„Prljavi“ novac Nemačke

Činovnici – sitničari iz Ministarstva finansija Nemačke nedavno su šokirali svoje sugrađane  senzacionalnom informacijom o tome da se u njihovoj zemlji godišnje opere 100 milijardi evra. Ispostavilo se da se takvi poslovi dešavaju u sferi nekretnina, pri trgovini antikvaritetima (retke slike skupih slikara, umetnička dela najpoznatijih skulptora i juvelira). „Mračne“ operacije  se koriste i u hotelijerstvu, kao i pri poslovanju skupom robom. Tako da su finansijske i monetarne mahinacije u Nemačkoj postale uobičajena stvar. Bogati hoće da budu još bogatiji i trude se da svaki „značajniji“  posao  povuku u senku i sakriju ga od poreskih organa.  Posebno kada se radi o stotinama miliona evra. Evropa je uvek mislila da su Nemci disciplinovan narod, ali se ispostavilo da  gospoda kapitalisti i finansijeri u Nemačkoj (i ne samo u njoj) baš ne vole da plaćaju poreze (posebno ako su iznosi veliki).

Igra koja se zove „Sakrivanje od poreznika“ je poslednjih godina postala sve popularnija. Nju sada igraju ljudi srednjeg doba. Na prvom mestu su trgovci nekretninama i građevinci. U tom poslu po različitim procenama  godišnje  bude i do 10 hiljada „mračnih mrlja“ i sumnjivih poslova. Restauratori i vlasnici kazina, prirodno, zauzimaju drugo mesto. Na trećem su antikvari, trgovci jahtama, vlasnici hotela.  U  izveštaju Ministarstva finansija Nemačke se kaže: „Ukupna količina novca u finansijskom i nefinansijskom sektoru u zemlji koja se opere u svemu iznosi preko 50 milijardi evra, ali  uopšte uzev svake godine prebacuje iznos od 100 milijardi evra“.  Uvek su skupe kuće i vile, kao i antikvarni predmeti, za pranje novca predstavljali  investicionu robu. A sada je to u Nemačkoj svakodnevna praksa.  Šta više, u svakom restoranu, kafeu, hotelu (i u najskupljim, kao i u najjeftinijim) mnogo je gotovine. A keš, kako se ono kaže, uvek predstavlja najbolji  način da se „nelegalne pare za pranje“ sakriju. Za sada u Ministarstvu finansija otvoreno govore da je u Nemačkoj prilično teško izboriti se sa „prljavim“ novcem. U stvari je najvažnije da za sada država ima malo mogućnosti za kažnjavanje. O poštenju bogataša, uostalom i onih koji nisu preterano bogati, može samo da se mašta. Jednostavnije je da se milioni i milijarde sakriju tako što će se uložiti u nekretnine, jahte, avione, slike Sislija, Van Goga, Pikasa ili drugih velikih slikara, nego da se plati porez. Glavne „praznine“ u borbi protiv pranja novca su u federalnim zemljama. U njihovoj kompetenciji su praćenje i kontrola poslova.

Oni snose i odgovornost za  obnarodovanje svih prestupa. Berlin prati samo kontrolu novčanih tokova iz finansijskih poslova. I još. Ministarstvo finansija priznaje da se „pere“ uglavnom novac koji stiže iz inostranstva. Zato Berlin sada namerava da fiksira maksimalan iznosza plaćanje gotovinom.  A u svih 16 zemalja Nemačke  „upozorenje  da poslovi sa pranjem novca u nefinansijskom sektoru“ treba da  dobiju potpuni prioritet. To zvuči lepo, čak  daje nadu. Samo nije baš sasvim jasno  zašto su Nemci toliko dugo trpeli „finansijske perionice“ i nelegalne tokove biznisa koji spada u krivična dela?  To baš mnogo ne liči na običnu „aljkavost“.

Izvor: Fond Strateške Kulture