oliver-ivanovic(4)КОСОВСКА МИТРОВИЦА – Оливер Ивановић је у последњих двадесет дана трећи српски кандидат за градоначелника северне Косовске Митровице кога је бављење политиком довело у тешке животне околности (Крстимир Пантић је дао оставку, а Димитрије Јанићијевић је убијен). Зато Ивановићева судбина, као осумњиченог за наводне ратне злочине почињене 1999. и 2000. године, није само питање његовог животног и политичко пута, него показатељ колико се на северу Космета преламају различити интереси.

А он је 15 година један од главних актера на политичкој сцени на којој су се смењивале владе супротних опредељења, међународни управитељи са сличним задацима и различитим методама, убиства, подметања експлозија, погроми…

Узнемирење српског становништва је утолико веће што европски званичници чешће понављају да верују у непристрасност Еулексовог тужилаштва. Јер на целом Космету није било српског политичара који је био у бољим односима и свакодневним контактима с представницима тих западних земаља.

Управо они су знали за његово хапшење барем дан раније, а српски политичари на Космету су забринути јер верују да су још неки имали ту информацију, али су пустили да све иде својим током. Свом жестином укључили су и приштински медији који из дана у дан објављују детаље из истражног поступка, а после 13 година појавили су се и нови сведоци.

Уверење које је Ивановић најчвршће бранио – да се установи линија разграничења између северног и јужног дела Косовске Митровице – коштало га је хапшења. „Двадесетак момака с моста дошло је код мене са идејом да ме наговоре да им помогнем јер, ако ништа друго, знам са странцима.” Тако је одбрањен север, али је стратегија Запада остала иста.

Из тог отпора да се у налету освоји и север Космета родило се Српско национално веће, али је Ивановић смењен с места председника Извршног одбора у јулу 2001. због залагања за излазак на изборе. С тих позиција као посланик коалиције „Повратак” ушао је у косовску скупштину и њено председништво. У то време је био и члан Координационог тела за КиМ, а на парламентарним косовским изборима 2004. године био је носилац Српске листе и члан Социјалдемократске партије Небојше Човића.

Влада Војислава Коштунице није га сматрала довољно „тврдим” Србином, а у време Бориса Тадића постао је државни секретар, али као кандидат Г17 Плус.

После безуспешних покушаја да оживи Човићеву странку оснива грађанску иницијативу „Слобода, демократија, правда” с којом прошле године излази на локалне изборе. Ни садашњој власти није био по вољи, па је у кампањи која је кулминирала новом поделом на праве и „оне друге Србе” изгубио у трци за градоначелника северне Митровице. Тек у притвору је одлучио да се поново кандидује за градоначелника на поновљеним изборима 23. фебруара, рачунајући да му се не може десити ништа горе од овога.

Данас је на северу све мање српских кандидата и све мање Срба који су спремни да гласају. Баш онако како већини одговара.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Портрет без рама Оливера Ивановића

* Обавезна поља