Anica-Teleskovic.pngbakovic-biljanaВанредни парламентарни избори су могућа опција, али још немамо коначну одлуку, изјавио је премијер Србије Александар Вучић јуче и додао да они не би били додатни трошак, јер ће грађани у покрајини и на локалу ове године свакако изаћи на биралишта.

Сада се коначно зна ко је могући главни кривац што још не знамо да ли ће бити ванредних парламентарних избора. Сам премијер Александар Вучић јуче је уперио прст у – ММФ.

„Ни за живу главу не желим да угрозим ревизију са Међународним монетарним фондом у марту”, рекао је премијер приликом обраћања медијима, објашњавајући да је то један од разлога зашто одлука о ванредним изборима још није донета.

ММФ у марту долази у четврту контролу програма из предострожности са Србијом, а на дневном реду су најтежи послови: отпуштање запослених у јавном сектору, завршетак процеса приватизације и реструктурирање, који ће можда значити и стављање катанаца на нека од највећих друштвених предузећа, и реформа јавних предузећа. Све то ће утицати на судбину више десетина хиљада запослених – само у државној служби, локалној самоуправи и локалним јавним предузећима број запослених у току 2016. мора да се смањи за 35.000. Већ је познато да из „Железница Србије” мора да оде најмање 2.700 људи, а из ЕПС-а око 1.000.

Још један „дан де” за премијера јесте 31. мај, када треба да се стави тачка на судбину 17 стратешких предузећа у реструктурирању, у којима раде 21.483 запослена. Њихова будућност је извесна – или продаја или банкрот.

Управо ове ствари би могле да буде прави разлог за ванредне изборе у ситуацији када влада има двотрећинску подршку у парламенту, јер озбиљни политичари најнепопуларније послове неће обављати у другој половини мандата. И то би био разумљивији разлог за ванредне изборе од звиждука у Арени и критика на друштвеним мрежама, који, бар наизглед, превише погађају српског премијера.

Одржавањем парламентарних избора на пролеће, истовремено са локалним и покрајинским, а на половини садашњег мандата, Вучић би, како рејтинзи показују, себи обезбедио останак у Немањиној 11 до 2020. А све је спремно да непопуларне потезе повуче на самом почетку новог мандата. Документа о максималном броју запослених у јавном сектору, који су увертира за отказе, влада је усвојила последњих недеља 2015. године. Завршен је и план реструктурирања ЕПС-а, у коме су прецизно дефинисани вишкови и додатно поскупљење струје, док је план реформи за „Србијагас” увелико је одмакао.

Иако се са сигурношћу може рачунати да се неки реформски потези неће повлачити у току изборне кампање, то овог пута ипак неће довести до превеликог застоја зацртаних обавеза. Економисти увек упозоравају да избори коче инвестиције и реформе, али сада, због велике подршке напредњацима, не очекује се битна промена ни у саставу ни у политици владе. Судећи према премијеровим речима, када је о економским реформама реч, ручну ће повући на 15 до месец дана.

Његова бојазан шта ће на то рећи ММФ јесте, међутим, неоправдана. Према речима Србољуба Антића, дугогодишњег сталног представника Србије у ММФ-у, аранжман Владе Србије са овом институцијом неће бити прекинут као пред изборе 2012, када је раскинут аранжман са владом Мирка Цветковића. Како објашњава Антић, то је тада урађено због тога што Цветковићева влада није поштовала договор са ММФ-ом, а могла је јер је још била у пуном капацитету.

Оно што треба знати јесте да ММФ не преговара са владом која је у техничком мандату.

Мисија ММФ-а не долази у контроле које су по споразуму предвиђене на свака три месеца. Њихове посете могу да буду само техничке природе. За контролу постављених циљева ММФ ће сачекати да се формира нова влада”, истиче Антић. То значи да и у случају да актуелна влада не испуни све обавезе, а њен премијер поднесе оставку, аранжман не би био прекинут (јер ММФ нема с ким да разговара), већ би се сачекало формирање новог кабинета.

