Počeo samit G-20 u Kini

HANGDŽOU – Kineski predsednik Si Đinping zvanično je danas otvorio dvodnevni samit 20 najvećih svetskih ekonomija, rekavši da bi G20 trebalo da usvoji nove mere kako bi stvorila zamah privrednog rasta i izgbegla protekcionizam.

Jedanaesti ekonomski forum G20 održava u istočnom kineskom gradu Hangdžouu.

Si se rukovao i slikao sa svetskim liderima uključujući američkog predsednika Baraka Obamu, nemačku kancelarku Angelu Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina, prenosi AP.

Kineski predsednik je u govoru na otvaranju rekao da se svetska privreda oporavlja, ali i suočava sa višestrukim izazovima na polju finansija, trgovine i investicija.

Si Đinping je rekao da će se na samitu diskutovati o privrednom rastu koji pokreću inovacije i efikasnijem globalnom ekonomskom i finansijskom upravljanju.

Kina se nada da će joj uloga domaćina samita G20 4-5. septembra doneti veći uticaj u upravljaju globalnom ekonomijom i postavila je trgovinu na prvo mesto teme sastanka u gradu jugozapadno od Šangaja.

Na marginama samita već je obavljen niz razgovora.

Sputnjik – Neće biti jasnih poruka sa ovog samita

Od samita G20 koji se u nedelju i ponedeljak održava u Kini ne treba očekivati jasne poruke i realne odluke koje će stabilizovati ekonomske i bilateralne odnose u svetu, pišu Večernje novosti.

Od samita G20 koji se u nedelju i ponedeljak održava u Kini ne treba očekivati jasne poruke i realne odluke koje će stabilizovati ekonomske i bilateralne odnose u svetu, smatraju sagovornici emisije „Svet sa Sputnjikom“.

Samit je svakako najznačajniji za Kinu, koja ima priliku da pokaže koliko je moćna i da učvrsti svoje veze s Rusijom i Indijom. Ako je suditi prema nekim ranijim analizama, od svih dosadašnjih dogovora na samitima realizovano je tek 1,5 odsto, ali ovo je prilika da se sretnu lideri zemalja i razgovaraju o aktuelnim temama oči u oči. Siniša Ljepojević, novinar i dugogodišnji dopisnik iz Londona, kaže da je Kina uložila mnogo više u organizaciju samita nego prethodni domaćini i da ima ambiciju da se u G20 uključe zemlje u razvoju.

„Međutim, pitanje je koliko je ta ambicija realna“, kaže Ljepojević. I saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković kaže da Kina želi sebe da prikaže kao veliku, čak i vodeću silu, ali i da nametne ekonomske teme. „Ona želi da utvrdi savezništvo s Rusijom ali i sa Indijom. Dakle, Kina će poslati nekoliko poruka, ali u ekonomskoj sferi kako bi ublažila tenzije, a tenzije ne odgovaraju zemljama koje se razvijaju“, kaže Janković i ističe da je ovaj samit i uvertira sa susret grupe BRIKS sredinom oktobra.

U ekonomske relacije u svetu moraju se uključiti treće zemlje, na čemu insistira Kina, a posle samita videće se da li će u tome i uspeti. Ljepojević ukazuje na to da je u toku prestrukturiranje finansijskog sistema i da Rusija i Kina prelaze na potpuno odvojen bankarski sistem. Kina bi trebalo krajem meseca da testira taj softver, što će biti veliki udar za zapadni finansijski sistem.

„Zapad živi od tuđih para, jer kontroliše finansijski sistem i tehnologiju finansijskog sistema. Samo u londonskoj berzi je dnevna trgovina novcem je 2.200 milijardi dolara dnevno, da dobijete jedan posto pa može da se živi. S novim platnim sistemom to se gubi, to su dnevno stotine miliona. Kina će pokušati to da predstavi kao gotovu stvar koja se ne može sprečiti“, kaže Ljepojević.

To su tektonske promene i biće zanimljiva demonstracija tih promena, a ne odluke koje budu donete, smatraju naši sagovornici. Zvezde ovog samita biće svakako Si Đinping, kineski predsednik, i uz njega lideri Rusije i SAD, Vladimir Putin i Barak Obama.

Sa liderom Amerike biće prijateljskih susreta, pošto je to odlazeća administracija, pa ne treba očekivati ključne dogovore.

„Važan susret biće između Putina i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i Putina i britanske premijerke Tereze Mej“, kaže Ljepojević i podseća da je London bio šampion antiruske politike ali da je ekonomski uvek sarađivao s njom, za razliku od EU, koja je na gubitku u ekonomskoj razmeni s Rusijom.

