Обама жели напад уз подршку Конгреса

ВАШИНГТОН – Амерички председник Барак Обама рекао је данас да САД треба да изведу напад на Сирију због употребе хемијског оружја, али је указао да ће за ту операцију тражити одобрење Конгреса.

У обраћању нацији, Обама је испред Беле куће рекао да има овлашћене да изведе напад на Сирију и без Конгреса, али да ће „земља бити снажнија” ако се у одлуку о кажњавању Сирије због употребе хемијског оружја, укључе и чланови Конгреса.

Америчке власти јуче су објавиле обавештајни извештај у којем се закључује да је режим сиријског предсеника Башара ал-Асада „извео напад хемијским оружјем” у предграђу Дамска у којем је убијено 1.429 људи, од чега најмање 426 деце.

„После пажљивог разматрања, одлучио сам да САД треба да предузму војну акцију против циљева у Сирији”, рекао је Обама и додао да ће напад у Сирији бити ограниченог домета, као и да се не разматра слање трупа „усред туђег рата”.

Обама је рекао да је употреба хемијског оружја у Сирији била „напад на људско достојанство” и поручио да се злочињени почињени хемијским оружјем морају не само истражити, већ и казнити.

„Тражићу од представника америчког народа у Конгресу одобрење за употребу силе”, рекао је Обама и додао да су САД спремне за напад кадгод то одлуче.

Амерички председник је рекао да је свестан да се Уједињене нације и неке друге државе не слажу с његовом одлуком, али да је спреман да изда наређење за напад и без њиховог одборења.

„Ми смо Сједињене Америчке Државе и не смемо затварати очи пред оним што се десило у Дамаску”, рекао је Обама и запитао какву ће поруку послати САД, ако „диктатор може да гасом убије стотине деце на очиглед свих, и да не плати због тога”.

Он је рекао да је јутрос разговарао с лидерима демократа и републиканаца у Конгресу и да су се договорили да Конгрес о нападу на Сирију гласа што је пре могуће када се посланици врате с летњег одмора. Један од лидера републиканаца најавио је да ће Конгрес заседати 9. септембра.(Бета)

—————————————————–

САД без савезника против Сирије

Према извештајима агенција

Вашингтон, Москва, Кувајт – Од почетка викенда гомилају се предзнаци да амерички председник Барак Обама и његов министар спољних послова, односно државни секретар Џон Кери неће одустати од наума да спроведу у дело претњу Сирији ваздушним ударима. Водећи кувајтски дневник „Кабас”, познат по антиратној оријентацији, тврди да би ваздушне ударе требало очекивати у току данашњег дана, а  најкасније у понедељак.

Председник комитета за спољну политику у руској Државној думи Алексеј Пушков такође је изјавио да предстоје ваздушни напади на Сирију. Агенција Итар-Тасс преноси оцену Пушкова да ће до напада доћи најкасније у среду 4. септембра.

Слично мишљење изнео је аустријски вицеканцелар и министар спољних послова Михаел Шпиндлекер, у суботњем разговору са представницима медија. „Ваздушни удари на Дамаск би могли да уследе у следећих неколико дана”, изјавио је Шпиндлекер за новинску агенцију АПА. Као доказ исправности ове претпоставке, Шпиндлекер је навео да је од Аустрије у више наврата захтевано да одобри прелете војне авијације ,неких земаља’ преко њене територије – последњи пут уочи овог викенда. Да ли ће Беч остати при овој одлуци, могло би да зависи од става који ће заузети УН: „Да би се захтев за прелет поново узео у разматрање, неопходно је да Савет безбедности УН претходно одобри мандат за интервенцију у Сирији“, рекао је аустријски вицеканцелар.

На одлуку УН, међутим, чекаће се бар до краја идуће недеље. Истражитељи УН, који су јуче у јутарњим сатима напустили сиријске локације где је, наводно, употребљено хемијско оружје против цивилног становништва и прешли границу ка Либану, изјавили су агенцијама да ће резултати њихових анализа бити познати тек за десетак дана. Они су, при том, нагласили да ће анализе показити да ли је и које хемијско оружје коришћено, али не и ко га је употребио.

За САД, резултати истражитеља УН као да нису од пресудног значаја. Државни секретар Џон Кери изјавио је у обраћању медијима да је у нападу од 21. августа на предграђа Дамаска усмрћено 1429 особа, међу њима 426. деце. Кери је рекао да Вашингтон има доказе да је нападе наложио режим у Дамаску, с обзиром да само он има приступ депоима хемијског оружја. При том се ослонио на извештај обавештајних служби, сачињен на основу изјава агената на терену и „сигналне истраге“, што ће рећи прислушкивања електронског саобраћаја, као и на основу сателитских снимака терена, пре и после напада.

Амерички председник Обама саопштио је уочи викенда да не би требало очекивати операцију широких размера: „Нисмо предвидели (временски) неограничени ангажман.“

У прилог реченом иде извештај Ројтерса да САД појачавају присуство ратне морнарице испред сирисјких територијалних вода. Агенција се позива на изјаву неименоване службенице Пентагона, да је шести ратни брод САД прошао кроз Суецки канал и одредио курс према Сирији. „Реч је о броду ,Сан Антонио’ из истоимене конструкционе класе који служи као војна болница и за транспорт десантних јединица и хеликоптера“, тврди Ројтерс. Агенција је релативисала ударну моћ америчких морнаричких снага које затварају обруч испред сиријских вода. „Према наводима Пентагона, посаде транспортера ,Сан Антонио’ и пет разарача броје, укупно, 1.700 морнара. То је премало за војну операцију ширих размера“, закључује Ројтерс.

