Обележено XVII векова Миланског едикта

НИШ – Завршна свечаност и централна манифестација овогодишњег обележавања у целом свету 17 векова од доношења Миланског едикта (313–2013),одржана јуче у Нишу, била је по свему јединствена. У граду у којем је рођен и где је столовао римски император Константин Велики, који је потписао најзначајнији документ за хришћанство, окупилосе више хиљада верника и гостију из Србије, земаља у окружењу и великог броја држава Европе и света. Били су у Нишу и поглавари и највиши великодостојници и представници свих православних, као и источних дохалкидонских цркава, висока делегација Ватикана с представницима римокатоличких цркава земаља у региону, челници цркава реформације и бројних различитих хришћанских организација и удружења из Европе и света.

Свечаност поводом 1.700 година Миланског едикта била је јединствена још по нечему – Ниш је јуче био место где су се први пут после целог једног века окупили сви поглавари православних цркава и заједно служили литургију. Последњи пут учинили су то пре тачно сто година – 1913.године у тадашњем Цариграду, данашњем Истанбулу.

Поред највиших државних представника Србије, на челу с председником Томиславом Николићем и премијером Ивицом Дачићем, литургији у храму Светог цара Константина и царице Јелене, каква никада до сада у Нишу није одржана, присуствовали су и председник Републике Српске Милорад Додик, министри у српској влади, градоначелник Ниша Зоран Перишић и председник Градске скупштине Миле Илић, представници Војске Србије и Нишавског округа, као и специјални представници и изасланици свих православних држава на Балкану и Европи и амбасадори бројних држава акредитовани у нашој земљи. Посебну пажњу привукли су представници других верских заједница и културног и јавног живота земаља у окружењу.

На позив његове светости патријарха српског господина Иринеја да присуствују централном обележавању 1.700 година Миланског едикта у Нишу одазвали су се највиши представници православних цркава, на челу с његовом светошћу патријархом васељенским и цариградским Вартоломејом. Архиепископ Константинопоља, Новог Рима и васељенски патријарх Вартоломеј, по части први међу православним поглаварима, предводио је свету литургију у храму Светога цара Константина и царице Јелене,у саслужењу патријарха јерусалимског господина Теофила, патријарха московског и целе Русије господина Кирилаи српског патријарха Иринеја, његовог блаженства архиепископа кипарског Хризостома и архиепископа варшавског господина Саве и великог броја других црквених великодостојника.

Света служба организована је по старости патријаршија и реду достојанства. После Вартоломеја у служби су учествовали представници Александријске, Антиохијске, Јерусалимске, Руске, Српске, Бугарске, Грузијске и Румунске патријаршије. Након тога, литургија је настављена уз учешће представника аутокефалних цркава, које нису патријаршије, али имају ранг архиепископија, попут кипарске, атинске, албанске, Митрополије пољске и варшавске, те митрополија чешких земаља и Словачке.

Литургију је пратило појање Црквеног хора „Бранко” и хора студената Београдске богословије, који су по завршетку помена свим упокојеним светитељима, који је такође одржао патријарх васељенски и цариградски Вартоломеј, отпевали заједно „Химну Богородици”.

Обележавање великог јубилеја – 1.700 година Миланског едикта, најзначајнијег документа за хришћанство, који је променио лице света, окупило је у Србији и Нишу људе добре воље. Њихова порука је јединствена: за толеранцију у целом свету, за живот у миру и безбрижну будућност мора се уложити много труда, речено је јуче на крају свечаности после које је верницима подељена посланица православља упућена целом свету.

Велики јубилеј, током целе ове године у Србији и Нишу, али и широм света, обележен је поводом годишњице потписивања најзначајнијег документа за хришћански свет. Тај документ – Милански едикт потписали су 313. године тетрарх Запада Константин Велики (272–337), рођен у Нишу, односно древном Наисусу, и тетрарх Истока Лициније (250–325). Реч је о законском тексту којим је проглашена верска равноправност и престанак терора над хришћанима на територији Римског царства после више од 300 година прогона.

По завршетку свете архијерејске литургије највиши представници српске власти председник Томислав Николић и премијер Ивица Дачић, у пратњи присутних патријарха и архиепископа, поклонили су се реликвијама у Храму Светог цара Константина и царице Јелене. У Нишу и овом новом храму поводом јубилеја, после пуних 70 година, опет је била изложена Света десница Светог Јована Крститеља, једна од највећих реликвија коју поседује Српска православна црква, али и део Часног крста на којем је разапет Исус Христ, као и икона пресвете Богородице из Сићевачког манастира код Ниша.

Патријарх српски господин Иринеј одликовао је на крају јучерашње свечане архијерејске литургије у Нишу поводом јубилеја Миланског едикта највише представнике православних цркава у свету Орденом цара Константина. Ордени су уручени и председнику Србије Томиславу Николићу и премијеру Ивици Дачићу, као и изасланицима других верских заједница и амбасадорима православних држава у нашој земљи.

—————————————————————————————

Фотографија која је обишла свет

Велика завршна црквена манифестација почела је у суботу увече, величанственом поруком „И ја сам део крста”, на раскрсници Булевара Немањића и Сремске улице, када је више од 5.000 Нишлија са свећама у рукама направило крст, који је, снимљен из ваздуха, обишао свет, настављена јуче светом литургијом у Цркви равноапостолних Константина и Јелене која је трајала дуже од три и по сата, завршиће се овог јутра, у понедељак око осам сати, освећењем Цркве Светога Симеона у касарни „Књаз Михаило” у Нишу.