Važno je egipatsko prisustvo zbog razgovora o Siriji jer, prema rečima Siniše Ljepojevića, ta zemlja ima infrastrukturu koja bi mogla da pomogne u okončanju sukoba.

„SAD više nisu u poziciji da diktiraju situaciju na Bliskom istoku i, koliko znam, svesne su da su izgubile dominantnu ulogu, ali žele da održe prisustvo. Međutim, to ne mogu bez saradnje s Rusijom, i to im je jasno. Koliko vidim, Rusija nije protiv, ona želi da pomogne da Amerika bude prisutna“, kaže Ljepojević.

Kina je od proizvodnje hemijskih olovaka, peškira i majica postala zemlja novih tehnologija koja će u narednih 50 godina uz Rusiju i SAD biti vodeća svetska sila i na čijem će dogovoru počivati novi svetski poredak, smatraju sagovornici lista Večernje novosti.

Barak Obama: Turska ima podršku SAD

Američki predsednik Barak Obama ohrabrio je danas turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, na početku samita Grupe 20 (G20) industrijski najrazvijenijih zemalja u Kini, da će SAD učiniti sve kako bi se odgovorni za pokušaj puča u Turskoj izveli pred lice pravde.

Predsednici SAD i Turske sastali su se u kineskom gradu Hangdžuu prvi put od pokušaja državnog udara u Turskoj. Obama je osudio pokušaj puča, prenosi agencija AP.

Po njegovim rečima, od ključne važnosti je da se obezbedi da preko tursko-sirijske granice džihadisti Islamske države ne prelaze u Tursku, a strani borci u Siriju.
Američki predsednik je naglasio da Turska ne može sama da nosi teret izbegličke krize.

Tereza Mej se nada se otvorenom dijalogu sa Rusijom

Britanska premijerka Tereza Mej sastala se danas sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na marginama samita G20 u kineskom gradu Hangdžu, i tom prilikom izrazila nadu u otvoreni dijalog sa Rusijom iako se dve zemlje ozbiljno razilaze u nekim stavovima, javlja Rojters.

„Iako priznajem da će biti izvesnih razilaženja između nas, postoje neke važne, kompleksne i ozbiljne teme i pitanja o kojima treba razgovarati i nadam se da ćemo moći da ostvarimo iskrene i otvorene odnose i dijalog“, rekla je Mej, navodi britanska agencija.

Mej se sastala i sa predsednikom SAD, Barakom Obamom, i izjavila je da Britanija namerava da iskoristi šanse u slobodnoj trgovini dok se priprema za izlazak iz Evropske unije.
Ona je naglasila da „Brezgit znači Bregzit“ i da neće biti pokušaja da se izbegne sprovođenje odluke s junskog referenduma o napuštanju EU.

Obama i Mej su, na zajedničkoj konferenciji za štampu u Hangdžuu, naveli da žele da smanje uticaj britanskog izlaska iz EU na odnose njihove dve zemlje.

Ipak, američki predsednik je nagovestio da će London morati da sačeka pre no što SAD uspostave nov trgovinski sporazum s Velikom Britanijom, izvan EU.

Po njegovim rečima, SAD su usredsređene na završetak trgovinskih pregovora sa regionom Azija-Pacifik i sa EU.

Obama je naglasio da veruje da je trenutni prioritet Britanije da otkrije šta Bregzit znači za Evropu.

Donald Tusk: Pregovori sa Londonom tek nakon aktiviranja člana 50

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk rekao je da neće biti pregovora sa Velikom Britanijom o uslovima „Bregzita“ dok Londona formalno ne pokrene dvogodišnji proces izlaska iz bloka.
Govoreći uoči početka samita G20 u Kini, Tusk je rekao da takvi pred-pregovori nisu u interesu preostalih 27 članica EU.

„Moramo da zaštitimo interese članica EU koje žele da ostanu zajedno, a ne one koje žele da napuste blok“, rekao je on.

Govoreći i o izbegličkoj krizi Tuska navodi da je Evropa je blizu granica svojih mogućnosti da primi nove talase izbeglica, pozvavši širu međunarodnu zajednicu da preuzme veći deo tereta.
– Praktična sposobnost Evrope da primi nove talase izbegloca, da ne pominjem neregularne ekonomske migrante, blizu je svojih granica – rekao je Tusk na konferenciji za novinare na marginama samita G20 u kineskom gradu Handžu, javlja AFP.

Visoki evropski zvaničnik je podsetio da u svetu postoji 65 miliona raseljenih ljudi i ukazao da bi „zajednica G20 trebalo da poveća svoj udeo u odgovornosti“.

