Pogoršana prava Srba u regionu

BEOGRAD — U poslednjih pet godina položaj 1,85 miliona Srba u regionu, postaje sve gori, upozorili su predstavnici Naprednog kluba u svom petom godišnjem izveštaju.

Položan nije pogoršan samo u Rumuniji, Mađarskoj i Sloveniji.

Predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić konstatovao je na konferenciji za novinare da je pogoršanje prava Srba u regionu posledica nastojanja da se ukine Republika Srpska, činjenice da je Crna Gora pred bankrotom, da je u krizi ustavno konstituisanje Makedonije i da je Hrvatska ušla u EU.

„Uprkos tome što je RS uspela da se odbrani na mnogim poljima i što njeni građani pokazuju veliki stepen odgovornosti na izborima i glasaju za državotvorne stranke, očekujemo da će 2014. godina biti vrhunac pritisaka na RS“, kazao je Antić.

Prema njegovim rečima, i sama Srbija neaktivnom politikom doprinosi pogoršanju položaja Srba u BiH, a to se posebno odnosi na srpska prava u Federaciji BiH koja su daleko ispod prava koja uživaju Bošnjaci i Hrvati u RS.

On je upozorio da je asimilacijom i ukidanjem prava Srba suštinski na gubitku svetska kultura i baština, i konsatovao da je trenutna situacija u Srbiji samo varljivi mir, nalik punskom miru koji je Rim nametnuo Kartagini.

Antić je najavio da će, s obzirom da su Srbi podstaknuti da se uključe u institucije Prištine, od sledeće godine u istraživanja Naprednog kluba biti uključeno i Kosovo-UNMIK.

U izveštaju Naprednog kluba konstatuje se da u Crnoj Gori nije rešeno pitanje statusa srpskog naroda, da su pojačani pritisci na Mitropoliju crnogorsko-primorsku, da nisu regulisana pitanja državljanstva, kao ni prosvetna i kulturna prava, pre svega upotreba srpskog jezika.

Nova Vlada Srbije je, kako se konstatuje, prekinula politiku podrške kulturi i prosveti koja je ranije vođena prema srpskom narodu u Crnoj Gori.

Kada je reč o Republici Srpskoj i BiH, u izveštaju se upozorava da su sve jači i učestaliji pritisci u pravcu ograničavanja autonomije srpskog entiteta, da je umanjen intenzitet odnosa između Srbije i RS, kao i da je pojačana kampanja protiv RS u delu medija u Srbiji.

U izveštaju se ocenjuje da je protekla godina bila nesumnjivo najteža za srpski narod u Hrvatskoj, gde nije napravljen pomak u pogledu povratka imovine, izbeglica i prognanika, ostvarivanja prava na penzije i prva na upotrebu maternjeg jezika.

Takođe, oslobađanje hrvatskih generala pred Haškim sudom, stalna diskriminacija Srba koja dolazi iz svih krugova javnosti i neadekvatna politika sadašnje Vlade Srbije doprineli su veoma lošim prilikama u kojima se nalazi srpski narod u Hrvatskoj.

Milan Dinić iz Naprednog kluba istakao je da se u Hrvatskoj institucionalizuje antisrpska politika i da je svakog meseca mogao da se zabeleži neki incident usmeren prema Srbima.

„U Hrvatskoj postoji jasna tendencija da Srbi prihvate ono što se desilo nad njima i ‘Oluju’ prihvate kao pobednički događaj, a Hrvatska je u onome što naziva samoodbranom zapravo počinila genocid“, rekao je Dinić.

U izveštaju se konstatuje da je i u Makedoniji nastavljen progon pravoslavne Ohridske arhiepiskopije, na šta država Srbija ne reaguje, da u Albaniji postoji kontinuitet u nepoštovanju prava oko 30.000 Srba, koji nemaju status nacionalne manjine, čak ni pravo na nealbanizovana imena.

U Sloveniji se, kako se navodi u izveštaju, nastavlja proces asimilacije Srba, koji još nemaju status nacionalne manjine, u Mađarskoj se, iako je to jedina država regiona gde je zabeležen porast broja Srba između dva popisa, merama nove vlade položaj nacionalnih manjina pogoršava, a najveći probem je asimilacija, odnosno nemogućnost da se očuva kulturni i nacionalni identitet.

Rumunija je, kako je procenio Napredni klub, jedini svetao primer u regionu, jer u toj državi Srbi uživaju institucionalnu zaštitu, integrisani su u političke strukture i imaju aktivan kulturni život.

Izveštaj Naprednog kluba je, inače, kako ističu autori, napravljen na osnovu javno dostupnih izveštaja i dokumenata i bez finansijske i logističke pomoći Vlade Srbije ili bilo koje druge vlade.

