Novi udar na „Južni tok“ – evropski zakoni

BRISEL – Ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović rekla je danas na konferenciji o Južnom toku u Evropskom parlamentu da će izgradnja ovog gasovoda zaposliti desetine hiljada ljudi, a da se Srbija sprema da bude glavno skladište energenata u regionu.

“Očekujem da se tokom izgradnje Južnog toka, što direktno što indirektno, zaposli oko 150 000 ljudi”, izjavila je Mihajlović obraćajući se učesnicima skupa “Južni tok – evolucija jednog gasovoda” koji je danas popodne održan u Evropskom parlamentu

Ministarka je dodala da će oko 3 500 ljudi ostati stalno zaposleno na održavanju gasovoda nakon izgradnje.

Ona je učesnicima, među kojima je bio i direktor izvoza ruskog gasnog giganta Gazprom Aleksandar Medvedev, rekla da Srbija trenutno plaća veoma visoku cenu za tranzit gasa kroz Ukrajinu i Mađarsku i da će se to nakon završetka izgradnje Južnog toka promeniti.

“Srbija planira da postane glavni centar za transit i skladištenje energenata u regionu, ne samo za gas već i za naftne derivate”, poručila je ministarka.

Medvedev je na istom skupu izjavio da će izgradnja južnog toka koštati oko 15 milijardi evra, od čega, naglasio je, ni jedan cent neće biti uzet od evropskih poreznih obveznika.

“Reč je o čisto privatnom i komercijalnom poduhvatu”, poručio je on i dodao da će izgradnja ovog gasovoda omogućiti fleksibilnije i bezbednije i čistije snabdevanje EU energijom.

Sa druge strane, zamenik generalnog direktora za unutrašnje energetsko tržište u Evropskoj komisiji Klaus-Diter Borhart upozorio je u svom govoru da sporazumi koje Gazprom ima sa pojedinim članicama EU nisu u skladu sa evropskim propisima i da će morati da se promene.

“Proizvodnja i distribucija gasa se moraju razdvojiti, a nije dozvoljeno ni da jedna firma bude ekskluzivni snabdevač, rekao je Borhart.

On je istakao da će ovi ugovori tokom sledeće dve godine morati da budu revidirani, inače Gazprom neće moći da posluje na teritoriji EU.

Bilateralni sporazumi o izgradnji gasovoda Južni tok, koji su potpisani između Rusije, Bugarske, Srbije, Mađarske, Grčke i Slovenije, Hrvatske i Austrije, predstavljaju kršenje zakona Evropske unije (EU) i moraju da se pregovaraju ispočetka, saopštila je danas Evropska komisija.

Direktor za tržišta energije pri Evropskoj komisiji Klaus Diter Borhert rekao je, obraćajući se u Evropskom parlamentu, da su sporazumi kršenje zakona EU, prenosi portal Euractiv.com.

– Komisija je pogledala te međudržavne sporazume i došla do zaključka da nijedan od njih nije u saglasnosti sa zakonima Unije. To je razlog što smo tim državama rekli da su pod obavezom, jer su članice EU ili članice Evropske energetske zajednice, da moraju zatražiti ponovno pregovaranje sporazuma sa Rusijom, kako bi ti međudržavni sporazumi bili u skladi sa zakonima EU – rekao je Borhert.

On je objasnio da, ukoliko ti pregovori ne budu vođeni uspešno, onda države treba da ponište sporazum sa Rusijom.

Prema njegovim rečima, evropski komesar za energetiku Ginter Etinger je poslao pismo ruskom ministru energetike Aleksandru Novaku kako bi mu objasnio situaciju i zatražio da „pozitivno gleda“ na mogućnost ponovnih pregovora sa državama kroz koje će proći gasovod.

– Ono što mogu da kažem je da međudržavni sporazumi neće biti osnova za izgradnju ili operacionalizaciju Južnog toka. Ukoliko države članice EU ili države kojih se to tiče ne budu ponovo pregovarale sporazume, tada Komisija ima načine i sredstva da ih obaveže da to učine. I Južni tok ne može da radi pod tim sporazumima – ponovio je Borhert.

On je naglasio da postoje tri velika pitanja o sporazumima.

Prvo, mora se posmatrati pravila razdvajanja vlasništva mreže, a to znači da Gasprom, koji je i proizvođač i snabdevač gasa, ne može u isto vreme biti i proizvođač i vlasnik mreže za transport.

Drugo, nediskriminatorni pristup treće strane gasovodu mora biti obezbeđen, odnosno ne može biti ekskluzivno pravo Gasproma da bude jedini snabdevač gasom. Treće, tarifna struktura se mora rešiti.

– Da li je moguće usaglasiti izgradnju gasovoda i operativni deo Južnog toka sa tim pravilima? Ne znam, ne znam još – rekao je Borhert.

On je upozorio da će, ukoliko pregovori sa Rusijom budu uspešni, ipak biti potrebno neko vreme da bi se Južni tok prilagodio ovim pravilima EU.

– Ne meseci, možda dve godine pre nego što dođemo do toga – dodao je Borhert.

Zamenik ruskog ministra energetike Anatolij Jankovski rekao je da Rusija ne prihvata da se pravila EU odnose na prekogranične projekte, kao što su gasovodi, koji nisu stacionirani samo na teritoriji EU.

Izvor: Tanjug