Очекивано пизитивнији Извештај ЕК

БЕОГРАД – За Сузану Грубјешић, потпредседницу УРС-а, у извештају Европске комисије о напретку Србије на путу ка Европској унији нема изненађења. Сви су знали, каже, да ће овај извештај бити позитивнији од претходног. Нормализација односа са Приштином била је кључна за добијање боље оцене.

– Чак и да није било напретка у другим областима, извештај би због, како кажу, „историјског споразума са Приштином“ био бољи од претходних. У последњи час прихваћен је и захтев ЕК да Хрватска и даље под најповољнијим царинама извози своје цигарете у Србију, па је и та „опасност” од негативног извештаја избегнута. О последицама такве одлуке ће се, нажалост, накнадно пуно разговарати – каже за „Политику” Сузана Грубјешић, бивша потпредседница владе задужена за европске интеграције, која је на том месту била управо у периоду који покрива извештај (од октобра 2012. до септембра ове године).

Да ли ће, према вашем мишљењу, успех локалних избора на Косову бити најважнији услов за отпочињање приступних преговора Србије?

Примена Бриселског споразума, укључујући и локалне изборе на Косову, јесте услов за формални почетак преговора о чланству. Успех тих избора мериће се процентом изашлих Срба и стварањем Заједнице српских општина, у складу са Бриселским споразумом.

ЕК замера Влади Србије да је забраном Параде поноса пропустила прилику да покаже да се у Србији поштују темељна људска права. Колико је оваква замерка „лоша по Србију” на европском путу?

Није Парада поноса никад била услов за европски пут Србије, мада је неспретним изјавама неких европских званичника и домаћих популистичких политичара то тако представљано.

Кључни изазов за наредни период јесте економска реформа. Шта морамо да урадимо да бисмо добили оцену „видљив и одржив напредак”, уместо садашње „известан” напредак?

Такав напредак биће постигнут по завршетку реструктурирања предузећа, када држава престане да субвенционише хроничне губиташе и када јавна предузећа престану да буду прво и последње уточиште незапослених страначких кадрова. Једном речју – кад српска привреда почне да личи на тржишну. А за то је потребна политичка одлука која подразумева сагласност коалиционих партнера које сада, о овим питањима, у влади нема.

ЕК каже да „правна несигурност и корупција блокирају тржишне механизме, а један од важних проблема јесте неформални сектор.” Зашто до сада овај проблем није превазиђен?

Сива економија се не решава само слањем инспектора или ригорозном контролом фискалних каса, већ стварањем услова да приватни сектор послује у легалним токовима, да измирује обавезе према држави и унапређује сопствену конкурентност. Бирократија, непотребне процедуре, вишемесечно чекање на разне дозволе, свеприсутна корупција и многе друге препреке и даље отежавају развој приватног сектора. Зар је могуће да сваке године заузимамо све ниже место на листи земаља са добрим пословним окружењем и да смо земља са високим трошковима пословања, а да стидљиво спроводимо реформе у тој области? Изгледа да је у Србији немогућа мисија да се са тона папира, формулара, уплатница… пређе на електронско пословање. Зашто се грађевинске дозволе не добијају електронски као у Македонији? Зашто здравствене књижице не могу да се овере електронски? Зашто не можемо да плаћамо порез електронски?

„Државно учешће у привреди је значајно, а државна предузећа настављају да гомилају дугове”, каже се у извештају. Шта морамо у том погледу да урадимо и јесмо ли могли до сада јавна предузећа да доведемо до нивоа да почну да праве профит?

Државно учешће у привреди је на невероватном нивоу од 50 одсто. На прсте једне руке можете да набројите јавна предузећа која немају губитке. Огромна већина њих је монополска, неефикасна, неконкурентна, трома, ослоњена на државне јасле и са вишком запослених. Ни покушај професионализације управљања, то јест бирање директора на конкурсима није успело јер су у старту СПС и ПУПС били против и поставили своје функционере за директоре пре него што је Закон о управљању јавним предузећима и усвојен.

Пошто нисмо били ефикасни у економским реформама, има ли одговорности УРС-а у томе, будући да је ваша странка водила ресоре привреде и финансија?

Никад нисмо бежали од одговорности, али је недопустиво да будемо дежурни кривци за све што не ваља у финансијама и економији. Ако већ причамо о регулативи, на наш предлог је донето 67 закона. Питање правне сигурности сигурно далеко превазилази надлежности министра финансија и привреде. Зато је од кључне важности успостављање владавине права и верујем да ће поглавље 23 у преговорима о чланству бити најзахтевније.

Извор: Политика