Последњи одлазак „Ел Командантеа“

Револуција није кревет од ружа. Револуција је борба између будућности и прошлости
ФИДЕЛ КАСТРО

ХАВАНА – Бивши кубански председник Фидел Кастро, револуционарни вођа који је изградио комунистичку државу на прагу САД и 50 година пркосио америчким напорима у циљу његовог свргавања, преминуо је у петак увече у 90. години, јавила је данас кубанска телевизија, преносе агенције.

Председник Кубе Раул Кастро (85) саопштио је нешто после поноћи по локалном времену дрхватим гласом на националној телевизији да је његов старији брат преминуо у петак у 22.29 сати, а саопштење је завршио узвикујући револуционарни слоган: „Ка победи, увек!”.

Кубанске власти прогласиле су данас деветодневну жалост поводом смрти револуционарног лидера Фидела Кастра и саопштиле да ће његови остаци бити сахрањени 4. децембра у историјском југоисточном граду Сантијаго де Куба.

„Од 26. новембра до 4. децембра, јавне активности и свечаности ће бити обустављене, а национална застава ће бити спуштена на пола копља на јавним зградама и војним објектима”, саопштиле су кубанске власти, преноси АФП.

Кастрови посмртни остаци биће сахрањени после четвородневне процесије кроз земљу, додаје се у саопштењу, преноси Танјуг.

Раул Кастро, који је преузео власт након што је његов старији брат Фидел хоспитализован 2006, рекао је да ће остаци револуционалног лидера бити кремирани у суботу рано ујутро, „у складу са његовом жељом”.

Једна од водећих светских фигура у другој половини 20. века, Фидел Кастро је имао изузетно велики утицај с обзиром на величину његове мале карипске острвске земље, наводи АФП.

Француска агенција истиче да је један од светских лидера који је најдуже остао на власти, и једна од најнеобичнијих личности у модерној историји, пркосио узастопним америчким администрацијама и покушајима убиства.

Он је срушио опозицију на Куби и водио комунистичку карипску земљу кроз хладни рат, пре него што се повукао 2006. године када је скоро преминуо од цревних проблема, али је доживео историјску обнову дипломатских веза са Вашингтоном прошле године.

Фидел Кастро, који је преживео амерички трговински ембарго, али и десетине, а можда и стотине покушаја убистава, преминуо је осам година након што су га здравствени проблеми приморали да формално преда власт Раулу, наводи АП.

После робије под мандатом диктатора Фулхенсија Батисте, егзила у Мексику и катастрофалног почетка своје побуне, он је тријумфално ушао у Хавану у јануару 1959. и, у 32. години, постао најмлађи лидер у Латинској Америци.

Деценијама је служио као инспирација и извор подршке револуционарима од Латинске Америке до Африке.

„Социјализам или смрт” остао је Кастров слоган иако је демократија у западном стилу освојила свет, а други комунистички режими у Кини и Вијетнаму прихватили комунизам, оставивши Кубу са 11 милиона становника као економски ослабљену „марксистичку необичност”, истиче америчка агенција.

И АП подсећа да је Фидел Кастро ипак доживео преговоре Раула Кастра с америчким председником Бараком Обамом у децембру 2014. о отварању Кубе према САД, када су Вашингтон и Хавана саопштили да ће учинити кораке како би обновили дипломатске односе, први пут откако су прекинути 1961.

Обазриво је тада „благосиљао” историјски споразум са дугогодишњим непријатељем у писму које је објавио после једномесечног ћутања.

Ројтерс наводи да је брадати лидер дошао на власт после револуције 1959. и 49 година владао Кубом с мешавином харизме и гвоздене воље, изградивши једнопартијску државу и поставши централна фигура током хладног рата.

Преобразивши Кубу од „игралишта за богате Американце” у симбол отпора Вашингтону, Фидел Кастро је на власти наџивео девет америчких председника.

Његова смрт ће тешко изазвати кризу с обзиром на то да је Раул Кастро чврсто на власти, али ипак, одлазак човека кога је већина Кубанаца звала „Ел Команданте” или само „Фидел”, оставља велику празнину у земљи којом је толико дуго владао и, уз то, наглашава смену генерација у кубанском комунистичком руководству, закључује британска агенција, преноси Танјуг.

Одлазак „мајстора преживљавања”

ХАВАНА – Куба је остала без Фидела Кастра, симбола кубанског социјализма, комунистичког идола и оца револуције, који је у петак увече преминуо у 90. години, а остаће упамћен као лидер који је током пола века владавине пркосио САД и преживео помрачење глобалног комунизма, али и избегао многобројне покушаје убиства.

