evro.png„Свет је већ усред рата валута. Преовлађује мишљење да је девалвација валуте лакши пут за стимулацију привреде”, упозорио је у четвртак председник америчке инвестиционе банке Голдман Сакс Гери Кон глобалну финансијску и политичку елиту окупљену на Светском економском форуму у Давосу. Коново упозорење стигло је истог дана када је Марио Драги, председник Европске централне банке (ЕЦБ), објавио план о доштампавању преко 1,1 билиона евра од марта 2015. до септембра 2016, „а ако треба, и дуже”, ради евентуалног привредног опоравка еврозоне.

Одмах иза Драгијеве објаве, вредност евра суновратила се на најнижи ниво од 2003. године, док су злато и сребро сместа поскупели.

Колико ове седмице, Голдман Сакс је прогнозирао да ће евро већ до Нове године вредети колико и један амерички долар. Евро је изгубио током 2014. године 18 одсто вредности у односу на амерички долар. Само у последњих 30 дана, евро се срозао 8,5 одсто у односу на валуту САД. У међувремену, светске валутне берзе јуче су почеле да се кладе хоће ли евро вредети 0,9 америчких долара и пре 2016. године.

ММФ је почетком године проценио да ће глобална привреда у 2015. године расти још спорије него што је Бретон Вудс институција прогнозирала прошле јесени (3,5 одсто уместо 3,8 одсто). Изузетак, по ММФ-у, јесте Америка, која би требало да  забележи раст од 3,6 одсто, уместо 3,1. ММФ при том од еврозоне очекује сићушни привредни раст од 1,2 одсто (без обзира на рекордни пад цене нафте) уместо јесење прогнозе од 1,3 одсто.

У таквом егзистенцијалном сивилу, ЕЦБ је објавом баснословног пакета куповине обвезница јавног и приватног сектора и институција ЕУ де факто девалвирала евро. Тим потезом би комерцијалне банке требало да се ослободе хартија од вредности, а новцем који би добиле њиховом продајом могле би да кредитирају нови привредни инвестициони циклус. Проблем је што би комерцијалне банке „могле”, али у ствари и нису обавезне да се „у времену комплексних и јаких попречних струја” (оцена ММФ-а) баце на одобравање нових кредита.

Овако, новослабљени евро постаје најновија карика у глобалном рату валутама, и то потезом којим, по Алексу Веберу, бившем гувернеру Бундесбанке, ЕЦБ само купује време политичарима који немају план структурних реформи за оживљавање привреде мимо лавине појефтињеног новца у финансијском систему еврозоне. План за сналажење у „гуравим временима” немају ни политичари у многим другим деловима света. Вероватно су зато централне банке Индије, Канаде, Данске, Швајцарске, Кине… последњих недеља повукле низ драстичних потеза којима су изненадиле берзе: било да је у питању снижавање референтних каматних стопа, одвајање од паритета са евром, убризгавање великих количина готовине ради обезбеђивања ликвидности…

Сада појефтињени евро значи, на пример, да немачки извозници аутомобила постају директна конкуренција јапанским и америчким произвођачима возила. Примера којим девалвиране валуте подстичу извоз производа одређених држава, директно рушећи понуду индустрија других земаља, има напретек.

Нагло ојачали долар прети да угрози снажни раст америчке привреде и извоза. Наиме, како амерички бизнис да се носи са конкуренцијом која драстично обара вредност своје валуте и своју дефлацију извози другима? „У арени све израженијих манипулација валутама широм света, званични Вашингтон требало би да спроведе нову сопствену ефективну валутну политику”, оцењује магазин „Форин аферс”.

У међувремену, инвеститори, али и обичан свет, заморени најновијим комешањима на глобалном тржишту папирних валута, ових дана се опет враћају доказаном кризном џокеру.

Након објаве из Франкфурта, унца злата вреднована у еврима поскупела је три одсто, док је у доларима и фунтама поскочила за око један одсто. Злато ће у оваквим временима само све бити скупље, прогнозирају трговци у лондонском Ситију.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Пад евра и глобални валутни рат

* Обавезна поља