Вучић отворио карте – жели „амерички“ гас

БЕОГРАД – Премијер Србије Александар Вучић изјавио је да ће Србија прихватити сугестију из САД да смањи зависност од руског гаса, тако што ће се придружити гасоводу који има америчку подршку и који ће спровести гас из Азербејџана у Европу.

У интервјуу за америчку агенцију АП, који је дао током посете Тирани, Вучић је навео да је Србија по питању енергетске безбедности, спремна да користи гас из више извора, што је, како је рекао, „веома важно за наше америчке пријатеље, такође”.

Како наводи АП, САД већ извесно време раде на томе да подстакну балканске земље да се окрену алтернативним изворима гаса, пре него да се надају изградњи гасовода који би преко Турске довео руски гас на Балкан.

Америчка агенција, уз објављивање првог цитата из интервјуа с Вучићем, навела је да подршка гасоводу под покровитељством САД представља велики политички заокрет Србије, која је традиционални савезник Русије.

„Запад оптужује Русију да гас користи као средство политичког ;утицаја на земље које су, попут Србије, потпуно енергетски зависне од руског гаса”, пише АП.

Вучић: Залагање за диверсификацију, а не заокрет ка САД

БЕОГРАД – Премијер Србије Александар Вучић изјавио је данас да његово залагање за диверсификацију гаса није „заокрет ка Америци” већ жеља да обезбеди енергетску сигурност и ефикасност за Србију.

Подсетивши да 2019. Русија прекида снадбевање Европе гасом преко Украјине и да од те године Србија неће имати обезбеђен гас из правца Мађарске, премијер је рекао:

„Кад 2019. године Руси престану да шаљу гас преко Украјине, питаћу вас одакле да га узмемо”.

Истакавши да је „мали” да би говорио о Русији или Америци, Вучић је рекао да свако треба да брине за себе, те да је његов посао да се стара о Србији.

„Хоћу да неко ко дође после има обезбеђене цевоводе, интерконекторе са одређеним земљама, да можемо да имамо гас и да га, ако је могуће, имамо и јефтиније него данас и него што нам неки нуде”, рекао је Вучић упитан да ли спремност за диверсификацију гаса значи заокрет ка САД.

Вучић:Не балансирамо,наш стратешки циљ је чланство у ЕУ

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је за америчку агенцију АП да је стратешки циљ Србије пут у Европску унију, што, како је нагласио, не искључује добре односе са Русијом.

На констатацију америчке агенције да се Србија није придружила санкцијама западних држава против Русије због политике коју води према Украјини, а да неки западни званичници инсистирају да се Србија одлучи куда жели да иде – да ли жели зближавање са Русијом или ЕУ, српски премијер истиче:

„Не ради се о балансирању. Наш стартешки циљ је пут у ЕУ и веома чврсто смо на том путу. Да, с друге стране, желели бисмо да очувамо добре одосе са Русијом”, рекао је Вучић за АП и упитао шта има лоше у томе.

„Шта је лоше у томе?Ја не видим ништа. Не говоримо о бирању страна, наша страна је наш пут у ЕУ, наша страна је Србија (и њен интерес)”, рекао је Вучић у интервјуу.

Вучић је подсетио да је то отворено рекао и пред руским председником Владимиром Путином на конференцији за новинаре.

„Можете ли да наведете неког другог ко је то рекао тако отворено као ја пред Владимиром Путином „, упитао је он.

Вучић је такође нагласио да су за пут Србије ка ЕУ веома важни добри односи са Вашингтоном.

„Вашингтон је, наравно, изузетно важан и ми се надамо да ће они подржати наш европски пут и наше економске реформе, које су веома важне за нашу земљу”, додао је Вучић.

АП подсећа да ће Вучић почетком јуна отпутовати у посету САД.

Антић: Циљ Србије диверзификација снабдевања гасом

Приоритет Србије у енергетици је изградња гасне интерконекције са Бугарском да би се повезали на гасовод који треба да се гради из Азербејџана, изјавио је данас министар рударства и енергетике Александар Антић и нагласио да је Србија заинтересована и за гасовод Турски ток и све остале пројекте који могу да обезбеде диверзификацију снабдевања наше земље гасом.

Србија хоће да диверзификује све правце и изворе снабдевања гасом и то је и политика ЕУ, рекао је Антић у паузи Европског бизнис конгреса.

Он је поручио да је то одговорна и патриотска позиција владе.

„То може неком да се свиди или не”, рекао је Антић одговарајући на питања новинара да ли се у енергетици Србије дешава преокрет и да ли се наша земља окреће, уместо сарадње са Русијом у енергетици, сарадњи са САД прихватајући пројекат гасовода из Азербејџана.

Антић је рекао да то питање не треба политизовати и да Србија има одговорну позицију, да са свима „игра отворених карата” јер жели да обезбеди диверзификацију извора и додатне изворе снабдевања гасом.

