Odgovor Aleksandru Vučiću na uvrede i klevete

Na konferenciji za novinare, 24. oktobra 2016. godine, izneo si nekoliko zanimljivih zapažanja u kojima si pomenuo i moje ime. To inače nije prvi put da me u javnosti pominješ bez povoda – 29. maja ove godine, na primer, to si učinio na televiziji Pink, kada si izneo ocenu da ja “nisam nikakva elita”. Na to tada nisam reagovao, jer se radilo o vrednosnom stavu, a ne o činjeničnom iskazu. Ti nisi nikakva elita za mene, niti sam ja za tebe, i bar u tome se potpuno slažemo.

Međutim, tvoje jučerašnje ocene svakako zaslužuju komentar, delom zbog grubih činjeničnih netačnosti, delom zato što predstavljaju pogodnu ilustraciju tvog čudnog načina razmišljanja, a svakako i zbog potrebe da se u javnosti raščiste određene konfuzije.

I

Najpre, komentarišući moj tekst “Priče iz Sklavonije (5): Igre lopova i žandara”, objavljen na blogu u nedelju, 23. oktobra 2016. godine, izneo si neistinu da sam te, u tom tekstu, navodno optužio da imaš račun u izvesnoj švajcarskoj banci. Da si taj tekst pažljivo (ili uopšte) pročitao video bi da se – kao i u prethodna četiri nastavka – u njemu ne pominješ ni ti, ni Srbija, već niz izmišljenih likova u jednoj izmišljenoj zemlji.

Da li ti zaista imaš račune u švajcarskim (ili nekim drugim stranim) bankama, ti najbolje znaš sam, i o tome možda znaju i neki drugi ljudi, ali je meni autoprojekcija, koju si izveo iz jednog romansiranog tea, zaista fascinantna. Kada je Miroslav Krleža napisao “Banket u Blitvi”, mnogi njegovi savremenici su radnju tog romana stavili u Kraljevinu Jugoslaviju. Ali, čak ni tadašnjem jugoslovenskom premijeru Milanu Stojadinoviću nije padalo na pamet da sebe – iako je možda to i pomislio – javno poistovećuje sa diktatorom Barutanskim, Krležinim izmišljenim likom.

II

Drugo, opisujući mene, naveo si i drugi netačni kvalifikativ: “Julovac”, koji je verovatno – u tvom vrednosnom sistemu – trebalo da ima pežorativno značenje. Ovde imamo tri problema koja zaslužuju osvrt. Jedan je vrednosni, a dva su činjenična.

Najpre, kao osnivač i pisac programa Jugoslovenske levice, 1994. godine, ja nisam delio tvoje tadašnje vrednosti – šovinističke i ratnohuškačke – kojih si se ti posle, radi vlasti, odrekao. Tvoje sadašnje vrednosti – kvislinške – ne delim danas. Dakle, tvoje i moje vrednosti su bile, a kao što vidimo i ostale, sasvim različite.

Drugo, iz JUL-a sam isključen u leto 1995. godine, nekoliko dana nakon što su ljudi – koji su tvoju tadašnju ideologiju “sto za jednog”primenjivali u praksi – izvršili masovni ratni zločin u Srebrenici. Dakle, nisam bio “julovac” u vreme kada si ti bio ministar u zajedničkoj vladi SPS, SRS i JUL-a, 1998-2000. godine, kada su izvršena mnoga politička ubistva a zemlja naterana u rat sa NATO paktom, koji je izgubila.

Sa tadašnjim JUL-om si dakle sarađivao ti a ne ja, i tada su u rukovodstvu JUL-a, uostalom, bili i tvoji, a ne moji, današnji bliski saradnici,Željko Mitrović i Aleksandar Vulin. Da li ste u međuvremenu sva trojica promenili svoje tadašnje ideologije, ili si samo ti to uradio, iskreno, mnogo me i ne zanima, baš kao ni pomenuta dvojica.

I treće, JUL – što ti je isto dobro poznato, odavno više ne postoji, ni suštinski, ni formalno. Dakle, mogao si da za mene kažeš “bivši julovac”, baš kao što bih i ja za tebe mogao da kažem “bivši radikal”.

III

Treće, naveo si kako se “ponosim radom za britansku obaveštajnu službu”. Ovo je takođe netačna i – već sama po sebi – uvredljiva kvalifikacija. Interesantno je da je iznosiš baš ti, kome je Bezbednosno-informativna agencija, 2010. godine, na lični zahtev, morala da izda potvrdu da ne radiš za tu istu službu?

Naravno da ti je poznato da, s obzirom da ne vršim nikakvu državnu funkciju, ne mogu ni da radim za bilo koju stranu službu, jer ne mogu ni doći u posed poverljivih podataka koji te službe zanimaju. Dakle, ne mogu se ni ponositi – sve i kada bih to hteo – nečim što nije istina? Međutim, pošto vidim da si opravdano zabrinut zbog stranih špijuna (britanskih, ali valjda i drugih?) dobronamerno ti savetujem da ih potražiš u sopstvenom okruženju. Tamo ćeš ih možda i naći, samo ako budeš bio dovoljno uporan.

Svakako, ti možeš da nastaviš da strane špijune tražiš i u mojim tekstovima, ali njima – izmišljenim likovima – moraće da sude neki izmišljeni sudovi.

Ove tri stvari imao sam obavezu da, zbog javnosti i pred javnošću, sa tobom razjasnim, i da o tome ostavim trag. O tome ko je od nas dvojice u pravu, a ko nije, postojaće naravno različita mišljenja i javnost će o tome dati svoj sud. Jer, kako je Krleža to lepo napisao:

“Kutija olovnih slova, a to nije mnogo … ali je jedino što je čovjek do danas izumio kao oružje u obranu svog ljudskog ponosa.”

IV

Na kraju, dve praktične napomene: jednu zahvalnost i jedno upozorenje.

Prvo, hvala ti što si moje tekstove reklamirao i time ih učinio mnogo čitanijim nego što bi to inače bili. To sam doživeo kao dodatni podstrek da nastavim da ih pišem. Razmišljam i da ih zajedno objavim u knjizi.

Drugo, povodom ocene da “radim za britansku službu”, moji advokati će protiv tebe podneti privatnu tužbu nadležnom sudu u Beogradu, gde ćeš imati priliku da dokažeš i ove svoje tvrdnje a i nezavisnost srpskog pravosuđa na koju si toliko ponosan. U odgovarajućem sudskom postupku predložiću za svedoke, između ostalih, i neke pripadnike službe koju si pomenuo a koje, sticajem okolnosti, obojica dobro poznajemo. Valjda oni najbolje znaju ko su im bili, ili i dalje jesu, saradnici? Nadam se da ćeš pozive na suđenje uredno primati i da se nećeš pozivati na imunitet? To ne bi bilo džentlmenski.

Beograd, 25. oktobar 2016.

Izvor: Danas