Откази и Србија – два угла гледања

Блиц – ММФ инсистира на отказима

Међународни монетарни фонд инсистира на томе да Влада Србије крене у масовну поделу отказа у јавном сектору.

Како сазнаје „Блиц“, ММФ уочи предстојећих разговора са Владом у Београду предлаже да у наредне три године буде отпуштено око 95.000 људи.

Наиме, мисија Фонда сагласна је са планом Владе који им је током недавне посете Вашингтону изнео министар финансија Душан Вујовић. Према тој рачуници, Србија би 2017. требало да заврши са минусом државне касе до 2,5 одсто бруто домаћег производа уместо садашњих скоро осам одсто.

Али, како сазнајемо, у ММФ-у верују да је то могуће учинити само ако се направи озбиљан план штедње на свим нивоима. Између осталог, идеја Фонда је да се број запослених у јавном сектору у наредној години умањи за 25.000 људи, а у 2016. и 2017. да се трошкови за плате свих оних који живе на буџету умањују за један одсто БДП-а годишње. Тачније, да се број људи на буџету у свакој од ових година умањује за по 35.000.

Рачуна се да ће због пооштрених услова за пензионисање до Нове године чак 3,9 одсто запослених у јавном сектору отићи у пензију. Како је и даље на снази забрана новог запошљавања у јавном сектору, на њихова места неће долазити нови људи.

Ипак, једном броју данас запослених мораће да се да отказ. За њих ће, како је речено „Блицу“ у Влади, бити припремљен социјални програм или програм преквалификације који би им омогућио лакше запошљавање у приватном сектору. Одлазак у пензију око два одсто укупно запослених у јавном сектору очекује се и у 2016. и 2017. години.

Горан Радосављевић, некадашњи државни секретар у Министарству финансија, слаже се да су овакве мере неопходне.

– Постоје чиновници који имају и по неколико извора доходака. Уз редовну плату, ту су и накнаде за учешће у разним комисијама, радним телима, управним одборима. Био сам шокиран када сам сазнао да је, рецимо, једна начелница имала чак шест извора прихода, а сви су били везани за њен основни посао и, наравно, за буџет – каже Радосављевић.

Професор Економског факултета Милојко Арсић не верује да је могуће отпустити више од 50.000 људи. Према подацима којима јавност барата, каже он, у јавном сектору је запослено око 550.000 људи.

– Мислим да ће 2015. и 2016. вероватно доћи до смањивања броја запослених највише за десет до 15 одсто. Важно је одвојити потребу за штедњом од вишка запослених. Држава мора да има на сваких 100 грађана одређен број лекара, учитеља, полицајаца… Максимум који је могуће отпустити, а задржати све функције државе, јесте до 50.000 – наводи Арсић.

Бивши министар Лазар Крстић је у образложењу своје оставке навео да Влада није прихватила да једна од мера штедње буде и хитно отпуштање 160.000 људи из јавног сектора. Ипак, о овој бројци говори и актуелни министар Душан Вујовић, с тим што он велики вишак запослених види у локалним јавним и комуналним предузећима. И сам премијер Вучић је говорио о вишку запослених у јавном сектору, истичући да је циљ да они који су вишак у јавном сектору нађу своје место у приватном сектору.

Политика – ММФ не отпушта прекобројне чиновнике

Србија, без сваке сумње, има вишкове запослених у јавним и државним службама, али колики је тачан број прекобројних, то још нико у државној управи није рекао. Још мање је извесно да нам је ММФ, према писању појединих таблоида, испоставио налог да чак 95.000 чиновника, лекара, наставника… у наредне три године, колико траје фискална консолидација, отпустимо из државне службе.

Да ли ММФ зна колики је тачан вишак запослених, а да наша држава не зна? Тешко је поверовати, иако је чињеница да наша држава не зна тачно „у главу” колико има људи на платном списку.

Београдска канцеларија ММФ-а јуче није ни потврдила ни демантовала поменуте медије, али су зато државни званичници саопштили да није манир ММФ-а да тако нешто тражи.

Да ли смо још једном сведоци игроказа добар и лош полицајац у коме лош полицајац, а ко би други него ММФ, тражи драстичне мере, а онда држава усвоји блажу варијанту. Као када је бивши министар финансија Лазар Крстић тражио смањење пензија за 20, плата за 15 и поскупљење струје од 30 одсто…

Гувернер Народне банке Јоргованка Табаковић изјавила је јуче да Фонд не поставља захтеве за отпуштање људи у јавном сектору. Она је рекла да се никада није сусрела за таквим захтевом ММФ-а, као што је отпуштање 95.000 људи о којем пишу поједини медији. „Не личи ми на иступ ММФ-а да нешто тако експлицитно тражи. Тамо где има вишка запослених, то треба да решавамо сами, не због ММФ-а, него због себе”, рекла је Табаковићева.

Потпредседница Владе Србије и министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички јуче је изјавила да Србија не лицитира бројем оних који ће остати без посла у јавном сектору, већ са ММФ-ом покушава да направи одржив и способан систем који ће подржати привредни опоравак и раст.

Иначе, према летошњим изјавама Кори Удовички сигурно је да у државној управи ради око 28.000 људи, док је у јавном сектору запослено око 760.000. Да ли је могуће отпустити више од 12 одсто свих запослених у јавном сектору без последица по функционисање државе?

Економисти су сагласни да је у јавном сектору запослено превише људи.

Александар Стевановић каже да ММФ нама не наређује, већ само саопштава очекивања да нам јавне финансије буду уравнотежене, да јавни дуг не расте и да повериоци буду заштићени.

– Питање је кога ће држава отпустити. Да ли ће то бити партијски кадрови које су нове партије на власти удомиле или оне који стварно нешто раде у тој државној управи, сматра Стевановић.

И Љубодраг Савић сматра да у јавном сектору има превише људи.

– Пре неколико година слушали смо да је неки стандард да земље са сличним бројем становника имају 500.000-550.000 људи у јавној управи. Важно је утврдити где тачно има вишкова. То сигурно није здравство, али јесте државна управа и локална самоуправа. Нисам сигуран да је држава спремна да загризе ту киселу јабуку, јер где би друго радили њихови партијски кадрови – каже Савић.

Михајло Црнобрња уверен је да ММФ тражи да се отпусти управо тако велики број људи, јер је то, како каже, рецепт који су преписивали у свим земљама у транзицији.

– Штедња, стезање каиша, то је једини њихов аспирин, односно жртвовање развоја зарад финансијске стабилности. Нама, иначе ММФ не треба ради одржавања ликвидности, јер је имамо, већ ради поруке инвеститорима да смо поуздани за улагање – каже Црнобрња.

Љубомир Маџар каже да је у погледу смањења броја запослених у јавном сектору смер исправан, али да је проблем то што ми ту меру избегавамо да спроведемо.

– Јавни сектор се јако „надуо”, а с друге стране привреда малаксава и смањује се продуктивни део привреде. Друго питање је како ће отпуштања бити спроведена, да не оду они који су потребни – каже Маџар додајући да ће део проблема бити решен одласком запослених у пензију.

Извор: Блиц, Политика