Партијска каста и њен плен

БЕОГРАД – Kад странке не би имале монопол на запошљавање и каријерно напредовање, можда би биле само политичке партије, а не предузећа. Истраживање које је спровео ДW показало је да је 98 одсто директора јавних предузећа у 11 највећих градова у којима је прекомпонована власт постављено по партијском кључу. С Ђорђем Вуковићем, програмским директором Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД), разговарали смо о партијском запошљавању и о томе да ли има изгледа да се ова праска у наредном периоду промени.

ДВ: Шта управљање јавним предузећима доноси странкама?

Вуковић: То су озбиљни извори новца. Било да се ради о новцу који ће ићи појединцу или новцу који ће пре или касније завршити у страначким касама. То су општи модалитети који важе у целом свету, а не само у Србији. У јавној сфери, у државним предузећима или државној управи, постоји део новца који можете да изливате на свој приватни рачун или страначки рачун. Зато је и тако велика жеља за влашћу. У овако сиромашним земљама, то је често главни извор финансирања, било за појединца или за партију.

ДВ: Иако смо више пута чули најаве да ће се за директоре бирати најпрофесионалнији кадрови, према нашем истраживању, велики број директора је пре тренутне функције већ био на челу неког другог јавног предузећа. Како коментаришете тај феномен „директора опште праксе“?

Вуковић: Често не постоји ни минимум стандарда који се подразумева, па на позиције долазе људи који немају тај тип квалификација. Да би се то остварило, чак се мењају процеси одабира и услови њиховог конкурса. Можемо наћи хиљаде таквих примера. Неки људи функционишу много дуже него политичке странке, прелазећи из једне у другу, по правилу ону која је на власти. Имате примере да су људи по 15-20 година на различитим кључним јавним позицијама као директори предузећа и чланови управних одбора. Постоји каста у Србији која кружи по том принципу, и то ће трајати све док постоји овај тип јавних предузећа.

ДВ: Прошло је више од годину дана од усвајања Закона о јавним предузећима. Да ли је он донео неке промене?

Вуковић: Какав год закон да имате, увек имате реалност која вас демантује и то ће бити тако док год будемо имали овако велики јавни сектор. Да имамо приватни сектор, људи би се бавили бизнисом и ишли у приватни сектор. Овако људи хрле у државне фирме и јавна предузећа и у таквој ситуацији не постоје јасни критеријуми пословања. Кад преузимате плен, у политичком смислу, ви онда преузимате и позиције, и ту су ствари ван правног оквира који би нешто могао да промени.

ДВ: Да ли сте у конкретним потезима препознали доследност владајуће већине да спроведе департизацију јавних предузећа?

Вуковић: Још увек немамо озбиљну ситуацију на основу које бисмо могли да кажемо да је дошло до департизације. То је систем који функционише дуги низ година и он се не мења тако лако из једног простог разлога: ако то урадите, ви самим тим губите основе свог политичког битисања, јер је овде давно престала да функционише демократија, а дошла је партократија. То је процес у којем се задовољавају потребе симпатизера и чланова партијске структуре. Нисам ни очекивао да се то промени, сем да у вербалним исказима буде дато као нека ствар која ће се мењати.

ДВ: Имају ли политички лидери у Србији уопште капацитета да спроведу департизацију?

Вуковић: Не мислим да промене зависе само од лидера, јер иза њих стоји механизам политичке странке. Уколико неко заиста и хоће да изврши департизацију, то значи да мора да сече грану на којој седи, дакле сече политичку странку, а од тога му зависи политички живот, тако да оправдано сумњам да се ствари могу кретати у позитивном смеру.

Извор: Дојче Веле

Коментари

Један коментар на Партијска каста и њен плен