Нестанак диска из БИА-е и нови детаљи

Сни­мак све­до­че­ња Дра­га­на Ду­ди­ћа Фри­ца, јед­ног од бли­ских са­рад­ни­ка Дар­ка Ша­ри­ћа, не мо­же да се про­на­ђе у Без­бед­но­сно-ин­фор­ма­тив­ној аген­ци­ји (БИА), са­зна­је „По­ли­ти­ка”. Овај по­да­так от­кри­ла је ви­шеч­ла­на рад­на гру­па са­ста­вље­на од при­пад­ни­ка ове аген­ци­је ко­ја је ра­ди­ла на ло­ци­ра­њу и хап­ше­њу Ша­ри­ћа.

Ду­дић је уби­јен тач­но 42 да­на по­сле са­стан­ка ко­ји је имао са не­ко­ли­ко ви­со­ких функ­ци­о­не­ра БИА, МУП-а и Спе­ци­јал­ног ту­жи­ла­штва. Ми­сте­ри­ја о то­ме да ли је ње­го­ва смрт има­ла ве­зе са ње­го­вим тај­ним кон­так­том са срп­ском по­ли­ци­јом, ту­жи­ла­штвом и БИА још тра­је.

Клуп­ко при­че о Ду­ди­ће­вом све­до­че­њу по­че­ло је да се од­мо­та­ва кад се у цр­но­гор­ској штам­пи по­ја­вио текст о то­ме да је сни­мак Ду­ди­ће­вог све­до­че­ња про­дат у овој др­жа­ви за ми­ли­он евра. У рад­ној гру­пи ни­су у том мо­мен­ту ни зна­ли да сни­мак по­сто­ји, а ка­мо­ли да је не­стао из ар­хи­ва БИА. Ка­сни­јим про­ве­рама утвр­ђено је да је цео са­ста­нак сни­ман, али од ди­ска са сни­мље­ним раз­го­во­ром не­ма ни тра­га ни гла­са. За­то се до­дат­но про­ве­ра­ва ин­фор­ма­ци­ја из цр­но­гор­ских ме­ди­ја о про­да­ји ди­ска за ми­ли­он евра.

Због све­га то­га по­кре­ну­та је ин­тер­на ис­тра­га то­ком ко­је је утвр­ђе­но шта се тач­но де­ша­ва­ло пре, за вре­ме и по­сле Ду­ди­ће­вог све­до­че­ња. „По­ли­ти­ка” је на осно­ву не­ко­ли­ко раз­ли­чи­тих из­во­ра по­ку­ша­ла да ре­кон­стру­и­ше ток Ду­ди­ће­вог са­стан­ка са срп­ским ту­жи­о­ци­ма и по­ли­цај­ци­ма, као и ка­ко је диск са тог са­стан­ка не­стао из БИА.

Опе­ра­тив­ци Ср­би­је су се са Ду­ди­ћем са­ста­ли 18. апри­ла 2010. го­ди­не у објек­ту по­себ­не на­ме­не на Је­ло­вој го­ри. Прет­ход­но је Ду­дић до­ве­ден ал­тер­на­тив­ним прав­цем из Цр­не Го­ре ка­ко би се из­бе­гло ре­ги­стро­ва­ње ње­го­вог пу­то­ва­ња у Ср­би­ју и из Ср­би­је. Це­лу опе­ра­ци­ју су из­ве­ла дво­ји­ца опе­ра­ти­ва­ца, а ло­ги­стич­ку по­др­шку пру­жио им је је­дан при­пад­ник МУП-а из При­је­по­ља по прет­ход­ном до­го­во­ру са Ми­ло­ра­дом Ве­љо­ви­ћем, ди­рек­то­ром по­ли­ци­је.

Са­стан­ку у објек­ту по­себ­не на­ме­не на Је­ло­вој го­ри при­су­ство­ва­ли су, између осталих, Ро­до­љуб Ми­ло­вић, на­чел­ник Упра­ве кри­ми­на­ли­стич­ке по­ли­ци­је (УКП), и Са­ша Ива­нић, за­ме­ник спе­ци­јал­ног ту­жи­о­ца ко­ји во­ди про­цес про­тив Ша­ри­ће­ве гру­пе. Састанку је присуствовао још један високи функционер МУП-а и двојица функционера БИА, од којих један није међу живима. О са­стан­ку је био оба­ве­штен и Ми­ло­рад Ве­љо­вић, а не­ки из­во­ри твр­де да је ди­рек­тор по­ли­ци­је дао и зе­ле­но све­тло да се одр­жи. Са­го­вор­ник „По­ли­ти­ке” ка­же да се у објек­ту по­себ­не на­ме­не на Је­ло­вој го­ри на­ла­зе три апарт­ма­на, а да је у сре­ди­шњем за по­тре­бе овог су­сре­та ин­ста­ли­ра­на опре­ма за звуч­но и ви­део сни­ма­ње, док је у су­сед­ном апарт­ма­ну по­ста­вље­на опре­ма пре­ко ко­је су дру­ги опе­ра­тив­ци ужи­во пра­ти­ли Ду­ди­ће­во све­до­че­ња.

