Нови скандал Клинтонових

Земље за које је Америка веровала да су репресивне, а које су фондацији Клинтон уплаћивале више десетина милиона долара добиле су од Стејт департмента под вођством бивше прве даме зелено светло да купују америчко оружје.

Амерички произвођачи оружја који су добијали дозволе да извозе у земље које не поштују људска права такође су били финансијери добротворне организације Хилари Клинтон, показује истраживање „Интернешенел бизнис тајмса”.

Ово је најновије откриће у низу о томе како су стране владе и домаће компаније куповале утицај код државне секретарке, која засад важи за најјачег кандидата на председничким изборима следеће године. Стејт департмент је за време њеног мандата одобрио испоруку бомбардера, пушака, опреме у вредности од 300 милијарди долара режимима за које су Вашингтон и сама Клинтонова сматрали да су недемократски и да чак толеришу тероризам. Свим овим земљама, попут Саудијске Арабије, Катара, Алжира, Кувајта, Омана и Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) заједничко је да су на листи спонзора Фондације „Бил, Хилари и Челси Клинтон”. Тако је продаја америчког оружја овим земљама за време док је Клинтонова била у влади (2009–2013) порасла за 143 одсто. Слање чекова на рачун организације бивше прве даме показало се као најкраћи пут до остваривања утицаја у америчкој влади. Државна секретарка је аминовала уговоре са земљама које је истовремено, како је својевремено открио „Викиликс”, жестоко критиковала. Депеше су откриле да се Клинтонова жалила на „константан напор да убеди саудијске званичнике да се позабаве саудијским финансирањем терориста”, Владу Кувајта, која је невољна да „преузме акције против кувајтских финансијера” тероризма, УАЕ због тамошњих донатора који „обезбеђују финансијску подршку великом броју терористичких организација” и на Алжир због „самовољних смакнућа”. Ипак, у Ријад су послати борбени авиони у вредности од 29 милијарди долара јер је заливска монархија уплатила десет милиона долара њујоршкој организацији, док су амерички произвођачи и извозници са „Боингом” на челу на исту адресу упутили 900.000 долара. У Катару су послове склопили компаније „Локхид Мартин”, „Јунајтид текнолоџис” и „Џенерал електрик”, које финансијски подржавају организацију Клинтонових. Ова последња је отишла и корак даље када је 2011, док је поседовала готово половину деоница Ен-Би-Сија, запослила Челси Клинтон, кћерку Хилари и Била Клинтона, управо на овој ТВ мрежи. Све скупа, „Интернешенел бизнис тајмс” процењује да су владе и бизнисмени на фонд Клинтонових потрошили између 54 и 141 милион долара, али да им се то вишеструко исплатило јер су без проблема увозили, односно извозили оружје.

Показало се да је фондација кључна у шеми куповине утицаја Клинтонових. Страним владама намерним да купе америчко оружје забрањено је да финансирају кампање политичара, али потпомагање добротворних организација није стављено ван закона. Заобилазни пут до средишта моћи јесте и ангажовање Била Клинтона као говорника. Поменути Кувајт му је платио 175.000 долара за један јавни наступ. Откако је напустила Стејт департмент, Хилари Клинтон се и сама посветила јавним наступима, па је овај брачни пар, како је пренео „Вашингтон пост”, од почетка прошле године за говорницом зарадио 25 милиона долара. Углавном су се обраћали руководству и запосленима у компанијама које могу да добију или изгубе баснословне суме новца у зависности од политике Беле куће, коју ће Клинтонова пробати да освоји на изборима следеће године. Управо се зато толико истражују њене везе са бизнисменима и режимима широм света. Републиканци и поједини медији и демократе истичу да је она лош кандидат јер меша приватне и државне послове, што је и показала када је, како је сазнао „Волстрит џорнал”, извршила притисак на стране владе да потпишу уговоре са њеним дародавцима, то јест са „Џенерал електриком”, „Ексон мобилом”, „Мајкрософтом” и „Боингом”. Оно што јој никако не иде у прилог због погоршаних односа са Кремљом јесте и недавно откриће „Њујорк тајмса” да је руској државној компанији омогућила да преузме петину америчких резерви уранијума. Истовремено су канадски посредници у том послу послали новац на адресу познате њујоршке организације, док су Руси Билу Клинтону платили пола милиона долара за један говор у Москви.

Извор: Политика