-34 постали славни, а у најновијој историји ракетно-нуклеарни програми.

19:10 – Росњефт и ExxonMobil зауставили бушење на Арктику?

Постоји велика вероватноћа да су Росњефт и ExxonMobil зауставили заједничко истраживачко бушење на арктичком епиконтиненталном појасу.

Министар природних ресурса Сергеј Донској је саопштио да нема званичних информација овим поводом.

Росњефт није хтела да коментарише ова саопштења.

Раније је Bloomberg, позивајући се на своје изворе, саопштио да су Росњефт и ExxonMobil зауставили бушење на Арктику.

18:40 – Месо из Европе замаскирано као црноморска ситна харинга

У РФ из Белгије и Велике Британије су покушали да увезу 20 тона меса замаскираног као црноморска ситна харинга.

Ово је први случај увоза европских забрањених намирница пошто је РФ увела узвратне мере на санкције ЕУ и САД.

Увозник месне продукције је украјински Лавов. Она је из Лавова стигла у Севастопољ и као харинга смештена у хладњачу и превезена у луку Новоросијск. Крајња дестинација шверцоване робе је требао да буде Санкт Петеребург.

Месо је задржано на граници без икаквих докумената и биће уништено наредних дана.

18:20 – Чуркин: Русија оптужена без доказа

Амстердам — Руски амбасадор у УН Виталиј Чуркин рекао је да су руска влада и руски побуњеници оптужени без доказа за обарање малезијског авиона.

Он је на седници Савета безбедности Уједињених нација рекао да је кривица пребачена на Москву у оквиру рата информацијама.

Чуркин је оценио да је једини начин да се утврде чињенице о паду авиона транспарентна и објективна међународна истрага која би била спроведена уз учешће Уједињених нација.

Руски амбасадор који је иницирао састанак Савета безбедности рекао је да извештај о несрећи који је објављен 9. септембра није довољно информативан, наводећи да Русија има још питања која произилазе из извештаја о томе шта се заиста догодило.

Форензичари су до сада идентификовали 225 жртава малезијског авиона, који се у јулу срушио на истоку Украјине, саопштило је холандско министарство правде. Међу 14 последње идентификованих тела, седам су држављани Холандије, а преостали су из других земаља и њихове породице су обавештене.

У првом званичном извештају холандских вештака, објављеном почетком месеца, наводи се да је авион оборен средином јула погођен у лету „великим бројем пројектила изузетне брзине“, што га је изломило на комаде.

Малезијски авион се срушио 17. јула, а погинуло је 298 људи, а две трећине погинулих су Холанђани.

Истражитељи су закључке о узроцима пада авиона донели на основу информација из црних кутија авиона, фотографија и видео снимка с лица места, као и информација добијених од украјинске контроле ваздушног саобраћаја.

Међутим, холандски истражитељи нису били у могућности да обидју место несреће у региону Доњецка због оружаних борби између проруских активиста и украјинских снага, па су се ослонили на информације украјинског стручњака са лица места.

Холандски одбор за безбедност координише истрагу о трагедији почев од 23. јула на основу споразума са Кијевом, а група медјународних истражитеља састоји се од стручњака из Аустралије, Малезије, Холандије, САД, Русије и Украјине.

Коначни извештај очекује се следеће године.

У међувремену је једна немачка компанија за истрагу о преварама у осигурањима понудила награду од 30 милиона долара за информације о узроцима пада авиона.

16:10 – НАТО ће основати пет регионалних центара у источној Европи као одговор на руске активности у Украјини, саопштено је данас у Вилњусу где је одржан тродневни састанак начелника одбране 28 чланица алијансе са генералом Филипом Бридлавом.

Центри за „команду и контролу” биће основани у Литванији, Летонији, Естонији, Пољској и Румунији, рекао је новинарима главнокомандујући литванских снага Витаутас Зукас додајући да ће центар бити отворен до краја ове године, пренела је агенција АФП.

У сваком од центара требало би да буде ангажовано 120 војних лица који ће бити одговорни за „мултинационалне батаљоне” када се остале државе буду придружиле америчким трупама које се већ налазе у источној Европи.

15:50 – Дмитриј Медведев: Угрожен европски систем безбедности

Над европским системом безбедности и филозофијом мирног развоја се надвила претња, изјавио је премијер РФ Дмитриј Медведев на Међународном инвестиционом форуму у Сочију.

Он је рекао да је 2014. година постала преломна, како за РФ, тако и за цео свет.

Он је истакао да се са РФ не сме разговарати са позиције економске уцене.

Медведев је изјавио да врата у Русију, упркос санкцијама, нису затворена за западне партнере.

Он је додао да конфликт у Украјини, враћање Крима у РФ, увођење санкција и погоршање односа са Западом су принудили РФ да из другог угла погледа на светску карту координата.

15:10 – РФ до краја септембра може ограничити увоз воћа из Украјине, Россељхознадзор је саопштио да је повод за то чињеница да се у последње време под прикрићем украјинске продукције у земљу увозе јабуке, грожђе, кајсије из Молдавије, које су забрањене од јула.

Осим тога, у њима су пронађени карантински организми.

