Јутрос, ничим неизазван, у поштанском сандучету нађох писмо које ми је послао председник Српске напредне странке. Пажљиво сам га прочитао и разумео га као наставак његове изузетне пажње према мени и мојим исписницима, када нам је из хеликоптера бацио по 100 евра у динарској противвредности (а да за то нисмо морали ни прстом да мрднемо, сем да их подигнемо са својих рачуна у пошти или банци)

Из овог веома љубазног написа Аце Србина стекао сам утисак да ме (односно, нас, грађане у поодмаклим годинама) веома поштује и цени. Каже да сам (смо) снага и темељ нашег друштва и народа.

И још: да сам се борио, жртвовао и изградио нашу дивну земљу. А као старији грађанин „наше“ Србије увек сам му пред очима као пример љубави према отаџбини.

Осетио сам се непријатно после оволиких похвала. Читао нам је затим набрајање успеха које је власт постигла у борби против вируса корона и, захваљујући својим мудрим и правовременим одлукама спречила ширење болести до катастрофалних размера, а што се све веома подробно може читати или слушати у средствима јавног информисања наклоњених Вођи. Или оних који су потпуно под његовим надзором.

Посебно ме је, међутим, дирнула његова изјава да га ништа неће скренути са мисије да Србију „учинимо развијеном земљом, са европским животним стандардом. Доживећете да се ваша деца и унуци враћају кући, да живе у Србији (чим изгубе посао у иностранству), то вам обећавам, то ми је животни циљ“.

Писмо пензионерима Александра Вучића – Фото: Инсајдер

Не знам како су реаговали остали моји исписници на ове топле речи из срца Аце Србина, али ја сам био збиља дирнут, скоро да сам се расплакао. Одмах затим почео сам да прекоревам себе због тога што нисам схватио да добри дух председника Српске напредне странке непрекидно лебди над нашим судбинама, а тек о нашој деци и унуцима и да не говоримо.

Ипак, још више сам се љутио на себе због питања које ми се наметало све време док сам читао ово изузетно топло и љубазно писмо:

Одакле Аци Србину моја адреса и адресе мојих млађих и старијих сапатника и, што је такође важно, ко је платио поштарину за милион и седам стотина хиљада грађана, „темеља и снаге нашег друштва“?


Извор: Стање ствари

Оставите коментар

Оставите коментар на Председниково писмо за нашу децу и њихове деде

* Обавезна поља