savet protiv korupcijeБЕОГРАД – Странке су у кампањи за парламентарне изборе ове године потрошиле око 2,1 милијарду динара, што је за петину више у односу на претходне изборе, одржане 2012, када је на изборима за народне посланике утрошено око 1,7 милијарди динара. То само значи да се тенденција раста трошкова кампање упорно одржава упркос пратећем наративу о кризи и штедњи, приметио је професор др Зоран Стојиљковић, члан Одбора Агенције за борбу против корупције, у анализи објављеној у оквиру агенцијиног Извештаја о финансирању политичких активности у изборним кампањама у првој половини 2014. године, представљеном јуче на конференцији посвећеној овој теми.

На конференцији је било речи и о предложеним изменама Закона о финансирању политичких активности, а представници агенције, Стојиљковић и директорка Татјана Бабић навели су, поред осталог, да није било ниједног разлога за доношење овог закона по хитној процедури и да нико из агенције није био консултован. Верољуб Арсић (СНС), члан скупштинског Одбора за финансије, „реплицирао” им је наводећи, између осталог, да нико ни од представника политичких партија, као заинтересованих страна, није учествовао у радној групи Министарства финансија која је раније израдила Нацрт измена и допуна овог закона. Из дискусије се развила идеја да би ускоро требало да се приступи свеобухватнијој измени важећег Закона о финансирању политичких активности, јер је пракса показала његове бројне недостатке иако су га релевантне међународне институције прилично хвалиле у време доношења 2011.

Из извештаја о последњој кампањи за парламентарне изборе види се да је највише новца потрошила владајућа коалиција окупљена око Српске напредне странке – око 942 милиона динара, а коалиција Русинске демократске странке и Словачке демократске странке није дала ни динар. Ова коалиција је, додуше, освојила и најмање гласова (3.182), али ни листа националних заједница чији је носилац био Емир Елфић није много боље прошла – освојила је 800 гласова више, а уложила је у кампању око 1,4 милиона динара.

Највише средстава партије су издвајале за покривање трошкова јавног оглашавања (70,8 одсто), што је нешто мање од утрошених средстава за исту намену 2012. године (77,67 одсто). За трошкове изборног материјала на парламентарним изборима ове године издвојено је 14,62 одсто од укупних расхода, за јавне догађаје 4,09 одсто, а преосталих 10,49 одсто расхода отишло је на „остале трошкове”.

Када је реч о приходној страни финансијских извештаја из кампање за парламентарне изборе, странке су ове године оствариле укупно око 1,7 милијарди динара прихода (рачунајући и кредите и зајмове), што је око 10 одсто више у односу на приходе за кампању за исте изборе 2012, када су располагале са укупно око 1,5 милијарди динара. Уочава се да је ове године повећан удео учешћа прилога физичких лица који износе 14,88 одсто, док је две године раније износио осам одсто.

Средства из јавних извора чине 48,03 одсто прихода учесника изборне кампање, 26,91 одсто су кредити и зајмови, 5,18 одсто су прилози правних лица и међународних удружења, а пет одсто су сопствена средства.

Укупан дуг свих политичких субјеката за изборне кампање у првој половини 2014. године (за Народну скупштину Србије, Скупштину града Београда и још неколико локалних скупштина) износи близу 497 милиона динара, односно 22 одсто од њихових укупних расхода. То значи, рекла је Ружица Стојиљковић из Агенције за борбу против корупције, да кампање 2014, као и оне из 2012, нису финансиране из реалних извора већ великим задуживањем.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Подаци о изборним трошковима странака

* Обавезна поља