Служба је већ информисала украјинске колеге и очекује одговор, а у мониторинг се наставља.

14:50 – Белорусија: Одложен састанак Контакт групе о Украјини

Одложен је почетак састанка Контактне групе о Украјини у Москви, саопштио је представник МСП Белорусије.

Раније је саопштено да је састанак Контакт групе заказан за 15.00 по локалном времену.

Претходни састанак је, такође, одржан у главном граду Белорусије 5. септембра. Најважнији резултат састанка је било потписивање Протокола који је предвиђао прекид ватре и размену заробљеника.

14:45 – Представништво ДНР у Србији: Војска Новорусије све више стеже обруч око јединица кијевске хунте у околини града Ждановка

Војска Новорусије све више стеже обруч око јединица НАТО-кијевске хунте у околини града Ждановка, северозападно од Доњецка, као и у околини Дебаљцева. Процењује се да је укупно окружено од пет до седам хиљада непријатељских војника.

Током претходна 24 часа од непријатеља су очишћена насеља Јасиновка, Криничнаја, Васиљевка, Красни Партизан. Војска Новорусије врши сталне ударе дуж пута Јасиноватаја — Горловка, како би онемогућила излазак непријатељских јединица из обруча око Ждановке. Украјинска артиљерија из Ждановке већ данима туче по насељу Кировскоје, одакле добровољци Новорусије узвраћају ватру и постепено потискују непријатеља. Током преподнева на правцу Кировскоје — Ждановка вођене су борбе уз употребу тенкова и других оклопних возила.

Непријатељ је гранатирао околину града Славјаносербск (некадашњег седишта области Славјаносербија на простору данашње Луганске и Доњецке Народне Републике, у коју су се доселили Срби-граничари половином XVIII века). Недалеко од Славјаносербска, у селу Кримскоје, пијани нацисти из батаљона „Ајдар“ (чији је финансијер украјинско-јеврејски олигарх Игор Коломојски) силовали су једну мештанку и опљачкали више кућа.

Јуче је непријатељ изненадним нападом покушао да заузме Первомајск, али је колону украјинских оклопних возила храбро зауставила група донских козака из одреда Павла Дрјомова, од којих су тројица погинула.

Сукоба је било и у околини Тељманова (стратешки важног упоришта Војске Новорусије на путу ка Азовском мору), али су напади непријатеља успешно одбијени.

13:40 – Јапан одлаже увођење нових санкција против РФ

Јапан је одлучио да одложи увођење нових санкција против РФ. Токио жели да причека и види даље кораке Москве, како би донео дефинитивну одлуку поводом нових рестриктивних мера, саопштио је извор у Токију.

Осим тога, јапанске власти разматрају могућност сусрета шефова дипломатија двеју земаља на маргинама Генералне скупштине УН у Њујорку следеће седмице.

Јапан је планирао да 19. септембра уведе санкције против РФ због кризе у Украјини. Мере би се односиле на финансијски и енергетски сектор. Планирано је проширење списка лица којима би се забранио улазак у Јапан и замрзнули активи.

12:15 – Власти Доњецка, који је под контролом проруских активиста, организовали су данас чишћење града након вишемесечног гранатирања, јавља АП.

Градска скупштина Доњецка је саопштила да је током ноћи у севреном делу града погинула једна особа, јер сукоби око аеродрома не престају, а у том делу се налази и резиденцијална зона.

На улицама Доњецка је данас мирно, јер су проруски активисти организовали чишћење града, у чему им помажу и заробљеници.

12:05 – Око 700 посматрача ОЕБС надгледаће у октобру превремене парламентарне изборе у Украјини, саопштила је данас та организација.

Око 600 посматрача биће на лицу места 26. октобра, на дан гласања, прецизира ОЕБС.

Шеснаест стручњака у Кијеву и 80 „посматрача на дуже времене распоређених широм земље“ такође ће пратити изборе.

ОЕБС, који окупља 57 земаља, укључујући САД и Русију, има сталне посматраче у Украјини због актуелне кризе, а њихов број ће до краја године достићи 500 људи.

11:50 – Јоахим Гаук: Украјина има право да приступи НАТО-у

Немачки председник Јоахим Гаук заложио се поново за више немачке одговорности у свету да би се, како је рекао, пре свега спречиле кризе.

Он је поводом украјинске кризе веома оштро критиковао вођство у Москви.

Ту се ради о непоштовању грађанских и људских права и рушењу међународног права, рекао је Гаук, оптужујући руско вођство у украјинској кризи и искључио могућност да би, у актуелној ситуацији, могао да посети Москву.

Он је у интервјуу за Рајнише пост, на питање листа да ли се са руским председником Владимиром Путином може имати дипломатско решење, одговорио потврдно.

Гаук, који се налази на половини свог председничког мандата, похвалио је понашање немачке владе у украјинској кризи и бранио проширење НАТО на исток.

„Наше комшије имају право да приступе НАТО, који је за њих био и јесте од централног значаја, не само као политички, већ и као одбрамбени савез“, рекао је Гаук и изразио уверење да из украјинске кризе неће произаћи никаква ратна претња средњој Европи.

