STRAZBUR – Venecijanska komisija (VK) preporučila je Crnoj Gori da u Nacrtu zakona o slobodi veroispovesti i pravnom položaju verskih zajednica jasno napomene da promena u vlasništvu nad verskom imovinom neće automatski uticati na već postojeće pravo na korišćenje takve imovine.
Eksperti Venecijanske komisije konstatuju da država u svakom slučaju ima pravo da nametne stroge uslove za korišćenje imovine kako bi se zaštitilo kulturno nasleđe, ali i da mora da predvidi dodatne mere zaštite u predviđenim upravnim i sudskim postupcima za dokazivanje prava na imovinu verskih zajednica.
U saopštenju Venecijanske komisije, koja je telo Saveta Evrope, konstatuje se pored ostalog da se Nacrt zakona bavi pitanjem „navodne nelegalne ili zlonamerne registracije nekih verskih nekretnina na ime verskih zajednica tokom 1990-tih godina” i predviđa postupak koji može da dovede do registracije vlasništva na ime države, osim ako verska zajednica ne poseduje dokaz da je konkretna registracija u katastru bila legitiman izuzetak od prevladavajućeg pravnog režima prema kojem verska zajednica može da koristi imovinu, ali ne i da je poseduje, prenosi Tanjug.
U saopštenju ovog tela se ističe da nije zadatak Venecijanske komisije da utvrđuje istorijske činjenice i sukcesivne pravne režime za odluku o pravnoj valjanosti registracija tokom 1990-tih na ime verskih zajednica, pa je zbog toga Komisija formulisala preporuke koje, kako se navodi, treba da razjasne Nacrt zakona i uvedu dodatne mere zaštite u proceduri koja je nacrtom predviđena.
„Štaviše, eksperti smatraju da nacrt zakona treba da pruži dovoljno detalja i objašnjenja kako bi se zadovoljio zahtev predvidljivosti i pristupačnosti”, navodi se u saopštenju.
Specijalni upravni i sudski postupak, predviđeni u Nacrtu zakona povodom dokazivanja imovinskih prava, moraju da obezbede pravnu zaštitu koja je jednaka običnom sudskom postupku kao i da budu usaglašeni sa pravom svojine i pravom na pravično suđenje, napomenula je Venecijanska komisija.
Pored toga, Venecijanska komisija naglašava da registracija prava svojine na ime države može da bude učinjena tek po donošenju konačne (sudske) odluke i u tom smislu sugeriše izmenu člana 63 u Nacrtu zakona tako da katastar ne upisuje „pravo države na imovinu…”, već samo zahtev države za registraciju prava na imovinu”, do okončanja sudskog postupka.
Venecijanska komisija je pozdravila izjave crnogorskih zvaničnika da prenos verskih objekata i zemlje neće u suštini uticati na njihovu upotrebu, ali i napomenula da to ne proističe iz nacrta zakona.
„Dok ove izjave predstavljaju važnu garanciju da verske zajednice mogu nastaviti sa svojim verskim aktivnostima u tim zgradama, to ne proizlazi iz nacrta zakona. Zbog toga Venecijanska komisija preporučuje da nacrt zakona jasno navede da promena u vlasništvu nad verskom imovinom neće automatski uticati na već postojeće pravo na korišćenje takve imovine”, navodi se u saopštenju povodom mišljenja eksperata.
Dodaje se da država u svakom slučaju ima pravo da nametne stroge uslove za korišćenje imovine kako bi se zaštitilo kulturno nasleđe zemlje, uključujući i zahtev da svaka izmena imovine zahteva prethodno državno odobrenje.
Ovaj zakon sporan je za Srpsku pravoslavnu crkvu i njene vernike, jer preti oduzimanjem imovine i crkvenih nepokretnosti od SPC u korist crnogorske države, odnosno nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve.