Без обзира на то што ову меру не сматра искрено реформском, већ верује да Вучић неке мере предузима под притиском споља, Бошко Мијатовић из Центра за либерално-демократске студије ипак није за ванредне изборе. Мисли, наиме, да ће они зауставити неке процесе. Иако се чини да је резултат овога пута унапред познат, да се неће губити много времена на састављање нове владе и дефинисање нове политике, Мијатовић подсећа на лекције из новије историје:

„Пустите ви то. И Милошевић и Тадић су били убеђени да ће добити изборе, па су изгубили. Са народом се никад не зна. При том, у предизборно време се сваки потез рачуна у процентима. Демагогија усмерена ка повећању рејтинга само би добила на интензитету. А уколико се ништа не уради када је реч о завршетку процеса приватизације, реструктурирања и реформе државне управе, бојим се да би и постигнути резултати у фискалној консолидацији били поништени. Дефицит у буџету врло брзо може да порасте за годину дана”, упозорава Мијатовић.

Он не зна до које мере би ММФ могао да толерише застој у реформама, али му се чини да није више онај строги финансијски полицајац као што је био пре светске економске кризе 2008. године. Попустили су Динкићу својевремено, када су 2011. превремено одмрзнули плате и пензије, али и Вучићу пре неколико недеља, када су дозволили делимично повећање плата и пензија, иако ће њихово замрзавање било орочено до краја 2017. године.

vucic-cevapi

Економиста Љубомир Маџар сматра да избори нису у друштвеном интересу, јер представљају непотребан трошак и удар на привреду, и због тога се узда у Вучићев економски патриотизам. Он се нада да ће премијер одолети искушењу, иако је свестан да су избори добри за владајућу странку, јер је вероватније да ће сада освојити више гласова, него за годину-две, након што предузме непопуларне мере.

Вучић је за сада, према Маџаревом мишљењу, спровео низ реформских потеза на које се дуго чекало. Како каже, одавно је познато шта у Србији треба да се уради, али ниједна влада се није усуђивала да то учини. Сумирајући реформске потезе ове власти, Маџар на прво место ставља смањење плата и пензија, за које каже да је било нужно и неизбежно. Као важну реформу издваја и промену Закона о раду, али измену пензионог закона којом се пооштравају услови за пензионисање. И убрзавање издавања грађевинских дозвола јесте леп корак напред, мада не ваља што су новим законом о легализацији награђени они који нису поштовали законе, закључује.

„Избори би прекинули започете важне послове. Власт и јавна управа немају капацитета да се баве и изборима и редовним пословима. ММФ ће се нарогушити и могло би на тој линији да се јави доста проблема”, указује Маџар.

Када је реч о политичким задацима владе, ситуације је нешто другачија, бар из угла аналитичара Драгомира Анђелковића. Како каже, избори су увек згодни јер тада власт више мисли о вољи народа, а не толико о вољи спољних центара моћи. Уз то, готово смо на истом јер ћемо ионако имати војвођанске и локалне изборе, који су сами по себи велики.

„Избори сигурно нису добри када се ради о економској стабилности, али јесу када је реч о томе да ниједна власт не би била спремна у изборној кампањи да учини превелике уступке Западу. Избори би значили куповину времена, то јест смањење притиска са Запада на Београд да испуни све оно што је прихватио у дијалогу са Приштином, док косовска власт, с друге стране, ништа не ради”, истиче Анђелковић.

Анђелковић сматра да ни евроинтеграције не би биле успореније него што већ јесу, јер су и иначе ствар добре воље Брисела. Србија је већ све испунила за отварање поглавља 24, наводи он, али нас условљавају отварањем поглавља 31, а то је прилагођавање спољне политике, које би значило увођење санкција Русији. То је, оцењује он, за Србију неприхватљиво. Анђелковић мисли и да избори не би ништа променили у односу према Русији, јер је Русија сувише велика и озбиљна сила да би се неко поигравао с њом.

Према његовим речима, кампања не би утицала ни на односе у региону. „Хрвати су већ толико дигли ниво тензија да нема тог уља у Србији које може да се долије да би се више подигла”, наводи он.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Одлуке о изборима нема али је кампања почела

* Обавезна поља