На Светоандрејској скупштини 11. децембра 1858. године дошло је до смене династија у Србији: с престола је збачен кнез Александар Карађорђевић, а враћен Милош Обреновић. Од тада је почела друга владавина кнеза, која је трајала до 1860. године и завршила се његовом смрћу. Њега је наследио син Михајло.
Фитиљ на Светоандрејској скупштини „запалио” је током дебате о тешком стању у народу Михаило Барловац, посланик Београда, који је после постао управник двора кнеза Милоша и његов ађутант.
У „Записима” Јефрем Грујић, један од главних организатора Светоандрејске скупштине 1858. године, описује тај тренутак овако:
„Тад неки посланици, које нисам запамтио, викнуше: па ко је томе узрок? А кад Барловац, продужујући беседу, и сам викну: ко је томе крив? па брзо и одговори: ја мислим, браћо, да је Књаз узрок, што народ оволико зла трпи, тад цео народ y глас одговори: ’он је, он је крив’. Овај страовити глас народни чисто ме и сад потреса… Председатељ три пут рече: велите ли сви, браћо, да је он крив? И y три ма проламаше се ваздух од ужасне вике: сви велимо, он је крив… Тада повика Барловац ’па оћемо ли и даље трпити та зла и безаконија његова’ и народ опет y глас одговори: ’нећемо!’ Затим Барловац рече: па шта треба да радимо, шта да иштемо од њега? Тад се поче ужасна вика разлегати: Оставку, оставку!”
Како у књизи „Југословенске народне скупштине и сабори” (1937) наводе Чедомил Митриновић и Милош Н. Брашић, кнезу је написано писмо y коме скупштина, y име народа, тражи да поднесе оставку на достојанство кнеза Србије, а да власт своју преда Народној скупштини. Уз ово писмо била је приложена и оставка коју је кнез требало да потпише, а оба акта однела је y двор једна скупштинска депутација којој је на челу био потпредседник Народне скупштине Стевча Михајловић.
Александар је примио депутацију и замолио је да по оставку дође сутра ујутру. Међутим, тога дана увече, кнез је y пратњи Илије Гарашанина отишао y београдски град, а скупштина га је, не чекајући да добије писмену оставку, једном својом одлуком збацила са кнежевског достојанства.
Кнез Милош је хитно извештен о избору, па су таква обавештења дата и гарантним силама, њиховим конзулима, београдском паши, а сем тога је о догађају обавештен и цео управни апарат y земљи једном прокламацијом.
Кнез Александар је 22. децембра напустио београдски град и превезао се y Аустрију.
Ко је била баба Вишња
У Београду од 1900. године постоји Баба Вишњина улица, која је добила назив по мајци кнеза Милоша, Вишњи Урошевић, родоначелници фамилије Обреновић.
Вишња је имала два брака и шесторо деце. Након смрти првог мужа Обрена Мартиновића, преудала се за Теодора Михаиловића. Иако од другог оца, Милош, Јована и Јеврем усвајају презиме своје полубраће по мајци Обреновић, с тим да се њима на презиме Обреновић додаје и Теодоровић, по њиховом оцу.
И насеље Вишњица у Београду носи назив по баба Вишњи.
