Obeležen dan kosmetskog pogroma

Vence su u ime Vlade Srbije položili zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev, u ime srpskog naroda u Kosovskoj Mitrovici predsednik Srpske liste Goran Rakić, a u ime Mitrovčana predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica Aleksandar Spirić, dok su parastosu, koji je služilo sveštenstvo Hrama Svetog Dimitrija u Mitrovici, prisustvovali i potpredsednici Srpske liste Igor Simić i Miljana Nikolić i veliki broj građana.

Na početku mosta koji spaja Severnu i Južnu Mitrovicu, za bezbednost okupljenih, u slučaju eventualnih incidenata, bili su zaduženi pripadnici KPS-a i karabinjeri, koji su tokom parastosa bili u većem stepenu pripravnosti nego inače.

Kozarev je istakao da je Srbija danas jača nego što je bila 2004. godine i da predvođena predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem neće dozvoliti ponovni pogrom srpskog naroda na KiM i dodao da ne možemo da se ne zapitamo svih ovih 15 godina od kada su „bezumnici ubijali, palili i rušili“, kao i 20 godina od kada su ih „iz vazduha u tim stvarima i podržavali“, zašto nema pravde za žrtve, spaljenu Bogosloviju, Crkvu Bogorodice Ljeviške, Manastir Devič…

„Ne možemo da se ne zapitamo zašto nema pravde i prava za naš narod na Kosovu i Metohiji“, rekao je Kozarev i dodao da je obeležavanje tužnih i teških godišnjica, kao što je danas, kada je proterano više od 4.000 Srba sa svojih ognjišta da se više ne vrate i zapaljeno 35 crkava i manastira, dobra prilika da se setimo kakva je uloga Unmika i Kfora bila tada.

Ističe da je Unmik imao obavezu da zaštiti srpski narod i ne dopusti da do pogroma uopšte dođe, a ne da ga ispraća sa svojih ognjišta.

Nakon obeležavanja kod mosta, okupljeni su obišli izložbu fotografija u Gradskom muzeju u Kosovskoj Mitrovici, koja je organizovana povodom 15 godina od martovskog pogroma.

Gračanica – Parastos i šetnja u znak sećanja

Više stotina Srba okupilo se na parastosu u Manastiru Gračanici povodom 15 godina od martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji.

Parastos je služio vladika Teodosije sa sveštenstvom, prenela je televizija „Most“ iz Zvečana. Posle toga krenuli su u koloni glavnom ulicom ka Domu kulture i do spomenika postavljenog pre par godina u znak sećanja na ubijene Srbe tokom sukoba na KiM.

Obeležavanju 15. godišnjice od pogroma prisustvuju članovi porodica nestalih i stradalih Srba, građani i predstavnici SPC, lokalnih vlasti i Vlade Srbije.

Nakon što su položili cveće i odali počast stradalima i nestalima čije su slike i imena na spomeniku, u Domu kulture održava se akademija pod nazivom „Petnaest godina nezaborava“.

Danas se navršava 15 godina od pogroma kada je u talasu nasilja ubijeno 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.

Srušeno je i zapaljeno 35 crkava i manastira, oko 800 srpskih kuća, 10 javnih objekata, škola, pošta i domova zdravlja, a proterano je više od 4.000 Srba.

SPC podsećanje na kosovski pogrom

Navršava se 15 godina od kada je sa Kosova i Metohije u rušilačkim napadima albanskih ekstremista proterano 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.

U talasu nasilja na Kosovu i Metohiji tada je ubijeno 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u obračunu sa pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti. Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu. Porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Taj hram, jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije, episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme Kralja Milutina (1282-1321), mada je i ranije bio arhijerejsko središte prizrenskog episkopa srpske crkve. Crkva je unekoliko obnovljena, prva liturgija u njoj služena je šest godina kasnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni. To zdanje je 2006. stavljeno na listu spomenika pod zaštitom UNESKO-a.

Ekstremisti su se posebno obrušili na srpske pravoslavne svetinje. Uništeno je 35 crkava i manastira, a u ovim nezapamćenim vandalskim aktima, od kojih su neki prenošeni uživo na lokalnim kosovskim televizijama (kao na primer u Podujevu) zauvek su uništene brojne ikone i nepokretna kulturna dobra koja su vekovima preživeli osmansku okupaciju i svetske ratove. Sedamnaesti mart 2004. godine posebno je bolno pogodio srpski narod i njegovu Crkvu zbog toga što se sve ovo dogodilo ne u vreme ratnog haosa, već u prisustvu više hiljada pripadnika međunarodnih mirovnih snaga KFOR-a, Kosovske policije i UNMIK-a od kojih niko nije javno preuzeo odgovornost za brojne propuste.

Martovske događaje na Kosovu i Metohiji osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.