Бивши кубански председник, брадати „Ел Команданте” кога многи памте с незаобилазном цигаром у устима и у војној униформи, преминуо је након дуже цревне болести због које је још средином 2006. привремено престао да обавља дужност председника, преневши овлашћења на пет година млађег брата Раула.

У дугој политичкој каријери, био је генерални секретар Комунистичке партије, премијер и шеф државе, увек до краја одан идеји социјализма и жестоки противник капиталистичког система.

Када је Раул и званично постао нови лидер 2008, Фидел се посветио писању веома читаних, колумни у партијском листу „Гранма”. Повремено је имао консултације с новим државним руководством без, како је наглашавао, жеље да им натура своја виђења, иако се није увек слагао с њиховим ставовима. Састајао се и са страним званичницима који су долазили у Хавану, чему су медији увек давали велики публицитет.

Дуговечном лидеру се испунила жеља да умре природном смрћу, што је често прижељкивао у многобројним интервјуима, подсећајући да је много пута био мета атентатора, наручених од његових кубанских противника или страних сила којима није био по вољи.

Кубански хроничари су тврдили да је ЦИА „више стотина пута” покушала да ликвидира Кастра, који је дуго важио за „непријатеља САД број један”. О глави му је радила и кубанска опозиција, углавном она избегла с „Црвеног острва”, на којем је он, далеке 1959. године, извео социјалистичку револуцију, протеравши диктатора Фулхенсија Батисту, миљеника САД.

У светским медијима, за које је увек био атрактиван саговорник због свог левичарења и одолевања разним притисцима и заверама, називан је и „мајстором преживљавања”. Левичарским покретима и лидерима у Латинској Америци био је и остао узор револуционара.

Кастро је рођен 13. августа 1926. године на породичној плантажи шећерне трске, у близини Бирана, у сиромашној провинцији Оријенте.

Школовао се код језуита, а правни факултет је завршио у Хавани 1945. године, као студент који је „имао лепоту, харизму и револуционарну енергију”, како су говориле његове колеге. Касније је докторирао права.

Већ 1952. кандидовао се за парламенат, али му је улазак у политику спречио војни удар који је извео генерал Батиста.

Наредне године, предводио је неуспешну побуну против режима, после чега су он и његов млађи брат Раул ухапшени. Слободу је угледао после две године, захваљујући општој амнестији.

У пролеће 1955. године отишао је у Мексико, где се посветио реорганизацији Покрета 26. јул у дисциплиновану герилску снагу. Крајем исте године, с групом револуционара, бродићем се пребацио на Кубу, где су им владине снаге приредиле крвав дочек.

Са свега 12 преживелих камарата – међу којима су били Раул и Че Гевара – доспео је у планински венац Сијера Мадре и започео герилски рат.

У 1959. години успео је да хиљаде герилаца уведе у Хавану и из ње истера диктатора Батисту, сломивши његов „проамерички режим”.

Постао је премијер и митски лидер Кубанаца, који никада нису престали да га обожавају.

Национализацијом америчких компанија, без надокнаде, навео је САД да прекину дипломатске односе с Кубом, па се окренуо ШСР-у.

САД су први пут покушале да га сруше, преко кубанских исељеника, 1961. године, али у томе нису успеле, јер су потцениле степен оданости народа свом харизматичном лидеру.

Због Кубе и Кастра, који је дозволио Совјетима да на острву поставе своје лансирне рампе, свет се нашао на ивици нуклеарног рата. Катаклизма је избегнута у последњи час, компромисом највећих сила.

Кад је 1963. убијен амерички председник Џон Кенеди, било је тврдњи да је у атентат умешана и Кастрова Куба, али то није доказано.

Комунистичка партија Кубе је 1976. године усвојила социјалистички устав, а Кастро је изабран за председника. Конкуренцију, практично, није ни имао, а неприкосновени вођа свог народа остао је све док сам, због погоршаног здравља, није саопштио да се повлачи.

Кастро је годинама подржавао социјалистичке и левичарске покрете у свету, због чега је, истовремено, био куђен и хваљен. Нико му, међутим, није спорио да је увек био храбар, особен, непоколебљив у борби за своје идеје.

Увео је Кубу у Покрет несврстаних и био на његовом челу, одолевши јаким притисцима САД које су, вишедеценијским економским санкцијама, желеле да његову земљу врате у руке поражених снага и капиталистички блок.

