Обележен дан косметског погрома

Венце су у име Владе Србије положили заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Козарев, у име српског народа у Косовској Митровици председник Српске листе Горан Ракић, а у име Митровчана председник Привременог органа општине Косовска Митровица Александар Спирић, док су парастосу, који је служило свештенство Храма Светог Димитрија у Митровици, присуствовали и потпредседници Српске листе Игор Симић и Миљана Николић и велики број грађана.

На почетку моста који спаја Северну и Јужну Митровицу, за безбедност окупљених, у случају евентуалних инцидената, били су задужени припадници КПС-а и карабињери, који су током парастоса били у већем степену приправности него иначе.

Козарев је истакао да је Србија данас јача него што је била 2004. године и да предвођена председником Србије Александром Вучићем неће дозволити поновни погром српског народа на КиМ и додао да не можемо да се не запитамо свих ових 15 година од када су „безумници убијали, палили и рушили“, као и 20 година од када су их „из ваздуха у тим стварима и подржавали“, зашто нема правде за жртве, спаљену Богословију, Цркву Богородице Љевишке, Манастир Девич…

„Не можемо да се не запитамо зашто нема правде и права за наш народ на Косову и Метохији“, рекао је Козарев и додао да је обележавање тужних и тешких годишњица, као што је данас, када је протерано више од 4.000 Срба са својих огњишта да се више не врате и запаљено 35 цркава и манастира, добра прилика да се сетимо каква је улога Унмика и Кфора била тада.

Истиче да је Унмик имао обавезу да заштити српски народ и не допусти да до погрома уопште дође, а не да га испраћа са својих огњишта.

Након обележавања код моста, окупљени су обишли изложбу фотографија у Градском музеју у Косовској Митровици, која је организована поводом 15 година од мартовског погрома.

Грачаница – Парастос и шетња у знак сећања

Више стотина Срба окупило се на парастосу у Манастиру Грачаници поводом 15 година од мартовског погрома на Косову и Метохији.

Парастос је служио владика Теодосије са свештенством, пренела је телевизија „Мост“ из Звечана. После тога кренули су у колони главном улицом ка Дому културе и до споменика постављеног пре пар година у знак сећања на убијене Србе током сукоба на КиМ.

Обележавању 15. годишњице од погрома присуствују чланови породица несталих и страдалих Срба, грађани и представници СПЦ, локалних власти и Владе Србије.

Након што су положили цвеће и одали почаст страдалима и несталима чије су слике и имена на споменику, у Дому културе одржава се академија под називом „Петнаест година незаборава“.

Данас се навршава 15 година од погрома када је у таласу насиља убијено 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Албанаца страдало у обрачуну с припадницима међународних снага безбедности.

Срушено је и запаљено 35 цркава и манастира, око 800 српских кућа, 10 јавних објеката, школа, пошта и домова здравља, а протерано је више од 4.000 Срба.

СПЦ подсећање на косовски погром

Навршава се 15 година од када jе са Kосова и Mетохиjе у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас ниjе вратила у своjе домове.

У таласу насиља на Kосову и Mетохиjи тада jе убиjено 19 особа, од коjих осам Срба, док jе 11 Aлбанаца страдало у обрачуну са припадницима међународних снага безбедности. Повређено jе наjмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага коjи су се сукобили с локалним Aлбанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено jе око 800 српских кућа и запаљено 35 верских обjеката, укључуjући 18 споменика културе, међу коjима и црква Богородице Љевишке у Призрену.

Tаj храм, jедан од наjрепрезентативниjих споменика средњовековне Србиjе, епископско средиште српске цркве у средњем веку, монументални облик добио jе у време Kраља Mилутина (1282-1321), мада jе и раниjе био архиjереjско средиште призренског епископа српске цркве. Црква jе унеколико обновљена, прва литургиjа у њоj служена jе шест година касниjе, али трагови девастациjе и пожара нису отклоњени. Tо здање jе 2006. стављено на листу споменика под заштитом УНEСKO-а.

Екстремисти су се посебно обрушили на српске православне светиње. Уништено је 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима, од којих су неки преношени уживо на локалним косовским телевизијама (као на пример у Подујеву) заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вековима преживели османску окупацију и светске ратове. Седамнаести март 2004. године посебно је болно погодио српски народ и његову Цркву због тога што се све ово догодило не у време ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага КФОР-а, Косовске полиције и УНМИК-а од којих нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте.

Mартовске догађаjе на Kосову и Метохији осудили су Савет безбедности УН, као и Eвропска униjа, а Парламентарна скупштина Савета Eвропе jе 29. априла 2004. донела резолуциjу.