– Ima dovoljno prostora za sve strane da diskutuju o tim problemima, uključujući Kinu – poručio je Tusk, pozvavši na finansijsku podršku i razvojnu pomoć za zemlje iz kojih migranti potiču.
Kako je predsednik Evropskog saveta istakao, „samo globalni napori moći će da urode plodom“.

Angela Merkelov i Erdogan razgovarali o izbeglicama i Siriji

Nemački kancelar Angela Merkel razmotrila je bilateralna pitanja sa turskim predsednikom Tajipom Erdoganom pred početak samita G20 u Kini, rekao je portparol nemačke Vlade.

Već poljuljani odnosi dve zemlje dodatno su zategnuti kada se Ankara požalila da Berlin nije brzo i odlučno osudio neuspeli vojni udar u Turskoj u julu.

„Merkel i Erdogan razmotrili su tursko-nemačke odnose, dalju primenu sporazuma EU-Turska o migrantima i izrazili zabrinutost zbog građanskog rata u Siriji. Razgovor je bio konstruktivan“, rekao je portparol.

Portparol nije rekao da li su dva lidera razgovarala o turskoj zabrani nemačkim poslanicima da posete nemačke vojnike u bazi Indžirlik u Turskoj.

Putin i Erdogan – Odnosi će biti sve bolji

Predsednici Rusije i Turske Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, najavili su danas „mere“ za dalje unapređenje odnosa dve zemlje posle višemesečne krize izazvane obaranjem ruskog aviona na tursko-sirijskoj granici.

„Ostaje još mnogo toga da se uradi kako bi se uspostavila saradnja u svim oblastima i o tome će se danas razgovarati“, rekao je Putin na sastanku sa Erdoganom u kineskom gradu Hangdžou, uoči samita G20.

On je dodao da „Turska prolazi kroz težak period i borbu protiv terorizma“ i izrazio uverenje da će saradnja Moskve i Ankare napredovati „čim situacija u Turskoj bude normalizovana“.

Erdogan je naveo da će on i Putin preduzeti „određene mere“ u cilju unapredjenja saradnje u oblasti energetike, naročito na oživljavanju projekta gasovoda Turski tok, koji je zbog tenzija u odnosima bio prekinut.

To je drugi sastanak Putina i Erdogana u poslednjih mesec dana, nakon njihovog neočekivanog pomirenja krajem juna, kada je Erdogan Putinu uputio izvinjenje zbog obaranja ruskog borbenog aviona na tursko-sirijskoj granici u novembru prošle godine.

Dvojica lidera sastala su se početkom avgusta u Sankt Petersburgu, tri nedelje posle pokušaja vojnog udara u Turskoj, a Erdogan je tada obećao da će projekat Turskog toka biti realizovan što je pre moguće.

Obama tražio od Kine da prizna odluku arbitražnog suda

Američki predsednik Barak Obama održao je sastanak s kineskim liderom Si Đinpingom tokom kojeg je ponovo pozvao Peking da prizna odluku Haškog suda o Južnom kineskom moru, saopštila je Bela kuća.

Arbitražni sud u Hagu je 12. jula utvrdio da Kina nema osnova za teritorijalne pretenzije u Južnom kineskom moru u oblastima „linije od devet tačaka“. Sud je, takođe, odlučio da sporne teritorije arhipelaga Spratli nisu ostrva i da ne obrazuju specijalnu ekonomsku zonu.

Kina je već odgovorila da odluku suda ne smatra pravosnažnom, da je ne priznaje i ne prihvata. Obama i Si Đinping su na bilateralnom sastanku razgovarali i o pitanjima saradnje u oblasti sajber bezbednosti i poštovanja ljudskih prava. Američki i kineski predsednik su odlučili da učvrste koordinaciju u vezi s nuklearnim pitanjem Severne Koreje.

„Američki predsednik je potvrdio da SAD nameravaju da sarađuju sa svim zemljama u regionu u oblasti poštovanja principa međunarodnog zakonodavstva, trgovinske delatnosti, slobode kretanja brodova u neutralnim vodama i letova u međunarodnom vazdušnom prostoru“, navela je Bela kuća.

Kina i nekoliko zemalja u regionu — Japan, Vijetnam i Filipini — imaju nesuglasice u vezi s morskim granicama i zonama odgovornosti u Južnom i Istočnom kineskom moru. Kina smatra da Filipini i Vijetnam svesno koriste podršku SAD za povećanje napetosti u regionu. SAD pozivaju strane da budu suzdržane, da se zalažu protiv militarizacije regiona i insistiraju na svom pravu na slobodno kretanje brodova i letove u međunarodnim vodama i vazdušnom prostoru. U celoj ovoj oblasti redovno patroliraju američki borbeni brodovi i avijacija.

Izvor: Agencije