Na sednici Venecijanske komisije 20. juna, članovi tog stručnog tela Saveta Evrope razmenili su mišljenja sa ministrom za ljudska i manjinska prava Crne Gore Mehmetom Zenkom o predloženom zakonskom tekstu, koji je prethodno pregledala pod-Komisija za Osnovna prava, objavljeno je na sajtu Saveta Evrope.
Venecijanska osporila preknjižavanje crkvene imovine
PODGORICA – Mitropolija crnogorsko primorska (MCP) je bila u pravu kada je rekla da Venecijanska komisija neće dati saglasnost na jednostrano preknjižavanje crkvene imovine, izjavio je protojerej-stavrofor, Velibor Džomić, komentarišući ranije objavljeno mišljenje Venecijanske komisije o Predlogu zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori.
Džomić, koji je i koordinator Pravnog saveta MCP, ističe da se pokazalo da su netačna uveravanja predstavnika crnogorske vlasti i njoj, kako kaže, naklonjenih medija koja traju još od petka, da je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje o predlogu tog zakona.
„U vezi odredbe o crkvenoj imovini pokazalo se da smo istinu zborili kada smo rekli da nema saglasnosti VK za jednostrano preknjižavanje imovine crkava i verskih zajednica. Dakle, to nije prošlo, nije dobilo pozitivno mišljenje. A ono što je jako važno, mogućnost, dakle, koja stoji pred državom kao subjektom prava, postojala je i do sada”, rekao je Džomić u izjavi za Svetigora pres.
Primetio je da ništa novo u odnosu na ono što već danas, pa i decenijama, svaki subjekt ima, pa i država kao kao pravni subjekt, a to je dostupnost sudskim organima.
„Nema one ideje da se jednostrano preknjižava imovina na osnovu popisa organa uprave nadležnog za imovinu i da katastar postupa po tome. Naprotiv: svako može da podnese zahtev, i ja mogu danas da podnesem zahtev da je vaš stan moj, ali to ne znači ostvarivanje prava po tom zahtevu”, rekao je on.
Podsetio je da je upravo to bila intencija člana 62 i 63. ovog spornog vladinog predloga zakona.
„Ta intencija nije dobila prolaz. To je moguće, samo nakon završene upravno-sudske procedure, upravno-pravne procedure, u slučajevima kada negde nije završen državni premer. A tamo gde su okončani postupci, gde je sve završeno, gde već decenijama i godinama postoje pravosnažna rešenja, tamo isključivo putem sudske odluke… I to znači da onaj koji tuži, u ovom slučaju ako bi to bila država, mora da dokaže svoje pravo da je bila vlasnik crkvene imovine. A to je, verujte mi, odgovorno tvrdim – nemoguće”, kazao je otac Džomić.
Dodao je da se iz prvog čitanja ovog mišljenja vidi da sve i kada bi se desilo da negde u nekom pojedinačnom slučaju država bude uknjižena kao vlasnik neke seoske crkve, ona nema pravo da utiče na status korisnika da ona određuje „ko će u kakvu crkvu da ide”.
„Venecijanska komisija je u tome izričita. To su, dakle, postupci koji su apsolutno nepotrebni i štetni”, naglasio je on.
Prota Džomić je rekao da i on smatra da ono što jeste kulturno nasleđe Crne Gore treba da bude štićeno, te da je Zakonom o zaštiti kulturnih dobara ono već zaštićeno.
„Crna Gora treba da dobije jedan moderan zakon koji će biti poštovan od svih, koji će biti prepoznat kao zakon o slobodi a ne kao zakon o pravnom nasilju ili bilo kakvoj drugoj vrsti nasilja, što ne dao Bog nikom”, kategoričan je Džomić.
On je najavio da će obiman tekst mišljenja, koje u sebi sadrži i mnogo drugih tema, u Pravnom savetu Mitropolije biti podrobno analiziran narednih dana.
Najavio je da će nakon toga MCP dati saopštenje sa pravnom analizom o tome.
