nikola-corsovicБЕОГРАД – Државни секретар у Министарству финансија Никола Ћорсовић изјавио је данас да ће дефицит буџета Србије у наредној години пре свега бити покривен задуживањем на домаћем тржишту хартија од вредности и новцем добијеним кроз билатералне аранжмане са другим земљама и међународном финансијским институцијама.

Ћорсовић је у изјави Танјугу прецизирао да, као трећи извор финансирања, остаје издавање еврообвезница на међународном тржишту, али ће се на то ићи само у случају да други извори не буду довољни за покривање дефицита.

Најјефтинији извор финансирања за Србију био би кредит од Уједињених Арапских Емирата у износу од три милијарде долара, чији већи део би био искоришћен као подршка буџету и за превремену отплату скупих кредита, навео је он.

Према речима Ћорсовића, Доминик Строс-Кан са својим тимом је ангажован да разради модалитета на који начин би се потенцијални вишак средстава од УАЕ кредита могао искористити као основ за привлачење додатних средстава из приватних извора који би заједно представљали нове изворе финансирања за привредне субјекте.

Србија, такође, рачуна на кредит од Руске Федерације од 200 милиона долара, а постоји и уговорен аранжман са Светском банком за кредит за подршку буџету од 250 милиона долара, који ће зависити од успеха владе у завршетку реструктурисања предузећа, рекао је Ћорсовић.

Имајући у виду сва нова задужења због високог буџетског дефицита, очекује се да ће јавни дуг Србије на крају 2014. године достићи 67 одсто бруто домаћег производа (БДП), а његова стабилизација очекује се у 2016. години, истакао је државни секретар.

Ћорсовић је навео и да су највеће уштеде у буџету за наредну годину, у складу са новом политиком владе и Министарства привреде, направљене, пре свега, на смањењу субвенција јавним предузећима.

Следећа највећа уштеда биће на даљој рационализацији пословања, односно смањењу материјалних трошкова пословања у јавном сектору, пре свега, на куповини робе и услуга, додао је он.

Трећа највећа уштеда је на трошковима камата јер, иако ће они у апсолутном износу расти, очекује се пад каматних стопа на додатне изворе финансирања по основу задуживања по билатералним споразумима, пре свега кроз кредит из Уједињених Арапских Емирата, прецизирао је Ћорсовић.

Што се тиче раста прихода, ту се најпре рачуна на повећање доње стопе ПДВ-а и сузбијање сиве економије, односно бољу наплату пореза пре свега ПДВ-а, као и бољу наплату акциза, односно сузбијање шверца дувана, рекао је он.

Друга велика ставка, што се тиче раста прихода, односи се на увођење солидарног пореза, подсетио је Ћорсовић.

Када се ради о смањењу утаје пореза, према речима државног секретара, главну улогу у томе имаће Пореска управа, која ће, осим „нулте толеранције“ на неплаћање пореза, у наредном периоду увести два велика унапређења у свом пословању.

Први је увођење обједињене електронске пријаве пореза која би требало да смањи простор за грешке у пријављивању пореза, а друга мера, за коју се очекује да буде „фискално издашнија“, јесте увођење онлајн контроле фискалних каса, што ће отворити могућност за прецизнију контролу издавања фискалних рачуна, рекао је Ћорсовић.

На сузбијању утаје акциза, односно шверца дуванских производа, већ се спроводе мере у сарадњи са МУП-ом и произвођачима цигарета, додао је он.

Говорећи о пројекцији раста БДП-а у наредној години од један одсто, Ћорсовић је истакао да се министарство у томе водило „начелом опрезности“, јер ће најављене мере за смањење дефицита утицати на смањење тражње и државне потрошње, што ће директно утицати и на смањење потенцијалног раста БДП-а.

Како је навео, два основна покретача привредног раста у наредној години биће инвестиције и извоз.

„Инвестиције ће, наравно, пре свега, зависити од остваривања макроекономске стабилности и побољшања привредног амбијента, при чему је амбијент заједнички напор владе, а за макроекономску стабилност је одговорно Министарство финансија и то ће бити последица примене Фискалне стратегије“, нагласио је Ћорсовић.


Извор: Танјуг

Оставите коментар

Оставите коментар на Предстоји ново задуживање државе

* Обавезна поља