Оно што му је признавао читав свет, отворено или мање јавно, јесте одржавање независности Кубе, упркос деценијама дугим економским санкцијама од стране САД и губитку помоћи од С С СР-а, кад се та „комунистичка империја” распала, почетком 1990-их.

Куба је под његовим вођством ушла у Покрет несврстаних земаља, у време хладног рата доста утицајан савез држава са разних континената.

Администрација Џорџа Буша је 2001. године сврстала Кубу међу земље које назива „осовином зла”, оптуживши Кастра да развија биолошко оружје. Издржао је и тај притисак Вашингтона, против којег је, у међувремену, окренуо и велики део Латинске Америке.

Кастрова болест је и до данас остала енигма и тема многих нагађања и спекулација. У свету се, најчешће, говорило да је оболео од рака, али Кубанци то никад нису потврдили. У Хавани су, и кад је оперисан, дуго тврдили да ће се сигурно вратити на кормило земље. На велику жалост огромне већине његових сународника, то се није догодило.

Болест је изменила Кастров изглед, не само у физичком смислу. Натерала га је да скине војну униформу која је, уз „хавану” међу зубима, била део његовог имиџа. Ретко ју је скидао, говорећи да ће је потпуно одложити тек кад револуцију изведе до краја, односно кад Кубу уведе у комунизам.

Заклињао се, такође, да ће до смрти остати марксита-лењиниста.

Поред два брата и четири сестре, Кастро – који се, званично, три пута женио, оставља и сина Фидела „Фиделита” и кћерку Алин, која је емигрирала у САД, где је објавила да њен отац има још пет синова, из везе са једном дугогодишњом љубавницом, преноси Танјуг.

Поруке харизматичног „Ел Командантеа“

Преминули лидер кубанске револуције Фидел Кастро последњи пут се у јавности појавио у априлу ове године, у завршници конгреса Комунистичке партије Кубе, а тада је поручио да ће „ускоро бити као и сви остали јер свима једном куцне час”, али да ће идеје кубанских комуниста остати живе, преноси данас АП.

„Ускоро ћу напунити 90 година. Ускоро ћу бити као сви остали. Свима ће нам једном куцнути час, али идеје кубанских комуниста ће остати као доказ да на овој планети да, ако радите са жаром и достојанством, могу да донесу материјална и културна добра која су потребна људским бићима и да се за њих треба борити и никада од тога не одустати”, рекао је тада Фидел Кастро.

Кастрово обраћање током његовог последњег, али и најдужег јавног појављивања после више година, клицањем је поздравило скоро 1.000 делегата колико их је било присутно на конгресу.

Харизматични „Ел Команданте”, како су га Кубанци звали, између осталог је био познат и по свом говорништву при чему је вишесатним говорима дизао на ноге кубански народ, али се и оштро супротстављао Западу, а говорио је увек истим тоналитетом и са истим жаром, и свуда био праћен громогласним аплаузом.

„Осудите ме. Није важно. Историја ће ме ослободити греха”, поручио је тако 16. октобра 1953, на суђењу за побуњенички напад кубанских револуционара.

Након тријумфа револуције, 1. јануара 1959, рекао је да га власт не занима нити намерава да је преузме.

„Све што ћу учинити јесте да обезбедим да жртве толиких мојих сународника не буду узалудне, шта год да ми будућност спрема”, истакао је тада Фидел Кастро.

За револуцију је говорио да „није пут посут ружама, већ борба до смрти измеду будуцности и прошлости”.

Обративши се радницима и пољопривредницима у априлу 1961, рекао је да је кубанска револуција социјалистичка и демократска револуција скрушених, са скрушенима и за скрушене.

„Данас нас боли ако су Кубанци гладни, ако немају лекара, ако кубанска деца пате или су необразована, или ако кубанска породица нема кров над главом. То нас боли чак и ако се не ради о нашем брату, сину или оцу. Зашто не бисмо осетили исту бол и ако водимо да анголско дете иде гладно, пати, ако га убију или измасакрирају”, рекао је Фидел марта 1977. кубанском цивилном и војном особљу у Луанди у Анголи.

Три године касније, на конгресу Комунистичке партије Кубе, поручио је да се Куба не противи проналажењу решења за своја историјска разилажења са САД, али да „нико не би требало да очекује да Куба промени свој став или да одступи од својих принципа”.

„Куба јесте и биће социјалистичка. Куба јесте и биће пријатељ Совјетског Савеза и свих социјалистичких држава”, нагласио је тада.

Када га је кубански парламент изабрао за шести мандат председника Државног савета, обећао је Кубанцима да ће бити уз њих, ако то желе, све док осећа да може бити од користи, ни минут мање и ни секунду више.