„I mi i dalje, naravno, ostajemo otvoreni za ono što jeste stručan dijalog, što jesu pravna pravila i civilizacijska dostignuća, za ono što jeste opšte dobro ovoga naroda i ove zemlje. Samo tako se može doći do pravoga rešenja. Ovo je pokazalo da jedan pravni akt ima mnogo veliki značaj u društvu kao što je crnogorsko, da može da izazove ogromne probleme. Nadamo se da to nikom nije cilj i želja”, poručio Džomić, prenosi Tanjug.
Vlada Crne Gore mišljenje VK smatra veoma pozitivnim
PODGORICA – Vlada Crne Gore saopštila je da mišljenje Venecijanske komisije o Predlogu zakona o slobodi veroispovesti smatra „veoma pozitivnim”, jer je, kako kažu, sa najviše evropske stručne adrese nedvosmisleno potvrđeno pravo države da zaštiti imovinu i kulturno blago koje pripada svim građanima.
Crnogorska vlada veruje da objava ovog važnog dokumenta VK treba da označi prekid javne kampanje koja se vodi protiv Predloga zakona i povratak na argumentovani stručni dijalog u cilju donošenja dobrog i pravednog zakona u korist svih građana, prenosi Tanjug.
Iz vlade tvrde da nisu tačni navodi Mitropolije crnogorsko-primorske da je Venecijanska komisija svojim mišljenjem osujetila nameru vlade o „jednostranom preknjižavanju crkava”, te da Komisija nije podržala Predlog zakona o državnoj imovini „na način na koji je želela, predlagala i očekivala vlada”.
„Istina je upravo suprotna – Venecijanska komisija je u svoje finalno mišljenje uvrstila upravo obrazloženje zakonske procedure za utvrđivanje imovinskih prava, koje je članovima Venecijanske komisije zvanično dostavila Vlada Crne Gore nekoliko dana prije održavanja plenarne sednice”, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da svi članovi kojima je vlada dostavila obrazloženje mogu da potvrde da je formulacija iz tog obrazloženja prihvaćena i integralno uvrštena u Mišljenje Venecijanske komisije.
„Vlada ima puno razloga da bude zadovoljna ovom preporukom Venecijanske komisije, jer je formulaciju preporuke sama predložila, a članovi Venecijanske komisije je gotovo jednoglasno prihvatili”.
„Zbog toga, želimo još jednom da razuverimo predstavnike MCP i sve one koje je agresivna kampanja protiv Predloga zakona o slobodi veroispovijesti navela na pogrešan zaključak – nema i ne može biti govora o bilo kakvoj nameri vlade da jednostrano preknjižava ili oduzima crkve – ako postoji bilo kakav imovinski spor u pogledu verskih objekata, on će biti rešavan primenom važećih zakona, kao i u slučaju svih drugih imovinskih sporova”, navodi se u saopštenju.
Vlada je, ističe se, spremna da uvaži i preporuke iz Mišljenja VK i navode da im ni najmanje ne smeta ako ga MPC sada doživljava kao, kako kažu, „poželjno i prihvatljivo”.
„Naprotiv, veoma je dobro da upravo stručno mišljenje tela koje je najviši evropski autoritet za pitanja demokratije i ljudskih prava bude tačka približavanja stavova o ovom važnom društvenom pitanju”.
Crkvena imovina u Crnoj gori nije bila državna do 1918.
PODGORICA – Mitropolija crnogorsko-primorska osporila je danas tezu da je crkvena imovina u Crnoj Gori do 1918. godine bila u vlasništvu države.
„Uvidom u arhivski dokument o popisu Državne imovine, tokom trajanja nezavisne države Kraljevine Crne Gore do 1918. godine, jasno se vidi da nijedna pravoslavna, ni rimokatolička crkva, ni džamija nisu bile imovina države”, navodi se u saopštenju koje je Mitropolija objavila na svom sajtu.