Кувајтски „Кабас” сумња, међутим, да ће се интервенција завришти ударима са мора. Позивајући се на информације из дипломатских извора, лист је навео одакле би напади на Сирију могли још да уследе – из војних база у Турској, у Јордану, у Грчкој и на Кипру.

Ваздушни удари ограниченог интензитета одговарали би представама Вашингтона, по којим не би требало прекомерно ослабили владине снаге. Такође, не би се смело утицати на битнију промену односа снага у корист побуњеника за које Запад сумња да намеравају да успоставе владавину Шеријата. Удари би били, пре свега, опомена режиму у Дамаску да седне за преговарачи сто са побуњеницима.

У прилог реченом иде писање „Њујорк тајмса“. Дневник истиче да САД не могу да одустану од напада јер би у супротном довели свој кредибилитет у питање. Сличне аргументе САД су користиле и приликом бомбардовања СР Југославије 1999. године. У јеку ваздушних удара на нашу земљу, у тренутку када је почео да сплашњава ентузијазам Европљана за војну акцију, Пентагон је убеђивао савезнике на Старом континенту да ће кредибилитет НАТО бити угрожен ако се обустави бомбардовање без пораза југословенских бранилаца.

Аргументи „Њујорк тајмса“ добијају на веродостојности у тренутку када војни савезници САД, осим Француске, одбијају активно учешће у сукобу. САД су, практично, усамљене у овом тренутку, известиле су агенције, истичући да ће се подршка савезника ограничити на политичке иницијативе, дакле на моралну подршку. „У случају да се одлучи за удар на Сирију, председник Обама би постао први председник САД у минуле три деценије који је напао једну страну земљу без широке међународне подршке“, истакнуто је у коментару агенције „Асошијетид прес“.

—————————————————–

Циљеви ваздушних удара

Америчка администрација обрела се у незавидној ситуацији. Најављени ваздушни удари не би смели да прекомерно ослабе владине снаге у Сирији. Са друге стране, удари не би требало ни да допринесу битнијој промени снага на терену, да донесу предност у корист побуњеника. Вашингтон, наиме, зазире од побуњеника због сумње да би могли да заведу владавину Шеријата, уколико освоје власт.

Циљ је „нешто између две опције“, нешто што би приморало Асадове присталице, али и побуњенике да седну за преговарачки сто.

У плановима стратега Пентагона, које предочавају и коментаришу светски медији, позивајући се на поуздане изворе у централи војне команде САД, зацртани су као циљеви најважнији војни и цивилни аеродроми, хемијска постројења за које се сумња да служе за производњу бојних отрова, као и престижни владини објекти у сиријској престоници, Дамаску.

„Ноћна мора“ војних заповедника САД: сиријска ракетна одбрана (Фото Ројтерс)

Аеродроми: Ваздухопловне базе и цивилни аеродроми Сирије сматрају се најважнијим стратешким објектима Башара Асада. Преко њих режим у Дамаску снабдева своје трупе широм земље оружјем, храном и лековима. Побуњеницима је до сада пошло за руком да освоје или онеспособе само мали број њих, а најважнији објекат – војни аеродром Мезе у Дамаску не само да је кључна аеронаутичка база, већ постоји сумња да су управо оданде испаљени пројектили са отровним гасовима на предграђа престонице.

ПВО: Противаздушна одбрана Сирије сматра се најмоћнијом у целокупном региону. Од њеног опстанка могло би да зависи, хоће ли САД бомбардовати Сирију само крстарећим ракетама, или ће се одлучити да ударе препусте и ратном ваздухопловству. Са лансирних рампи сиријске ПВО могле би да се испале и противбродске ракете руске производње типа „П 800 оникс”, познатије под руским именом „Јахонт”, односно под шифром НАТО „СС-Н-26”. За ове ракете стручњаци тврде да су „ноћна мора” америчке морнарице.

Командне централе: Циљеви у престоници Дамаску су највероватније здања министарстава одбране и унутрашњих послова, као и главни штабови војно обавештајне службе и обавештајне службе ваздухопловства.

Сиријски специјалци: На удару америчких крстарећих ракета наћи ће се, по мишљењу војних аналитичара, пре свега четврта сиријска дивизија, под командом Асадовог брата Махера ел Асада. Њена бригада 155 је, како тврде амерички обавештајни извори, задужена за контролу хемијског оружја, а самим тим вероватно и одговорна за недавне нападе на цивиле – уколико се одговорност сиријске владе потврди.

Председничка палата: Претпоставља се да је један од циљева ваздушних напада председничка палата Башара Асада на брду Касијун, изнад Дамаска. Као у агресији на СР Југославију 1999. године, САД наводно намеравају да бомбардују палату – мада је по међународним обичајима вођења рата такав чин неприхватљив – али само ако претходно утврде да се Асад не налази у њој.

Фабрички комплекси за производњу хемијског оружја: На мети би требало да се нађу производни центри у Хами, Хомсу, Латакији, Палмири, односно и исттраживачко производни центар у Дамаску који је Израел у неколико наврата бомбардовао, последњи пут маја ове године.

Извор: Политика