„Сада схватам да ми судбина није да се одмарам до краја живота”, закључио је тада.

А када је 2010. говорио о болести која га је задесила четири године раније, рекао је: „Био сам на вратима смрти, али ћу се вратити”.

Опречне реакције на Кастрову смрт, саучешћа светских лидера

ХАВАНА – Вест о смрти дугогодишњег кубанског лидера Фидела Кастра изазвала је опречне реакције – док у Хавани тугују, на улицама Мајамија се слави, а неки садашњи и бивши страни лидери изразили су жаљење због смрти револуционарног вође, преносе данас агенције.

Кубанска државна телевизија данас емитује специјални програм о животу преминулог бившег лидера, а становницима Хаване харизматични револуционарни вођа већ недостаје и за многе је вест о његовој смрти болан ударац, јавља АП.

С друге стране, пола сата након што су кубанске власти званично саопштиле да је Кастро преминуо, настало је опште весеље у насељу „Мала Хавана” у Мајамију, где живе многи Кубанци који су тамо побегли од комунистичке владавине.

На вест о Кастровој смрти реаговали су и страни званичници, па је тако руски председник Владимир Путин, у писму саучешћа кубанском председнику и Фиделовом брату Раулу Кастру, преминулог револуционарног вођу описао као „симбол једног раздобља” и „искреног и поузданог пријатеља Русије”.

Француски председник Франсоа Оланд изјавио је да је Фидел Кастро био оличење „и нада и разочарања” кубанске револуције, преноси АФП.

„Као актер хладног рата, он је за Кубанце представљао понос у одбацивању спољне доминације”, истакао је Оланд.

Председник Ел Салвадора Санчес Серен изразио је дубоко жаљење за „пријатељем и вечним другом”, а председник Мексика Енрике Пења Нијето је на Твитеру написао да је Кастро био пријатељ Мексика који је унапређивао билатералне односе засноване на поштовању, дијалогу и солидарности.

„Индија жали за губитком великог пријатеља”, поручио је путем Твитера и индијски премијер Нарендра Моди.

Шпанска влада је поздравила Кастра ако „фигуру од огромног историјског значаја”.

Бивши совјетски председник Михаил Горбачов рекао је агенцији Итерфакс да је Фидел Кастро у 20. веку учинио све што је могао да уништи колонијални систем и успостави кооперативне односе, при чему је ојачао земљу за време најоштрије америчке блокаде и, иако под огромним притиском, извео Кубу из блокаде на пут независног развоја.

Вест о смрти дугогодишњег противника САД данас пуни наслове америчких медија, који су њоме рано јутрос апдејтовали вебсајтове после празничног викенда и обележавања Дана захвалности, обимно извештавајући о преминулом кубанском револуционару.

Тако, „Њујорк тајмс” Кастра описује као човека који је „исфрустирао 11 америчких председника и накратко гурнуо свет до ивице нуклеарног рата” и као „велику међународну фигуру чији је значај у 20. веку знатно превазишао оно што се могло очекивати од шефа мале острвске државе са 11 милиона становника”.

„Вашингтон пост” пише о Кастру као о „духовном светионику за светску крајњу левицу” и наводи да „иако га је волело мноштво следбеника, критичари га виде као респресивног лидера који је Кубу практично претворио у гулаг”.

„Кастро је своје пркошење западном капитализму носио као почасну значку, одржавајући комунизам живим у западној хемисфери две деценије након краха Совјетског Савеза”, закључује „Лос Анђелес тајмс”.

Вучић: Србија ће увек ценити слободарски дух Фидела Кастра

Председник Владе Србије Александар Вучић је, поводом смрти Фидела Кастра, упутио данас телеграм саучешћа председнику Државног савета и Савета министара Републике Кубе Раулу Кастру, у коме се истиче да ће Србија увек високо ценити слободарски дух којим је бранио суверенитет своје земље.

У телеграму премијера Србије се каже:„Веома ме је ожалостила вест о смрти Фидела Кастра, дугогодишњег лидера Републике Кубе. Кроз његов живот и рад, као једне од најупечатљивијих светских државничких фигура двадесетог века, одсликава се највећи део историје Ваше земље.Његовом смрћу завршава се једна снажна политичка ера.Србија ће увек високо ценити слободарски дух којим је Фидел бранио суверенитет своје земље, да би Кубу, како је говорио, вратио Кубанцима.У име Владе Србије и своје име упућујем искрено саучешће Вама и народу Кубе”, наводи се у телеграму премијера Вучића, преноси Танјуг.

---

Извор: Агенције