Siže Izveštaja Naprednog kluba po državama izleda sledeće:

Crna Gora. Na prvom mestu spomenućemo Crnu Goru, gde i dalje nije rešeno pitanje statusa srpskog naroda, u toku su pojačani pritisci na Mitropoliju crnogorsko-primorsku, nisu regulisana pitanja državljanstva niti prosvetna i kulturna prava srpskog naroda, među kojima je na prvom mestu pitanje srpskog jezika. Srpska Vlada nije reagovala na osnovane sumnje da su u Crnoj Gori falsifikovani predsednički izbori, kao što nije reagovala ni na šovinističke ispade režima u Podgorici.

BiH. U Republici Srpskoj/BiH, uprkos tome što tokom proteklih sedam godina nije došlo do značajnijeg ograničavanja autonomije Republike Srpske, sve su jači i učestaliji pritisci u tom pravcu. SAD i SR Nemačka nastoje da zloupotrebe evropske integracije, međunarodne kredite i uticaj koji imaju na međunarodne ustanove u BiH kako bi na štetu srpskog naroda i RS nametnule neustavnu reviziju Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH. Pritom, u Federaciji BiH srpski narod i dalje nema ona prava koja Bošnjaci/Muslimani imaju u Republici Srpskoj, a uprkos presudi Evropskog suda za ljudska prava nije regulisano pitanje stanarskog prava pripadnika JNA i VRS.  Od promene vlade u Beogradu donekle je umanjen intenzitet odnosa između Srbije i Republike Srpske i pojačana je kampanja protiv Republike Srpske u delu medija pod uticajem nevladinog sektora, kao i kampanja protiv predstavnika Republike Srpske u medijima koji podržavaju Vladu.

Hrvatska. Prethodna godina je nesumnjivo najteža po srpski narod u Republici Hrvatskoj od normalizacije odnosa između Republike Srbije i Republike Hrvatske. Ovome je doprinela činjenica da od Hrvatske nikada nije ozbiljno traženo da ispuni obaveze koje je prihvatila Erdutskim sporazumom i Ustavnim zakonom o nacinalnim manjinama. Hrvatska je pritom primljena u Evropsku uniju i uprkos činjenici da nije vratila više od 20.000 stanova svojim građanima srpske nacionalnosti koji su posedovali stanarsko pravo, baš kao što je u odnosu na ostale zemlje regiona, koje su bile zahvaćene ratom, postigla najmanji uspeh u vraćanju izbeglica i prognanika. Oslobađanje hrvatskih generala koji su sprovodili najveću operaciju etničkog čišćenja u prethodnim ratovima, kao i uskogrud i strančarski odnos sadašnje Vlade Srbije doprineli su veoma lošem prilikama u kojima se nalazi srpski narod u Hrvatskoj.

Slovenija. U Republici Sloveniji konačno je posle više od dvadeset godina započeto rešavanje pitanja „izbrisanih“ građana. Srpski narod, za razliku od Slovenaca u Srbiji, i dalje ne uživa status nacionalne manjine iako predstavlja najveću nacionalnu zajednicu posle većinskog naroda, a time ni bilo kakva prava koja iz takvog statusa proističu.

Makedonija. U Republici Makedoniji nastavljen je progon pravoslavne Ohridske arhiepiskopije koji je kulminirao kada je arhiepiskop Jovan Šesti iznova osuđen na višegodišnju kaznu zatvora.Za razliku od međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, Republika Srbija nije reagovala.

Albanija. Ionako loše prilike kad je reč o političkim pravima srpskog naroda u Republici Albaniji ostale su nepromenjene sa tendencijom daljeg pogoršavanja.

Mađarksa. Jedina država u regionu u kojoj je prema podacima poslednjeg popisa stanovništva  zabeležen porast broja pripadnika srpskog naroda je Mađarska. Od 2014.godine nacionalne manjine u Mađarskoj bi konačno trebalo da dobiju pravo na predstavnike u Parlamentu. Konzervativna politika nacionalističkih vlasti u Mađarskoj doprinosi daljem osporavanju i umanjivanju prava nacionalnih manjina, pa tako i Srba.

Rumunija. Jedina država u regionu u kojoj srpski narod uživa pun kapacitet prava zagaranotavanih Ustavom i međunarodnim sporazumima je Ruminija. Broj Srba u Rumuniji umanjen je u poslednjoj deceniji usled migracija i asimilacije.

Srbija i Srbi u regionu. Ustanove u Republici Srbiji, koje bi trebalo da se bave odnosima sa srpskim narodom u regionu, oslabljene su tokom prethodne godine. Ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu svedeno je na nivo Kancelarije, sednica Skupštine dijaspore i Srba u regionu 2013. godine završena je suštinskim neuspehom, dok ionako mala zvanična budžetska izdvajanja stagniraju.

Izvor: Napredni Klub, Tanjug