Православни верници са целог Балкана у Нишу

Од суботе поподне и јуче рано ујутру у Ниш су се сливале реке аутомобила и аутобуса, којим су верници – хришћани православне вере из целе Србије и земаља у окружењу – дошли на централну и завршну манифестацију обележавања јубилеја 17 векова Миланског едикта. Уз изузетну организацију у саобраћају, без гужви, и поред доста хладног времена, већ око 7.30 сати испред централне бине на платоу Храма Светог цара Константина и царице Јелене, на којој је одржана свечана литургија, стигло је неколико хиљада верника.

– Дошао сам са родбином и пријатељима аутобусом из Републике Српске, јер је ово за све нас православце изузетан јубилеј и догађај. Литургија је најважније хришћанско богослужење и, с обзиром на то да не верујем да ће у скорије време бити организована у оваквом саставу највиших православних великодостојника, не бих себи опростио да сам пропустио овај догађај – рекао нам је Бранко Цветић из Бањалуке.

Из Куманова и Скопља стигао је аутобус православних верника, из суседне Бугарске такође, а посебну пажњу привукли су гости из Црне Горе:

– Ми хришћани, посебно православци, један смо народ и морамо то и остати, без обзира на сва дешавања у свету. Да живимо у миру и допринесемо толеранцији за бољу садашњост, али и бољу и мирнију будућност. Као што се види, и време нам овде у Нишу иде наруку, сунце нас је огрејало, прелеп је дан, много је људи добре воље. Захваљујем Нишлијама на топлом пријему и добродошлици, свакако и на одличној организацији целе манифестације – причао је одушевљено Миладин Радојевић из Подгорице.

– Стигли смо супруг и ја у суботу поподне у Ниш и одмах после боравка у Саборној цркви већ смо били овде, поред Храма Светог цара Константина и царице Јелене. Учествовали смо у суботу касно увече, што ми је посебно задовољство, у прављењу великог крста од живих људи и свећа. Тај необјашњив и прелеп осећај, да смо били део величанствене слике у Нишу, која је, гледали смо то претходне ноћи на светским ТВ каналима, обишла планету, носићу у себи док сам жива, испричала нам је Милица Симовић из околине Котора.

На ободу великог нишког Парка Светог Саве, у чијем је централном делу од 1999. године грађена Црква Светог цара Константина и царице Јелене, у бројним ресторанима и кафе баровима није било слободног места. Многи су свратили да се мало угреју, а они који нису могли да се пробију до платоа испред храма, на којем је била бина и где је одржана литургија, стрпљиво су чекали да се свечана манифестација заврши и да посете нови храм.

————————————————————————

Вартоломеј: Верски фанатизам наноси велико зло

Васељенски патријарх Вартоломеј и српски патријарх Иринеј рекли су јуче да је Милански едикт, чијих је 17 векова од доношења обележено у Нишу, представљао прекретницу у историји човечанства, хришћанства, човека и живота.

Српски патријарх, најављујући беседу патријархаВартоломеја, казао је да је тај догађај променио лице света и поделио га на две ере – паганску и хришћанску.

У беседи после Свете архијерејске литургије, којој је началствовао, васељенски патријарх је рекао да је дужност и обавеза православних „да поново испитамо себе, своје сведочење, своју чежњу и своју верност сили Крста”.

Вартоломеј је, подсећајући на прогоне хришћана, запитао зар се и данас не дешавају прогони и навео примере Нигерије, Египта, Сирије, Ирака и других места под Сунцем, поменувши и страдање „охридског брата Јована”.„Што је у телу душа, то су у свету хришћани”, казао је Вартоломеј и указао на појаву у земљама тзв.западне цивилизације, које су некада биле хришћанске, да сада убрзано иду путем секуларизације и дехристијанизације, па је зато, како је додао, управо њима потребно да поново укажемо и изложимо истину о Крсту, сили и премудрости Божјој.

Само обједињавање европских народа у наше дане, људска права, социјално одговорна држава, једнакост међу људима, верска толеранција, све то као садржај Миланског едикта, надахнуто је начелима Светог Јеванђеља, казао је Вартоломеј.

Према његовим речима, главна карактеристика гоњења, незаситости, покварености, јесте да претходно буде прогнана истина.„Они који говоре истину буду разапети. У овоме свету можемо да констатујемо неслободу”, оценио је Вартоломеј.

Он је рекао да и у самом православном свету постоје расколништва и отпадништво, јереси искрсавају и јачају.

Монаси и свештенство бивају прогоњени јер поштују канонски поредак и не пристају да се укључе у антиканонске, од разних државних чинилаца потпомагане, наставио је Вартоломеј и навео пример из Сирије, где се судбина браће не зна и за које је апеловао да их киднапери ослободе.

Напоменувши да су у току припреме за наредни Васељенски сабор, Вартоломеј је рекао да се ради на очувању истинског црквеног предања, како у литургијском и канонском животу православних цркава, тако и другоме свему, јер било какво мењање онога што вековима важи могло би да произведе несагледиве последице нарушавања мира међу црквама.

„Милански едикт представља извор из кога је проистекло и прокламовано начело верске слободе у читавом свету”, рекао је Вартоломеј.

Немогуће је да се у пракси примене начела Миланског едикта ако не водимо конструктиван дијалог са човеком савремености у данашњем међусобно подељеном свету, који упркос својој подељености покушава да нађе излазе путем мирних дијалога и помирења, поручио је Вартоломеј.„Првенство има мирно сапостојање људи. Није дозвољено да се негује верски фанатизам који је нанео велико зло у прошлости, али их наноси и данас, па је потребно на делу прокламовати да ратни сукоби нису верска дужност, да равнодушност која их прати такође није дозвољена. Постоје мирни начини решавања међуљудских разлика и они који тврде супротно не изражавају праву вољу Божју”, поручио је васељенски патријарх.

Извор: Танјуг