Министар енергетике је додао да је у плану да гасна конекција са Бугарском која ће омогућити повезивање наше земље на планиране гасоводе Тап и Танап, почне да се гради у 2016. години и најавио да Србија покушава да обезбеди сва средства, или највећи део новца за тај пројекат из европских фондова.

Када је реч о гасоводу Турски ток, Антић је поручио да још нисмо ушли у било какву озбиљну причу у вези са финансирањем тог гасовода, и нагласио да је циљ Србије да учествује у оним гасним пројектима који су транзитног типа кроз нашу земљу, а који су истовремено са трећим енергетским пакетом ЕУ.

Бушатлија: Утврдити да ли могућност за гас из Азербејџана уопште постоји

БЕОГРАД – Економиста Махмуд Бушатлија оценио је данас да прво треба установити да ли могућност да се Србија придружи гасоводу који има америчку подршку и који ће спровести гас из Азербејџана у Европу технички постоји и додао да азербејџански гасовод није ни близу капацитета који је био предвиђен Јужним током.

„Азербејџански гасовод није ни близу капацитета који је био предвиђен Јужним током, тако да не знам да ли ми можемо очекивати неке озбиљне количине гаса, па не знам шта нам ту Американци могу помоћи, јер ми имамо боље односе са Азербејџаном него Американци”, навео је Бушатлија за агенцију Бета.

Он је рекао да треба позвати стручњаке у тој области да направе процену да ли је спровођење гаса из Азербејџана уопште могуће, јер када „политичари разговарају и замишљају ствари то још не значи да је изводљиво”.

„Видели сте како је то изгледало са Јужним током кад о томе политичари о томе причају. То је било дивно, чак се очекивало и да ми зарађујемо неке милијарде што није могуће, али политичари себи могу да дозволе да причају и нешто што се не може доказати. Идеју свакако требало размотрити, али озбиљни људи да се баве озбиљним пословима, прво стручњаци да процене да видимо да ли ми можемо и по којој цени ући у тај инвестициони пројекат”, казао је економиста.

Бајатовић: Европа нема замену за руски гас

БЕОГРАД – Земље региона југоисточне Европе не могу на средњи и дужи рок рачунати на снадбевање гасом из Азербејдзана као ни на гас из уљних шкриљаца, изјавио је данас генерани директор Србијагаса Душан Бајатовић и нагласио да природни гас, пре свега из Русије, нема замену на европском тржишту.

Гасовод ТАП, који треба да допрема гас из Азербејдзана нема довољне количине гаса за југоисточну Европу, а све и када би се тај гасовод изградио, кад се снадбе Турска, преостаје свега 16 милијарди кубика гаса што је недовољно за земље региона, рекао је Бајатовић на Међународном бизнис конгресу који се одржава у Београду и којем присуствује шеф Гаспрома Алексеј Милер.

Бајатовић је додао да је гас из шкриљаца неисплатив и неконкурентан и поручио да те алтернативе које се нуде Србији и земљама региона нису праве алтернативе.

„Ни за седам до десет година не може доћи до изградње инфраструктуре којом би се транспортовао гас из шкриљаца до земаља региона, чак и да нам дају новац”, додао је Бајатовић.

„Није фер”, каже Бајатовић, да се југоисточна Европа остави без сигурног снадбевања гасом због „геополитичке утакмице између САД, Русије и Европске уније (ЕУ)”. Тим питање, додао је, треба да се баве стручњаци, а да политика треба да има мањи утицај.

Бајтовић је рекао да је сигуран да у наредних 10 -15 година гас из шкриљаца не може ни на који начин конкурисати природном гасу без обзира одакле он долази.

Он је навео да би цена нафте требало да буде минимум 85 долара за Барел да би добијање нафте и гаса из шкриљаца било исплативо.

Процене су, како је рекао, да би гас из шкриљаца такође требало да буде јефтинији од природног гаса за 33 одсто да би се дугорочно исплатила његова употреба.

Бајатовић је оценио и да Русија ради на диверзификацији испорука сопственог гаса из Русије који је неопходан европским земљама и додао да није сигуран колико ће САД моћи да притискају ЕУ по питању смањења енергетске сарадње са Русијом.

Он је указао да је азијско тржиште, када је реч о извозу гаса из Русије, још привлачније од европског и оценио да новог гаса из афричких земаља, у којима су извршене политичке револуције, до европских потрошача неће бити и да тај гас не може да угрози руске изворе гаса на европском тржишту.

Ако би Русија 2019. године прекинула снадбевање Европе гасом преко Украјине питање је одакле ће се европске земље снадбевати гасом, рекао је Бајатовић и додао да ни Бугарска ни Румунија које се евентуално помињу као алтернативни правац преко којег би се југоисточна Европа снадбевала гасом, не би биле транзитне земље у тим испорукама гаса.

Извор: Агенције