avion 1Санкције су „глупа идеја”, изјавио је руски премијер Дмитриј Медведев уочи гласања „двадесетосморице” о најновијем списку условних ограничења за бизнис између ЕУ и Русије.

Претња затварања ваздушног простора Русије (од Урала на исток) европским авио-компанијама сврстава се – са финансијског становишта – у меру која би донела многоструке и далекосежне штете обема странама.

Европски авио-превозници и званична Москва склопили су седамдесетих година прошлог века споразум којим је ваздухопловним компанијама дозвољен редован прелет руске територије – преко Сибира – на рутама ка Азији и назад.

Тај договор омогућио је превозницима да скрате путовања од Европе до Јапана и Јужне Кореје на пример, за четири сата, тј. најмање 2.500 километара по лету, и при том на гориву и таксама сваки пут уштеде 30.000 америчких долара.

Заузврат, руски државни авио-превозник „Аерофлот” убира накнаду за европрелете над Сибиром. Колико лане, „Аерофлот” је због овог коришћења сибирског неба од европских превозника инкасирао 170 милиона америчких долара, или 18 одсто укупних годишњих прихода, наводи агенција Блумберг. Лондонски „Фајненшел тајмс” тврди истовремено да „Аерофлот” од ових прелета приходује до 300 милиона америчких долара годишње.

Шездесетак европских авио-компанија на путничким и карго линијама за Далеки исток увелико користе руско небо иза Урала. Према подацима „Flightradar24.com”, „Ер Франс–КЛМ” на тој рути има 249 летова недељно, „Луфтханза” 220, „Финер” 115, „Бритиш ервејз” 93, САС 37, „Алиталија” 33…

Након што је летос нискобуџетном „Добролету” (ћерка компанија „Аерофлота”) забрањено слетање на територију ЕУ, руски председник Владимир Путин запретио је да ће Москва узвратити. Делимично или комплетно затварање руског неба за европске превознике појавило се тако средином јула као ново оруђе у арсеналу међусобног саплитања Запада и Русије.

Реакција берзи на ту Путинову претњу сасвим јасно показује шта озбиљан бизнис мисли о овој размени пословних клипова.

Акције већине европских авио-компанија  („Луфтханза”, „Финер”, „Бритиш ервејз”, „Иберија”, „Ер Франс–КЛМ”…) изгубиле су између један и пет и по процената вредности. Истовремено, акције „Аерофлота” пале су 5,9 одсто и спустиле се на најнижу вредност од средине априла.

Најновија претња Москве да би мога „асиметрично ” узвратити најновијим – условно ороченим – санкцијама ЕУ већ изазива стрепњу у цивилном ваздухопловству Европе. Уколико буде приморана да руте ка Азији измести са руског неба, „Луфханза” би се у следећа три месеца могла суочити са губитком од око милијарду америчких долара, преносе руски медији. Како би се евентуална забрана коришћења руског неба европским превозницима могла одразити на долете „Аерофлота” на аеродроме ЕУ, за сада није извесно.

Уколико би руско небо постало затворено за десетине европских авио-компанија које тим путем редовно сервисирају ваздушне везе са Азијом, превозници би могли бити принуђени да „спусте” летове на исток преко Персијског залива, где су загушења и безбедоносни ризици веома велики.

Истовремено, није јасно да ли би Москва била спремна да затвори небо и за азијске превознике из земаља које држе страну Запада у украјинској кризи. Загонетка је истовремено шта би у следећој фази „рата санкцијама” могла бити судбина трансконтиненталног карго превоза…


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Последице затварања сибирског неба

* Обавезна поља