Правно непостојећи докторат

Докторску дисертацију Небојше Стефановића нисам прочитао, нити ћу је читати. О њој ипак пишем, јер валидност доктората не зависи само од садржине дисертације него и од начина стицања највишег научног звања. Пошто је, у овом случају, то знање стечено на Факултету за пословне студије Универзитета Мегатренд, начин његовог стицања уређен је универзитетским Правилником о поступку припреме и условима за одбрану докторске дисертације.

Поступак започиње пријавом теме коју докторанд подноси, пошто је претходно изабрао ментора. Потом Наставно-научно веће Факултета, на предлог ментора, образује комисију за оцену подобности кандидата и научне заснованости предложене теме, која је дужна да у наредних 45 дана донесе одлуку о њеном прихватању или неприхватању. Пошто то веће усвоји предлог, кандидат приступа изради докторске дисертације, а кад она буде завршена Наставно-научно веће образује комисију за оцену и одбрану рада.

У комисији за оцену и одбрану докторске дисертације Небојше Стефановића ушли су: ментор Мића Јовановић и Мијат Дамјановић, професори Мегатренда, Снежана Ђорђевић, професорка Факултета политичких наука у Београду, као и два професора са универзитета у Берлину и Греноблу. Нажалост, комисија није радила како је требало. Ево и зашто.

Одредбе члана 22. Правилника предвиђају да се докторска дисертација брани пред комисијом у пуном саставу, како би сви њени чланови, после излагања кандидата, постављали питања о резултатима и закључцима до којих је кандидат дошао, да би након датих одговора, без присуства јавности, али опет у пуном саставу, већинским принципом донели одлуку о томе да ли кандидат јесте или није одбранио дисертацију, коју комисија саопштава кандидату и присутним лицима.

Према неоспореним чињеницама изнетим у јавности, Небојша Стефановић је бранио докторску дисертацију пред само два члана – Мићом Јовановићем и Мијатом Дамјановићем. Како осталих чланова комисије није било у њеном радном саставу, одлука да је кандидат одбранио докторску дисертацију није могла бити донета, јер већински принцип предвиђен Правилником захтева да се за њено доношење изјасне најмање три од укупно пет присутних чланова комисије. Због тога што комисија није радила у пуном саставу и што се за одлуку није изјаснила потребна већина њених чланова, не може се узети да је Небојша Стефановић одбранио своју докторску дисертацију. Зато је његов докторат – правно непостојећи.

Без учешћа свих чланова комисије и без потребне већине гласова при одлучивању, његов докторат не би био валидан ни да је имао снагу научног рада. Угледни и неутрални припадници академске заједнице проф. др Даница Поповић, проф. др Весна Ракић-Водинелић и доц. др Јово Бакић, који су докторат прочитали, тврде да он ту снагу нема. То је, на свој начин, потврдио и Александар Вучић, председник владе у којој Небојша Стефановић води ресор унутрашњих послова, изјавом да је дисертацију прочитао и да она за њега представља – стручни рад. А стручни рад је испод нивоа научног рада, што докторска дисертација треба да буде.

Сенатска комисија Универзитета Мегатренд се у накнадном испитивању спорне дисертације није бавила њеним институционо-правним манама, а и оне утичу на њену валидност. Зато чуди изјава министра просвете Срђана Вербића да је за његово министарство испитивање доктората Небојше Стефановића „завршена прича, осим ако то политичка ситуација буде захтевала”. Овде је реч о девастацији система високог образовања, а пошто управни надзор над радом високошколских установа врши министарство на чијем је он челу, равнодушност министра забрињава јер је он тај који би морао да иницира управни надзор када постоје правни, а не политички, разлози.

Извор: Политика