Обама окреће лист

ВАШИНГТОН – Прошла година је по много чему „изгубљена”, док ова – друга другог мандата – треба да покаже једног одлучнијег и практичнијег Барака Обаму. Да буде година са мање обећаног, а више постигнутог.

Ово су основне поруке које су претходних дана долазиле из Беле куће, из круга председникове бирократије, многобројних саветника и сарадника, као припрема јавности за његов вечерашњи (девет по овдашњем, два после поноћи по нашем времену) говор о „стању нације”, традиционално (још од Џорџа Вашингтона 1790) подношење рачуна шефа извршне власти законодавној (оба дома Конгреса) и, уз помоћ телевизије, свим Американцима.

Из већ пуштених пробних балона сигнализирано је како је обављена свестрана анализа 2013. и извучени оперативни закључци. У тим преиспитивањима није толико тражен одговор на питање шта је пошло наопачке – јер тога је било много: од неуспеха да се пооштри контрола промета оружја, преко 16-дневне парализе владе до катастрофалног почетка примене здравствене реформе – колико зашто и како да се спречи реприза тога.

Подсећа се, наравно, да је као резултат свега Обамина популарност, која је у моменту реизбора у новембру 2012. и почетка другог мандата у јануару 2013. износила 57 одсто, данас срозана на само 42 одсто.

Обама је у прошлој години, због тога што је у оштро подељеном Конгресу драстично смањена кооперативност две партије, веома осетио ограничења своје власти и дисперзија између утиска да је „најмоћнији човек света” и реалности да је код куће саплитан на сваком кораку.

Из свега тога, у његовом штабу је формулисана нова стратегија. Председник ће, за почетак, вечерас да обећа само оно што може да оствари.

Другачије формулисано, Обама „неће више да буде премијер” – шеф извршне власти коме агенду намеће парламент (у овом случају Конгрес) већ ће у већој мери користити своје председничко пенкало – могућност да влада указима и уредбама, што практично значи да ове године неће бити великих законодавних иницијатива (осим реформе имиграционих закона, зашта су заинтересовани и републиканци), док ће се, са друге стране максимално користити председникова извршна овлашћења.

Улогу да у данашњим околностима проверава границе Обаминих прерогатива добио је нови саветник без портфеља Џон Подеста, бивши шеф кабинета Била Клинтона. Једна од првих мера биће већа саветничка координација, али и боља комуникација са јавношћу.

Обама је очигледно одустао од главне амбиције са којом је ушао у Белу кућу – да промени начин на који функционише Вашингтон. Свестан да практично за неке велике потезе има још највише пола године, пошто ће ускоро да се захукта кампања за конгресни међуизбор идућег новембра, а потом почиње нова председничка трка чији је финиш у новембру 2016 – Обама је пред принудом да исправи главни утисак стечен на крају прошле године: да је недовољно компетентан.

Што се тиче његове главне политичке оставштине, она је већ позната: већ сама чињеница да је постао председник као први Афроамериканац била је историјски међаш.

Како се најављује, једна од тема његовог обраћања нацији и политичких приоритета за ову годину биће указивање на економске неједнакости, чиме би се вратио неким од идеолошких питања која деле његову Демократску партију од Републиканске, углавном виђене као чувара постојећег поретка који је системски наклоњен богаташима.

Како је објаснио Ден Фајфер, виши саветник у Белој кући, у Обамином говору о стању нације доминираће „акција и оптимизам”. Обамини говори су иначе увек сјајна реторика – проблем је то што речи досад најчешће нису биле усклађене са делима.

Извор: Политика