Шта је тач­но Ду­дић при­чао, још је не­ја­сно, јер су са­ми уче­сни­ци са­стан­ка да­ли раз­ли­чи­те и кон­тра­дик­тор­не из­ја­ве. По јед­ни­ма, ни­је при­чао ни­шта ин­те­ре­сант­но, већ је по­ку­ша­вао да са­зна ко су љу­ди ко­ји во­де про­цес про­тив Ша­ри­ће­ве гру­пе, док су дру­ги из­ја­вљи­ва­ли да је Ду­дић де­таљ­но раз­от­крио ше­му ор­га­ни­за­ци­је швер­ца ко­ка­и­на из Ју­жне Аме­ри­ке у Евро­пу.

Елем, до­са­да­шња ис­тра­га је утвр­ди­ла да је са­ста­нак сни­ман у ХД ре­зо­лу­ци­ји и да су на­ре­за­ни ди­ско­ви пре­да­ти Иви­ци Пе­тро­ви­ћу, бив­шем на­чел­ни­ку опе­ра­ти­ве БИА. О то­ме по­сто­ји до­ку­мен­та­ци­ја. Ме­ђу­тим, ту им се гу­би сва­ки траг. Ни на сер­ве­ру не по­сто­ји сни­мак све­до­че­ња. Сам Пе­тро­вић је то­ком ис­тра­ге из­ја­вио да ап­со­лут­но не по­сто­ји мо­гућ­ност да је ди-ви-ди и це-де са аудио и ви­део сним­ком не­ком усту­пио, те да је у ве­зи с тим спре­ман и на по­ли­граф­ско те­сти­ра­ње.

Дра­ган Ду­дић је уби­јен тач­но 42 да­на по­сле са­стан­ка на Је­ло­вој го­ри. Де­си­ло се то 30. ма­ја 2010. го­ди­не на пре­пу­ном глав­ном град­ском тр­гу у Ко­то­ру. Смр­то­но­сне хи­це у ње­га ис­па­лио је Иван Вра­чар, ко­ји је за уби­ство осу­ђен на 17 го­ди­на за­тво­ра у под­го­рич­ком Ви­шем су­ду. Сам мо­тив уби­ства, да је Ду­дић на­вод­но гле­дао у Вра­ча­ре­ву не­по­зна­ту де­вој­ку, од­ба­чен је као не­ве­ро­до­сто­јан, јер је Ду­дић у том тре­нут­ку био у дру­штву сво­је су­пру­ге и уоп­ште ни­је ни мо­гао да гле­да у Вра­ча­ре­вом прав­цу.

Сен­ка сум­ње да је не­ко од опе­ра­ти­ва­ца про­дао тај сни­мак уно­си зеб­њу да је ње­гов кон­такт са срп­ским ис­тра­жи­те­љи­ма мо­гао да до­ве­де до ли­кви­да­ци­је. У сва­ком слу­ча­ју, не­стао је ва­жан до­ка­зни ма­те­ри­јал ко­ји је у ве­ли­кој ме­ри мо­гао да до­при­не­се ра­све­тља­ва­њу свих окол­но­сти у ве­зи са Ша­ри­ће­вим кла­ном, али и уло­гом по­је­ди­них опе­ра­ти­ва­ца и на­чи­ном њи­хо­вог ра­да и по­на­ша­ња у овом слу­ча­ју.

Нови детаљи о несталом диску

Премијер Александар Вучић потврдио је јуче писање „Политике” да је нестао диск са састанка са Драганом Дудићем Фрицом, убијеним сарадником Дарка Шарића, у објекту посебне намене на Јеловој гори 18. априла 2010.

– Дискови су нестали 2011, за време претходне владе, не знам зашто мене питате о томе – рекао је Вучић.

Премијер је казао да се зна ко су били учесници састанка. Дудић је, подсетимо, убијен 42 дана после тог састанка у центру Котора, а у црногорским медијима се појавила информација да је диск продат у овој земљи за милион евра. Због тога је вођена истрага Радне групе за лоцирање Шарића.

„Политика” сазнаје да су, поред Родољуба Миловића, бившег начелника Управе криминалистичке полиције, и Саше Иванића, заменика специјалног тужилаштва, састанку присуствовале још три особе: Славиша Совтић, начелник Службе за борбу против организованог криминала, Јадранко Петковић, тада специјални саветник директора Безбедносно-информативне агенције (БИА), и Жељко Рашета, бивши заменик начелника Оперативе БИА, који је у међувремену преминуо.

