SERGEJ LAVROV, IVICA DACICДолазак руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова у Београд поклопио се са одлуком Москве да обустави даље испоруке природног гаса Кијеву док се не плати 1,9 милијарди долара нагомиланог дуга Гаспрому. Ова посета биће прилика да се са високим гостом поразговара не само о билатералним политичким односима, кризи у Украјини, већ и о нашој стрепњи да због завртања вентила Украјини и ми, „као колатерална штета”, не останемо без тог енегрента.

Наравно, неизоставна тема биће и наставак радова на Јужном току с којим би и ми и ЕУ имали алтернативни правац у допремању гаса до потрошача. Ваља, такође, очекивати да ће се на столу наћи и питање цене гаса коју ми плаћамо Гаспрому и да ли, као што се питао и наш премијер Вучић, може да буде нешто нижа од 390 долара за хиљаду кубика. Да ли Србија заиста због чињенице, да је уз Босну и Херцеговину једина европска земља која није увела санкције Русији, може да рачуна на неке трговинске повластице, поготово за гас?

Русија је јуче изјутру, како је и најавила, обуставила испоруке гаса Украјини и затражила од те земље да убудуће тај енергент плаћа унапред. То се, међутим, како је обећао и украјински министар енергетике Јуриј Продан, неће одразити на испоруке гаса Европи, а тиме и нама, јер ће количине за европско тржиште несметано наставити да се транспортују преко те земље.

– Обавештени смо да су испоруке гаса Украјини смањене на нулу. Послат је само гас за транзит у европске земље, додао је Продан и истакао да ће Украјина обезбедити поуздан транзит гаса ка Европи.

С обзиром на то да око 15 одсто гаса намењеног Европи прелази преко украјинске територије, поставља се питање и каква је судбина Србије у оваквим околностима тим пре што наша земља нема алтернативни правац снабдевања?

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже, да наша земља наредних дана не би требало да има проблема с снабдевањем гаса из Русије, уколико Украјина буде од речи и настави с редовним испорукама гаса Европи.

– Уколико би се, међутим, поновио сценарио из 2008. године када је Украјина уместо да шаље гас Европи, све количине складиштила и задржавала за себе, проблем ће имати и Србија и Европа. У том случају би украјински пријатељи у ЕУ требало да укажу Украјини на последице такве њихове евентуалне одлуке, каже Вулетић.

Све и да дође до обуставе гаса, Србија у овом часу има резерве гаса у складишту Банатски Двор за наредна два до три месеца, тако да би се повлачиле количине махом за индустрију која га сада највише троши. Срећа је што је лето и што се гас не троши и за грејање, каже Вулетић.

Међутим, поставља се питање, шта уколико овај сукоб на релацији Москва–Кијев потраје до зиме, а Србија у међувремену потроши залихе из Банатског Двора? Тада ћемо бити у ситуацији да купујемо много скупљи гас како не бисмо остали без овог енергента усред зиме.

Добра ствар је, истиче Вулетић, што је Србија од доласка „Гаспромњефта” у НИС три пута повећала домаћу производњу гаса. И сада се питамо, каже Вулетић, да ли смо скупо или јевтино продали НИС Русима. Због чега то нисмо сами радили, пита наш саговорник и одговара – зато што нисмо развијали НИС него смо из њега испумпавали паре.

Према званичним подацима НИС-ова домаћа производња гаса у 2013. години била је 551 милион кубика гаса, а ми дневно трошимо око пет милиона кубика

Упућени у гасне прилике у Србији, међутим, тврде да ситуација у Банатском Двору и није тако бајковита. Тачно је да на залихама тренутно има гаса за два до три месеца, али само уз велику штедњу, и све могуће супституције. Овај извор, додаје, да НИС домаћи гас троши за своје потребе у Рафинерији у Панчеву и остатак продаје Панонским термоелектранама-топланама, те да свега 10 одсто иде „Србијагасу”.

Ова ситуација у којој се Србија мало-мало налази ваљда би требало да буде више него довољан разлог да Србија не одустаје од градње „Јужног тока”, упркос свим притисцима Европске комисије посебно од када Србија не пристаје на увођење санкција Русији због Крима.

Да је завршена изградња овог другог паралелног правца снабдевања гасовода, Србија би сада скрштених руку могла да гледа на целу ову ствар. Овако, не може, јер постоји опасност да јој највећи потрошачи попут Азотаре, МСК, Фабрике стакла у Параћину… стану због гаса.

Зато је без задршке, требало подржати италијанског премијера Матеа Ренциа који је прошле недеље, пошто је стигла вест из Бугарске да се обуставља градња „Јужног тока”, предложио лидерима земаља кроз које ће пролазити овај гасовод, да упуте заједничко писмо Европској комисији у знак подршке том пројекту.

Иако је ово само још један подао начин ЕК да преко Украјине казни Русију, иста та ЕК неће да призна да је Европи гас најпотребнији. Само прошле године апетити Европе према руском гасу повећани су за око 16 одсто па је уместо 138 милијарди кубика, колико је испоручено 2102. године, ка Европи лане отишло 162 милијарде кубика руског гаса.

Циљ „Јужног тока” је да управо због честих сукоба на релацији Москва–Кијев  заобиђе Украјину у транспорту гаса и обезбеди стабилније снабдевање великих купаца у ЕУ, попут Аустрије и Италије. Украјина с друге стране добро зна да ће уколико остане без овог транспортног правца годишње губити милијарде долара само на име транспортних такси.

И док Европа и део западног Балкана са стрепњом гледају ка Украјини, која сваког часа може да заврне гасни вентил, случај руског гаса завршиће пред арбитражним судом у Стокхолму где ће украјински „Нафтогас” затражити обештећење од шест милијарди долара од „Гаспрома” због превисоке цене за гас. Како је саопштено у Москви, и „Гаспром” се обратио том суду због украјинског дуга.

„Гаспром” је већ предузео и предузимаће максималне напоре да спречи могуће поремећаје у транзиту гаса за Европу.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Провера руско-српског пријатељства

* Обавезна поља