sastanak u patrijarsijiБЕОГРАД – Став Српске православне цркве (СПЦ) према канонизацији кардинала Алојзија Степинца предат је надбискупу Доминику Мамбертију, министру спољних послова Ватикана, сазнаје „Политика” у црквеним круговима. Садржај писма није се могао сазнати, али је несумњиво да СПЦ не гледа са одобравањем на најаве да би Степинац могао постати светац. Уосталом, у недељном интервјуу за наш лист, патријарх Иринеј је рекао да су најаве из Ватикана да би кардинал Степинац могао бити канонизован до краја ове године, биле велико изненађење за српске архијереје, јер – да неко буде светитељ, то мора бити заиста светла и света личност коју прихватају као такву и други хришћани.

Тада је за „Политику” поглавар СПЦ најавио да ће папи Фрањи бити упућено овакво писмо.

Надбискуп Мамберти јуче је завршио званичну посету Србији која је претежно била државног карактера. Са патријархом Иринејом, члановима Светог архијерејског синода, митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, епископима шабачким Лаврентијем, зворничко-тузланским Хризостомом, рашко-призренским Теодосијем, као и владикама бачким Иринејом и новоизабраним аустријско-швајцарским Андрејом, високи гост се састао у понедељак.

Став СПЦ према кардиналу Степинцу, Светој столици раније је пренео и васељенски патријарх Вартоломеј. Очекује се да ће то учинити и Московска патријаршија, каже нам добар познавалац прилика у Ватикану који је желео да остане анониман.

– Током ове посете у више разговора са државним званичницима надбискупу Мамбертију скренута је пажња да је циљ да се односи Србије и Ватикана развијају што боље и да се због тога очекује разумевање за различите ставове према кардиналу Степинцу, као и да би његова канонизација знатно уназадила односе две земље. Министар спољних послова Ватикана може само да пренесе Светој столици ставове и поруке које је чуо током посете Београду, али је његов простор за изношење ставова Ватикана по одређеним питањима прилично скучен, док у одлучивању нема готово никаквих овлашћења – објашњава наш саговорник који је присуствовао пријему Католичке цркве у хотелу „Метропол”. На пријему је од државних званичника био министар спољњих послова Ивица Дачић, на чији је позив надбискуп дошао у Србију.

Тренутак у којем секретар Свете столице за односе са државама Мамберти долази у Србију, 11 година од последње посете ватиканског шефа дипломатије, важан је због најављене канонизације кардинала Степинца, али посета је ипак „садржински празна”, сматра наш саговорник, „баш због тога што званични Београд није сазнао више о ставовима Ватикана важним за нашу земљу”.

Према његовим речима, Света столица је примила к знању став према кардиналу Степинцу, али се од ватиканског званичника ништа више од тога није могло сазнати.

– Тешко је рећи шта ће се даље дешавати. Можда ће канонизација бити одложена, јер је тешко очекивати да Ватикан одустане, пошто је Степинац већ проглашен блаженим. Кругови који подржавају канонизацију Степинца вероватно сматрају да је сада тренутак да то обаве, због општег захлађења односа истока и запада. Такође, надбискуп Мамберти је примио к знању захвалност наше државе због става Свете столице да не призна независност Косова, али они се не изјашњавају ни о том питању – наглашава наш саговорник.

Како сазнајемо, оно на чему је Света столица инсистирала током ове посете биле су две ствари: споразум о високом образовању, који су министар спољних послова Ивица Дачић и надбискуп Мамберти потписали у петак, као и реституција црквене имовине.

Наиме, у Ватикану се сматра да је више имовине враћено Српској православној цркви, него Католичкој и тај став је пренет нашим званичницима.

Током петодневне посете Србији, ватикански шеф дипломатије састао се са државним врхом Србије – председником Томиславом Николићем, министром спољних послова Ивицом Дачићем, као и председницом Народне скупштине Мајом Гојковић.

На догађаје из Другог светског рата осврнуо се и председник Николић. У саопштењу објављеном после састанка са надбискупом Мамбертијем истиче се да је председник изразио жељу да се „заједничком мудрошћу не начини никакав потез који би било кога увредио, поготово у вези са односом према историји, Другом светском рату и улози Алојзија Степинца у њему”.

Папа Фрања добиће још једно писмо из Србије адресовано на њега лично и то од председника државе који му се у њему захваљује на помоћи коју је пружио након разорних поплава. Уз захвалност, Николић је навео и да ће му бити драго да поглавару Римокатоличке цркве пожели добродошлицу у Србију, чим о његовој посети буде постигнут договор са СПЦ.

Да би посета папе Фрање била од интереса за нашу државу сматра и министар Ивица Дачић.

– Мислим да је овај споразум о високом образовању корак напред у смислу да је дуго времена у нашим односима недостајала државна храброст да говоримо у складу са нашим интересима.С обзиром на велику политичку моћ, углед и изузетно разуђену мрежу Свете столице широм света, у интересу је наше државе да се пронађу што боље могућности за дијалог и међусобне посете највиших црквених великодостојника и државних функционера – нагласио је Дачић. Он је прецизирао да не може да говори о црквеним односима.

Прво у Јасеновац, па у Србију

Папа је више пута са највиших места у држави добијао позив да посети нашу земљу, много чешће изражавана је добра воља српских државника да до такве посете дође. Међутим, из Ватикана је наглашавано да папа не жели да дође само као поглавар државе већ првенствено као верски поглавар, због чега позив треба да му упути већинска црква, у овом случају СПЦ. Из домаћих црквених кругова, с друге стране, истицано је да такав позив неће бити упућен док се не отвори питање о догађајима из Другог светског рата, а у јавности је често понављан и незванични став да „пут до Србије води преко Јасеновца”, то јест да папа мора да посети овај концентрациони логор и ода пошту српским жртвама.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Патријарх писао Папи о Степинцу

* Обавезна поља