Гаук се поново заложио за више немачког ангажмана и рекао да он жели још више немачке одговорности у решењу конфликата „изван наших граница“.

Он је, истовремено, критиковао да се у Немачкој одмах говори о војним мисијама и указао да одговорност обухвата и дипломатију и превенцију кризе.

Указујући да одговорност обухвата и друга поља, Гаук је навео да се ту ради и о заштити клими, привредној сарадњи, односима према избеглицама у Европи.

11:45 – Медведев потписао указ о увођењу царина на украјинску робу

Спекулације о претварању Русије у једну затворену економију су неприкладне, будући да Русија жели да остане при основним принципима макроекономске политике, изјавио је руски премијер Дмитриј Медведев који је данас потписао указ о увођењу царина на украјинску робу.

„Било какве спекулације о фундаменталним изменама модела економског развоја, у смеру затворене економије, јесу неприкладне и непотребне“, изјавио је Медведев на инвестиционом форуму у руском одмаралишту Сочију, а преноси агенција Ројтерс.

Медведев се, такође, осврнуо на јачање улоге Русије на азијском тржишту, рекавши да ће већа улога Русије у том региону допринети јачању њеног угледа и у другим регионима, укључујући на Западу.

„Јачање улоге наше земље у азијском региону ће, без сумње, допринети јачању нашег угледа и у другим подручјима, као и на Западу“, поручио је Медведев.

Осим тога, Медведев је данас потписао указ о увођењу царина на украјинску робу, као одговор на украјинско потписивање Споразума о придруживању Европској унији.

11:00 – Александар Новак: Преговори о гасу између РФ, ЕК и Украјине 26. септембра у Берлину

Преговори о гасу између у формату РФ-Украјина-ЕУ ће се одржати у Берлину, саопштио је министар енергетике РФ Александар Новак.

Стране још нису усагласиле цену руског гаса за Украјину. Москва предлаже да се утврди привремена цена од $385 за хиљаду кубних метара за време док траје судски спор између Гаспрома и Нафтогаза.

Кијев захтева да цена у летњем период у буде $300 за хиљаду кубних метара, а у зимском $380. Гаспром је средином јуна прешао на авансно плаћање са Нафтогазом због неплаћених дуговања, која износе око $5,3 милијарде. Сада у украјински систем за транспорт гаса стижу само транзитне количине намењене Европи.

10:20 – Владимир Путин је у телефонском разговору са канцеларом Аустрије Вернером Фајманом дискутовао о ситуацији у Украјини.

Стране су истакле важност строгог поштовања режима прекида ватре.

Они су истакли неопходност хитне нормализације односа између РФ и ЕУ.

Путин је нешто раније, на седници Државног савета у Москви, изјавио да узвратне мере РФ на санкције Запада нису изазване тежњом да се казне те земље, него потребом да се заштите интереси државе.

Он је рекао да РФ у наредне две године треба да направи пробој у јачању конкурентске способности реалног сектора домаће привреде.

10:00 – Данас нова рунда разговора Контакт групе о Украјини

Нова рунда разговора Контакт групе за проналажење трајног решења за кризу Украјини биће одржана данас у белоруској престоници Минску, најавило је белоруско министарство иностраних послова.

Портпарол министарства потврдио је у четвртак да ће, у петак, 19. септембра, бити одржан састанак такозване Контакт групе која укључује представнике Украјине, Русије, проруских снага на украјинском истоку и ОЕБС-а.

Исти извор није навео тачно време одржавања састанка у Минску, пренела је агенција АФП.

Нова рунда разговора долазе пошто су, званични Кијев и проруске снаге на истоку постигли договор о примирју 5. септембра, као део плана у 12 тачака за решавање петомесечног оружаног сукоба.

Примирје се, у великој мери, одржава иако су регистровани спорадични инциденти у источном, дестабилном делу Украјине.

09:30 – Доњецк: Примирје у Украјини и даље крајње крхко

Украјинска армија наставља са регуларним артиљеријским нападима на стамбене квартале Доњецка. У протеклих 24 сата украјинска армија је неколико пута гранатирала град.

Гранате су пале и на Свето-Николајевску цркву и Свето-Иверски женски манастир. Озбиљно је оштећено неколико зграда. Украјинска армија је из система „Град“ напала и на село Зујевку.

На Луганском правцу је уништена електромашинска фабрика, па су становници Первомајска остали без 1.500 радних места. Редовно се нападају и позиције снага самоодбране.

09:00 – Петар Порошенко: Кијев се залаже за мировно решавање ситуације у Украјини, мој син се бори као добровољац

Председник Украјине Петар Порошенко је још једном новинарима, по завршетку посете САД, изјавио да се залаже за мировно решавање проблема.

Истовремено је покушао да се с Бараком Обамом договори о испорукама војне помоћи и додељивања Кијеву статуса специјалног партнера НАТО. Али, Вашингтон је одлучио да се заустави на финансијској помоћи у висини ид $46 милиона.

У интервјуу CNN Порошенко је изјавио да се један од његових синова бори на југоистоку. Он је као добровољац отишао тамо.

---

Извор: Агенције