Mitropolija ocenjuje da se, kako se navodi, atakujući bezobzirno na hramove i imovinu Cetinjske Mitropolije najnovijim Predlogom Zakona o slobodi veroispovesti, „državni centri moći u Crnoj Gori” služe krivotvorenjem istorijskih činjenica, prenosi Tanjug.
„Državni zvaničnici u Podgorici istupaju sa netačnom i neobjektivnom tezom da je imovina Cetinjske Mitropolije i njenih hramova pre 1918. godine navodno bila svojina države Crne Gore”, dodaje Mitropolija crnogorsko-primorska i ocenjuje da je to, kako se navodi, iskonstruisano stanovište formulisano za potrebe dnevne politike i da nema uporište u istorijskim činjenicama i sačuvanim arhivskim aktima,
U saopštenju se objašnjava da činjenice upravo govore suprotno i da su još u srednjovekovnoj Zeti, gospodari koji su bili izdanci narodnih dinastija Vojislavljevića, Nemanjića, Balšića i Crnojevića, ustupali vladarskim poveljama brojne i bogate zemljišne posede manastirima i crkvama.
„Darovani posedi postajali su vlasništvo hramova, odnosno Crkve, a ne države ili dvora”, navodi Mitropolija.
U saopštenju se naglašava da su sve državne vlasti u Crnoj Gori, kako nacionalne, tako i okupacione, barem do 1946. godine, poštovale i uvažavale imovinska prava i vlasništvo Cetinjske Mitropolije i njenih hramova, i nisu uzurpirale njene posede.
Dodaje se da su se stvari promenile i dolaskom komunista na vlast, kada su, prema Zakonu o agrarnoj reformi i unutrašnjoj kolonizaciji iz 1946. pravoslavni manastiri u Crnoj Gori lišeni većeg dela svojih zemljišnih poseda.
Prema istom zakonu, objašnjava Mitropolija, manastiri su kategorisani u dve grupe manastira tzv. većeg istorijskog značaja, u koje su svrstani Cetinjski manastir, Ostrog, Piva, Morača i Savina, i ostali manastiri.
„Manastirima ‘većeg istorijskog značaja’ zakon je ostavio u svojinu 30 hektara zemlje i 30 hektara šume, dok je ostalim manastirima ostavio u pravo svojine i korišćenja 10 hektara obradive zemlje i šume”, kaže se u saopštenju.
Dodaje se da taj zakon nije nacionalizovao hramove i minimum zemljišnog poseda, koji se nije našao na udaru agrarne reforme, već ih je ostavio u pravo svojine i slobodnog raspolaganja Cetinjskoj Mitropoliji i njenim područnim hramovima.
„Nikad ni jedna državna vlast u Crnoj Gori nije pokušavala niti realizovala podržavljenje pravoslavnih hramova i celokupne njihove imovine. Sadašnje nastojanje državnih centara moći u Podgorici jedinstven je takav slučaj u celokupnoj istoriji Crne Gore i njene državno-pravne tradicije”, ističe se u saopštenju.
Mitropolija navodi da takva, kako se navodi, izrazito nasilna ideološka i politička doktrina nema utemeljenja u pravnom i celokupnom istorijskom nasleđu Crne Gore.
Mitropolija na kraju apeluje na poštovanje zaveštanja narodnih velikana, kao što su gospodar Ivan Crnojević i Sv. Vasilije Ostroški i dodaje da je narod koji „flagratno krši i nesavesno ignoriše autentično duhovno i pravno nasleđe minulih pokoljenja”, neminovno osuđen na duhovnu destrukciju i biološko nestajanje.
STRAZBUR – Venecijanska komisija (VK) preporučila je Crnoj Gori da u Nacrtu zakona o slobodi veroispovesti i pravnom položaju verskih zajednica jasno napomene da promena u vlasništvu nad verskom imovinom neće automatski uticati na već postojeće pravo na korišćenje takve imovine.
