Премијер је погрешио

Премијер је погрешио. Медији јесу писали о приватизацији и пољопривредних и многих других фирми које су купљене сумњивим, најчешће капиталом из нарко-послова. Само није имао ко да их чује.

И Данас је пре пет-шест година имао читаве серијале о судбини пољопривредних комбината и аутотранспортних предузећа које је купио не само Миле Јерковић него и остали чланови Шарићевог клана. Писали смо и о „контролама“ тих купопродајних уговора, о спорним инвестицијама где је Агенција за приватизацију признавала као улагање чак и када је новопечени власник једну исту машину – трактор, комбајн, аутомобил или половни компјутер – приказивао кроз билансе више купљених предузећа. Признавали су и очигледно фиктивне уговоре о разним пословно-техничким сарадњама са матичном фирмом купца, што је био класичан модел за исисавање пара из приватизованог предузећа. О штрајковима радника, протестима малих акционара, такође је писано свакодневно, али домаће институције су „терале своју причу“.

Већина купопродајних уговора за десетак комбината купљених у периоду од 2005. до 2007. чији су власници били чланови Шарићеве мреже или фирме повезане са њима, раскинута је током 2009. године, након што је међународни Интерпол објавио досијеа тих нарко-дилера, укључујући и списак предузећа преко којих су прали новац. Капитал пољопривредних фирми, углавном из Војводине, тако је доспео у Акционарски фонд, а потом је Агенција за приватизацију са њима оформила „пул пољопривредних предузећа“, покушавајући, без спектакуларних резултата, да кроз обједињено управљање поправи њихове билансе. У тој групацији били су и комбинати које сада делом или у целости преузима Ал Равафед – Бачка из Сивца, Јадран из Нове Гајдобре, Агробачка из Бача и Млади борац из Сонте.

Можда управо због пута којим су некада респектабилни пољопривредни комбинати дошли на гране пропалих фирми у реструктурирању, у јавности није било превише критика због најављеног посла са Арапима. Већина аграрних стручњака, на основу првих информација да се припрема уговор са неком од водећих пољопривредних компанија из Емирата, такорећи „на бланко“ је оцењивала да то може бити не само добар посао него и прилика да Србија изађе на међународно тржиште прехрамбених производа. Најгласнији противници, ако не рачунамо гласове из политичке сфере, била су углавном нека од удружења ратара, који су рачунали да ће оранице које су ова предузећа поседовала или користила моћи да изнајмљују по повољнијој цени. Замерке су се односиле и на чињеницу да се и даље на „мала врата“ странцима омогућава да постану власници пољопривредног земљишта. Иако тај процес траје годинама уназад, и практично је на стотине хектара, највише у Војводини, већ у поседу фирми које су страни држављани или компаније основале у Србији, аналитичари то сматрају слабом тачком, као и цену по којој ће Арапи добити закуп и власништво над земљиштем.

Оно што оправдава потез је инвестициони план који подразумева улагања у наводњавање, складишта, нове објекте инфраструктуре, што ће, очекују у Влади, донети најмање 300 нових радних места. Нова компанија преузеће већину радника садашњих комбината, али има обавезу и да упосли око 20 нових високообразованих аграрних стручњака из Србије.

Приватизациона прича

Предузеће Бачка из Сивца продато је на аукцији Агенције за приватизацију у новембру 2006. на шест рата Милету Јерковићу за 14,5 милиона евра уз обавезу инвестирања од 131.000 евра. Како је премијер на конференцији за медије објаснио, Јерковић је ту обавезу испунио тако што је од своје фирме купио један трактор. Уплаћене су само две рате, укупно око четири милиона евра, а 2009. је Агенција раскинула уговор.

Јадран из Гајдобре је у новембру 2008. на аукцији купио власник земљорадничке задруге Либелула Миленко Стојановић за 430 милиона динара (око пет милиона евра према тадашњем курсу) уз обавезу да обнови механизацију и интензивира производњу. Тврдио је да ће „посла бити не само за тадашњих 66 запослених него и за додатну радну снагу, јер системи за наводњавање који покривају највећи део ораница тог предузећа омогућују проширење производње“. Ипак, од свих обећања производња није обновљена, уплатио је само једну од шест уговорених рата и уговор је раскинут.

Агробачка из Бача је такође на аукцији продата Вишњи Јерковић, ћерки Милета Јерковића, 2007. године за нешто више од четири милиона евра. Уплаћена је само једна рата, а уговор је раскинут 2009. године.

Млади борац из Сонте је 2006. продат такође Милету Јерковићу за 27 милиона динара, али како он није уплатио пристигле рате уговор је раскинут 2009. Као и у осталим случајевима, капитал је пренет на Акционарски фонд, али се предузеће убрзо „вратило кући“ јер је откупом дугова управљање њиме из руку државе преузео Радован Штрбац, адвокат Дарка Шарића, чијим је новцем то и учинио. Ово предузеће било је једна од првих фирми коју је држава запленила према закону о одузимању имовине стечене криминалом.

Шта садржи уговор са Ал Равафедом

Основа овог посла је оснивање заједничког предузећа у коме ће Влада Србије имати удео од 20 одсто а Ал Равафед 80. За оснивачки улог држава ће издвојити два милиона динара а Ал Равафед осам. Компанија из Емирата има обавезу да не мењајући власничку структуру, инвестира 140,5 милиона евра, а издвојиће и 22 милиона евра како би купила укупну или део имовине четири српска пољопривредна предузећа. Заједничка фирма ће у почетку располагати са 10.470 хектара земљишта које стиче по три основа.

Први део ће нова фирма купити од предузећа која преузима, други од нешто преко 3.000 хектара је део аранжмана са Војском Србије, а трећи ће бити изнајмљена државна земља по цени од око 250 евра за хектар, с тим што за те површине неће моћи да рачуна на субвенције од 130 евра за хектар које сада користе српски ратари. Део земљишта Бачке и Јадрана нова фирма откупиће по цени од 10.000 евра за хектар, док ће Агробачка и Млади борац моћи да рачунају на по 8.000 евра за хектар.

Извор: Данас