– У централном апартману у којем се разговарало са Дудићем били су Јадранко Петковић, Славиша Совтић и Саша Иванић. У суседном апартману били су Родољуб Миловић и Жељко Рашета и они су пратили директан пренос састанка са Дудићем – откривају извори „Политике”.

Припадници БИА који су се сусрели са Драганом Дудићем Фрицом, касније убијеним блиским сарадником Дарка Шарића, уопште нису имали потребно одобрење за састанак на Јеловој гори, сазнаје „Политика”. Наиме, члан 8 Правилника о раду БИА прописује да сваки припадник агенције мора да има писмено одобрење директора за било какав контакт са страним држављанима. Будући да је Дудић држављанин Црне Горе, одобрење припадницима БИА морао је да потпише тадашњи директор Саша Вукадиновић. Међутим, у време одржавања овог састанка, 18. априла 2010. године, Вукадиновић се налазио у Сједињеним Америчким Државама заједно са начелником једне од управа ове агенције. Папир са одобрењем за састанак са Дудићем не постоји.

Ово је утврдила интерна истрага Радне групе која је трагала за Дарком Шарићем и на крају га лоцирала у једној латиноамеричкој земљи. Истрага је покренута након што се у црногорској штампи појавио податак да је диск са снимком састанка тужиоца, полицајаца и оперативаца БИА са Дудићем продат у овој земљи за милион евра. Током истраге је утврђено да су дискови са тонским, фоно и видео записом састанка нестали. Извор „Политике” тврди да је диск на столу држао Ивица Петровић, бивши начелник Оперативе БИА, и да је после тога нестао. Остао је реверс из ког се види да су њему предата три диска, од којих су два ДВД, а један ЦД са записом са састанка, а изјаве су дали и припадници агенције који су потврдили да су му предали материјал.

Шта је тачно Дудић причао, још је нејасно, јер су сами учесници састанка дали различите и контрадикторне изјаве. По једнима, није причао ништа интересантно, већ је покушавао да сазна ко су људи који воде процес против Шарићеве групе, док су други изјављивали да је Дудић детаљно разоткрио шему организације шверца кокаина из Јужне Америке у Европу. Дудић је убијен 42 дана после састанка у центру Котора. Убица је ухапшен и осуђен.

Током истраге радне групе узете су изјаве од свих учесника састанка. Извори „Политике” тврде да је посебно интересантно било сведочење Ивице Петровића, код кога је снимак састанка последњи пут био. Разговор са Петровићем обављен је 27. јуна прошле године. Саговорници „Политике” описују да је Петровић том приликом износио податке општег карактера, правдајући заборав временском дистанцом.

На том разговору, преносе наши извори, Петровић је причао да се не сећа у каквој форми је добио налог од директора Вукадиновићаи да се не сећа ко је све присуствовао састанку: са стране МУП су били Родољуб Миловић или Славиша Совтић, а са стране тужилаштва Саша Иванић или Миљко Радисављевић. Наши извори тврде и да Петровић током разговора није могао децидно да потврди да ли је имао увид у фоно и видео запис или му је неко ток разговора препричао.

– На крају разговора, Петровић је нагласио да је приликом сређивања своје документације исте уништио, то јест да не постоји могућност да је ДВД и ЦД неком уступио. Иначе се уништавање документације или важних доказа не ради на тај начин – каже један од саговорника нашег листа.

С друге стране, наше изворе брину информације до којих је дошла Радна група за лоцирање Шарића, а које се тичу могућег састанка неколико високих полицијских функционера са људима тада одбеглог Пљевљака. Још непотврђене информације говоре да су високи полицијски функционери понудили да се Шарић преда, а да заузврат припадници МУП-а пребаце одговорност на Родољуба Радуловића, званог Миша Банана, и Драгана Дудића Фрица да су они вође криминалног клана.

– То су узнемирујуће информације које ће морати да се провере како би се с сигурношћу утврдило да ли су тачне или не – каже један од саговорника нашег листа.

Члановима радне групе индикативно је то да су се у медијима својевремено заиста појавиле информације да су Дудић и Радуловић били шефови Шарићу, а да је Милорад Вељовић, директор полиције, једном приликом изјавио да Шарић није вођа мафије. Било је то 2012. године.

– Да ли је реч о коинциденцији, можда погрешним информацијама које су неки достављали Вељовићу и медијима или свесној намери појединаца, требало би да се разјасни на крају. У сваком случају је утврђено да Шарић није био војник Радуловића, нити Дудића, а то је и сам Пљевљак рекао приликом трансфера у Србију – каже саговорник „Политике”.

Извор: Политика