Почиње ли Дачић предизборну кампању?

БЕОГРАД – Појављивање Ивице Дачића, председника СПС-а и премијера, у јавности изгледа као почетак изборне кампање. Све јаче понавља поруку из прошлих избора да је он јак човек који доноси одлуке, а не Александар Вучић, председник СНС-а и први потпредседник Владе.

Дачић је рекао да је он избацио Млађана Динкића из Владе, а сада би могао да склони и Драгана Ђиласа с места градоначелника Београда. Најављујући повећање пореза за најбогатије, подсетио је да је СПС левица и да се разликује од неолиберала, само што није било јасно да ли у њих убраја само Динкића или можда и СНС.

Чисте руке су трећи елемент Дачићевог програмског појављивања у јавности. На оптужбе да су људи СПС-а или блиски њему криви за суноврат „Галенике”, премијер је одговорио да нико неће бити ослобођен кривице.

Да ли је Дачић почео изборну кампању, да ли ће ове три ставке бити њена окосница и да ли ће ускоро бити расписани избори?

Драгомир Анђелковић, аналитичар, каже да је Дачић необична синтеза принципа старе самоуправне политичке школе и постмодерног приступа политици.

„Његова прва карактеристика посебно погодује другој, чинећи је још делотворнијом. Постмодерна политичка логика подразумева брисање граница између изборне кампање и редовног вршења власти. С друге стране, политичари самоуправног кова до крајности су равнодушни према постизању било каквих резултата, а битно им је да празним причама и позерским потезима придобију симпатије. Тога у политици увек има, али у поменутом случају све се своди само на демагогију. Када се речено искомбинује, добијамо Дачићев политички стил, који подразумева непрекидно, хиперактивно козерско понашање, као компензацију за стварне резултате, штавише и по цену њиховог неспостизања због робовања максималном демагошком ефекту”, објашњава Анђелковић и додаје:

„То је немалом делу нације смешно, па и отужно, али Дачићу је довољно да и десет одсто грађана буде опчињено његовим политичко-забавним програмом. А њега сада додатно интензивира, о чему говори изненада заузети борбени став према Динкићу, кога је дуго сматрао својим привилегованим партнером у Влади, као и напрасно захлађење према Ђиласу.”

Овај аналитичар каже да је ту и наглашена социјална демагогија у вези с новим пакетом пореских закона и однекуд настала спремност за, наводно, радикални обрачун с криминалцима у својим редовима.

„Понешто од тога је срачунато и на куповину још неког времена за очување премијерске столице, нуђењем извесних услуга доминантном СНС-у. Све набројано је, пре свега, део перманентне предизборне кампање, која пропорционално слабљењу комапартивне позиције СПС-а на политичкој сцени, узима маха. А пошто је јасно да, без обзира на све реконструкције Владе, није логично да, у условима када је Дачићева странка бар четири пута слабија од Вучићеве, она и даље држи премијерску функцију, те да ће у догледно време наступити тренутак превремених парламентарних избора, СПС сада пуним капацитетом пали своје, и раније активне, самоуправно-маркетиншке моторе. За Дачићеву странку то је опробан рецепт за одржање на површини српске политичке мочваре, али за девастирану Србију такав приступ политици јако је лош”, истиче Анђелковић.

Бранко Радун, политички аналитичар, сматра да је Дачић непрекидно у кампањи и да покушава да поентира из негативних ситуација, као што је Случај „Галеника”.

„Дачић врло вешто ескивира мине на путу. Избацивање Динкића из Владе представио је као своју одлуку, иако је јасно да није то сам урадио, али користи сваку прилику да поентира. Он не зна да ли ће бити избора за пола године или не, али припрема терен, па ако не извуче корист, макар да прође без штете.”

Радун каже да су Дачића многи потцењивали, од Милошевића до Коштунице и Тадића, али им се то обило о главу.

„Његов стил има своју публику, и он је успео да задиви своју публику. Сетимо се да је 2008. године једва прешао цензус. Дачић је врло вешт, користи прилике и језик ’Фарме’ и то у позитивном и негативном смислу, како год то неко схватио.”

Милан Николић, социолог, каже да се кампања води од почетка године, јер ће избори бити на пролеће.

„Странке већ заузимају стартне позиције, па што не би и Дачић. Динкић иде около и прави коалиције, за ДС је питање да ли ће негде одржати власт. Они се боре за опстанак и вероватно се неће снаћи са Ђиласом на челу. Требало би да иду путем социјалдемократије, али је ту прича о Ђиласовом богатству. Најбољи су СНС и Вучић и ако наставе да хапсе, можда ће и прећи 50 одсто. Чим се потпише почетак преговора са ЕУ, биће расписани избори. Али, важније је шта ће бити после избора. Доводе се Емирати, али да ли ћемо ући у буџет ЕУ… Сада се хвата старт и сви траже позиције за изборе.”

Извор: Политика