Порошенкових сто дана

Украјински председник Петар Порошенко обележио је 15. септембра сто дана председничког мандата. За сада је рано да се говори да је он преживео стодневни јубилеј на власти. Зато што се за сада Порошенко као председник није спасао злоћудног наслеђа Мајдана, који ову власт врло снажно ограничава.

Мада је Порошенко данас једини украјински политичар који покушава да обнови мир, «партија рата» у његовом окружењу, влади, и тим пре Врховној Ради, толико је снажна да сваки неопрезни корак петог председника Украјине може ову власт да расеје у прах и пепео.

Некако је чак незгодно оцењивати Порошенкова достигнућа за првих сто дана на дужности по мерилима општеприхваћеним у таквим случајевима. Сваком председнику тешко је да нешто ради на свој начин и стално се осврће на непоуздане или отворено озлојеђене политичке залеђине. Тешко је сматрати достигнућем споразум о асоцијацији и слободној трогивни Украјине са ЕУ. Потписали би га независно од тога да ли је Порошенко изабран 25. маја на дужност или не. Уз то, реализација споразума одложена је за годину дана, пошто је Русија објаснила шта ће очекивати Кијев и ЕУ у случају да он ступи на снагу.

За сада главним његовим достигнућем може да се сматра примирје на југоистоку Украјине, које делује већ 10 дана. Јасно је да лавирајући у окружењу таквих «мајданских организама» као што је премијер Арсениј Јацењук, министар унутрашњих послова Арсен Аваков, председник парламента Александар Турчинов и олигарх Игор Коломојски и остали, то није било лако учинити. Била је потребна смелост и постојање ове смелости улива наду.

Док постоји нада да ће се у својој политици Петар Порошенко оријентисати на интересе државе и интересе народа, може се сматрати да није све изгубљено. А овен аде састоје се не само у прекиду грађанског рата, већ и у успостављању односа са Русијом, каже директор Украјинске филијале Института за земље ЗНД Денис Денисов. Наклон у ту страну он очигледно показује. Да узмемо бар пристанак на основне тачке мировног плана руског председника Владимира Путина. Проблем је само у томе где и када ће му означити «оштре оквире» покровитељи у Вашингтону и «партија рата» код куће, упозорава Денис Денисов.

Ми сви схватамо да Порошенко није потпуно самостална фигура, он зависи од унутрашњих фактора – свог окружења, олигарха. Он наравно поштује њихово мишљење. Партија рата је сада врло јака. Не треба заборавити на то да је Порошенко врло слаб на критику и жеље представника САД и појединих европских земаља. И он може да се реши на «компромисе» који су им потребни.

Сва најболнија питања код Порошенка стоје данас и у будућности, а не у прошлости. И највеће питање је да ли ће и колико дуго Порошенко ићи чак овим умереним курсом ка миру, којим му још полази за руком да се креће, без обзира на противљење партије рата.

Ма како било тужно, али ситуација која је сада настала у Украјини још је више или мање нормална, сматра познати украјински политиколог Александар Дудчак. Све невоље и проблеме и за Порошенка и за становништво започеће касно у јесен и заоштриће се на пролеће, када се прво испољи недостатак гаса за становништво, а затим почне да се обнавља индустрија. Влада се моли митским споразумима са ЕУ и планира даље да води рат, копа ровове на границама и гради некакве «кинеске зидове» између Украјине и Русије.

Али највеће искушење предстоји Петру Порошенку и читавој независној 26. октобра, када ће у Украјини протећи нови избори за парламент – Врховну Раду. До данас Порошенко као председник нема никакав ослонац у парламенту. И не види се да ће се стабилна платформа појавити после избора. Са Блоком Петра Порошенка одбио је да ступи у предизборну коалицију премијер Арсениј Јацењук, председник парламента Александра Турчинов, исти тај Аваков. Против њега ће иступити лидер Баткившчине Јулија Тимошенко, Радикална партија карикатуралног украјинског фирера Олега Љашка, националисти неонацистичке партије Свобода, неонацисти из Десног сектора. Партија региона која има политичку базу на југоистоку, унапред је одбила да учествује на изборима. Испада да Врховна Рада после 26. октобра биће више него на пола обојена у радикалне, националистичке и неонацистичке боје. Са таквим бојама иза леђа Порошенко миротворац може да не преживи чак ни прву годишњицу своје управе.

Извор: Глас Русије