Фискални савет тражи хитно смањење плата и пензија

БЕОГРАД– Ако плате у јавном сектору и пензије не буду одмах смањене линеарно за 15 одсто, већ у наредној години ће уследиити ново смањење, упозорава Фискални савет који каже да свако мање смањење обавезује државу да новац надокнади повећањем пореза на додату вредност (ПДВ).

Фискални савет је раније извео рачуницу према којој би, на пример, смањење плата у јавном сектору и пензија за 12 одсто значило повећање ПДВ-а за један одсто.

Не постоји решење које може да донесе довољне уштеде, а да из умањења искључи највећи број пензионера и запослених у јавном сектору, тврди Фискални савет у најновијој анализи.

„Прогресивни модели који би смањивали само плате и пензије веће од просечних могу само у теорији да дају довољне уштеде, и то уколико је стопа умањења пензија и плата преко просечних већа од 50 одсто”, наведено је у тој анализи.

Фискални савет тврди и да се умањење плата и пензија не може избећи, јер уштеде које би по овом основу требало остварити износе око 800 милиона евра.

Све остале мере фискалне консолидације, како је наведено, попут довођења у ред јавних предузећа, смањење сиве економије, отпуштање вишка запослених у јавном сектору… – не дају довољне уштеде за избегавање кризе.

„Остале мере не могу ни да достигну пуне ефекте у кратком року, а није чак ни извесно да ће се остварити у потпуности. За јавна предузећа, на пример, још нема конкретних решења за велике проблеме које она имају”, истиче се у анализи Фискалног савета.

Смањење пензија и плата у јавном сектору јесте непопуларан, али је економски ефикасан начин за смањење дефицита, тврди Савет а као аргумент се наводи да су током кризе све земље које су биле у сличној фискалној позицији као Србија, биле принуђене да смање плате и пензије – Литванија, Португал, Грчка…

„Да је постојало друго и боље решење, ове земље би га вероватно примениле. Негативан утицај смањења плата и пензија на БДП и пореске приходе постоји и то не споримо. Напротив. Али је тај утицај ограничен”, тврде стручњаци окупљени у овом телу.

Они подсећају да су током 2008. године пензије повећане за више од 30 одсто, од чега је, наводе, више од 20 одсто оправдано.

„То на крају није значајно покренуло производњу, али је отворило огромну рупу у буџету и повећало јавни дуг до 2014. за преко пет милијарди евра. Не постоји ниједан економски, па ни логички, разлог зашто би сада смањење пензија од 15 одсто имало битно разлиците ефекте у супротном смеру”, тврди Фискални савет.

Савет подсећа да од свог оснивања 2011. примећује да влада по правилу усваја мере које доносе недовољне уштеде, па се, како је наведено, њима избегне непосредна опасност од кризе, али се не преокрену неповољни трендови у јавним финансијама, због чега свака следећа мера мора да буде још тежа.

„Пре две до три године за оздрављење јавних финансија вероватно је било довољно замрзавање пензија и плата и боља контрола јавних предузећа. Прошле године је вероватно било довољно смањење плата и пензија за 10 одсто и реформа јавних предузећа, али влада се определила за „солидарни порез” и повећање умањене стопе ПДВ-а. То све јесте одлагало кризу, али је зато сада потребно још веће смањивање пензија и плата”, тврди Фискални савет.

Уколико се поново недовољно сасече, упозоравају, можда ће се поново „купити” још годину дана до избијања кризе, али ће јавне финансије Србије на јесен 2016. бити у још лошијој ситуацији и захтевати још теже мере, закључак је Фискалног савета.

Извор: Танјуг