Путин и Обама спуштају лопту

У року од само неколико дана Барак Обама је у Русију послао двоје највиших америчких дипломата. Због помирљивог тона који су у тим приликама показали званичници обе државе, све гласније се предвиђа да ће Вашингтон и Москва коначно поправити односе, који су због кризе у Украјини спали на најнижи ниво још од краја хладног рата.

После више од 12 месеци игнорисања и међусобних оптужби за грађански рат у којем је живот изгубило неколико хиљада људи, државни секретар Џон Кери први пут је отишао у Русију где се прошле седмице сусрео са председником Владимиром Путином и министром спољних послова Сергејом Лавровом. Састанак првог америчког дипломате са шефом руске државе значајан је сам по себи, а и још више када се зна да су се и домаћин и гост суздржали од запаљиве реторике која је обележила њихове односе у последњих годину дана.

Кери је из Сочија поручио домаћинима да „санкције ЕУ и САД могу да почну да се повлаче” ако Кремљ буде до краја поштовао договор из Минска о прекида ватре у Украјини. Шеф америчке дипломатије био је, како је пренео Би-Би-Си, веома задовољан искреношћу председника Путина. Када је Кери подвукао да САД и Русија морају да сарађују да би осигурале мир у Донбасу, руским званичницима и америчким медијима је то зазвучало као јасан заокрет у америчкој политици према Русији. У прилог томе сведочи и чињеница да ни Кери ни његова помоћница за Европу и Евроазију Викторија Нуланд нису у Русији помињали ни анектирани Крим, ни руско наоружавање устаника у Украјини, на чему су све досад инсистирали као на разлозима за западне санкције и изолацију Русије.

Нуландова је почетком ове недеље отишла у Москву, где је прилично омражена због подршке коју је пружала демонстрантима на Мајдану и проевропској опозицији, садашњој влади у Кијеву. Када је прошле године на „Јутјубу” објављен снимак на којем она сочно псује ЕУ, Вашингтон је за ово „цурење” одмах оптужио Кремљ. Бела кућа је сматрала да то мора да је руско масло, док је Стејт департмент аферу назвао „руским ударцем” и „прљавим триком”.

И поред тешких речи, Нуландова је била добродошла и Кремљ је у њеном доласку видео назнаке да ће поправити односе са Америком. Како је изјавио један неименовани руски званичник, Москва јако жели да коначно дође до отопљавања хладноратовске политике са Западом.

„Разматрали смо како би САД могле да подрже споразум из Минска”, истакла је Нуландова без уобичајених оптужби на рачун руске владе.

Њене и Керијеве речи у изразитој су супротности са хладноратовском реториком на Западу у којој је Путин поређен са Хитлером и оптуживан да је малтене лично одговоран за прошлогодишње обарање малезијског путничког авиона изнад дела Украјине под контролом проруских побуњеника. Запад је Русију избацио и из Г-8. Бојкотовао је њену параду у част 70 година од победе над фашизмом. Када је пре неколико месеци постало јасно да је примирје на истоку Украјине на стакленим ногама, Кери је оптужио Русе да  обећавају једно а раде друго. Са своје стране, Путин је за америчку изузетност, убеђеност Американаца у сопствену моралну супериорност и право да уређују свет, казао да може да доведе до „стравичних последица” налик на оне из Другог светског рата. Сада, међутим, Кремљ у посети Керија и Нуландове види све најбоље. Америчка влада је суздржанија и труди се да не даје претерано велики значај одласку Керија и Нуландове у Русију, али су зато утицајни амерички медији убеђени да су ове посете сигуран знак да Вашингтон мења политику према Кремљу.

Престонички „Политико” пише да је измена става „драматична”. „Волстрит џорнал” оцењује да је Обама одустао од тога да маргинализује Русију у свету и уместо тога решио да се прагматично постави према Путину. Зашто је до тога дошло?

Према једном тумачењу, Обама је „променио плочу” јер је увидео да економске санкције, политичка изолација и медијски приказ Путина као силеџије који крши међународне законе – не дају резултате. И поред тога што су санкције САД и ЕУ погодиле руску привреду, а пад цена енергената додатно умањио тамошњу економију, оцена је, чак и најутицајнијих западних медија попут „Њујорк тајмса”, да је Русија „пребродила економску кризу” и противсанкцијама (према САД и Бриселу) задала тежак ударац америчким савезницима у ЕУ. Лист преноси оцену Виктора Кременјука из Института за студије САД и Канаде при Руској академији наука, који је за „Свободну пресу” истакао:„Американци су схватили да санкције према Русији нису деловале. Сматрали су да је Русија зависна од светског тржишта и да ће бити довољно заплашити је да би се предала. У стварности, Русија не само да је издржала санкције, већ је увела противсанкције и показала да неће да скрене са свог пута.”

Американци су извршили велики притисак на Брисел да економски казни Русију, али су чланице ЕУ све нервозније због губитака које су им нанеле руске контрасанкције. Европљани имају много више разлога да буду незадовољни контрасанкцијама из Москве јер је њихова привреда далеко ближе повезана са руском него што је то америчка. Чланице се све мање устежу да траже прекид ембарга, а неке од њих, попут Грчке, отворено се залажу да се санкције, чије важење истиче у јулу, не обнављају.

Поједини аналитичари сматрају да и поред тога што се за пресудни утицај на Кијев боре и Кремљ и Бела кућа, Украјина ипак није толико значајна за САД колико је значајна за Русију. То нас доводи и до другог тумачења могућег детанта: Вашингтон је схватио да је Русија исувише значајна држава да би била игнорисана и да не треба због Украјине ризиковати руску помоћ на Блиском истоку. Јасно је да председник Барак Обама жели да постигне коначан споразум о нуклеарном програму са Ираном и да ће му за то бити потребна сарадња Москве. Руска моћ се не сме занемарити ни у Сирији – пре две године је зауставила најављени амерички војни удар на Дамаск и свргавање руског савезника – председника Башара ел Асада.

У међувремену су Сирија, Иран и САД добиле заједничког непријатеља – Исламску државу. Иако је формално и даље у непријатељским односима са Дамаском и Техераном, Вашингтон је почео да неформално сарађује са овим престоницама, па и уз посредовање Руса. Александар Баунов из Карнеги центра у Москви каже да је Обамина политика разумљива ако се зна да је Америци Блиски исток у сваком случају важнији од Украјине:

„Јасно је да Обама мисли на своју заоставштину и своје место у историји. За њега би био велики пораз да не постигне коначни договор са Ираном, а за то му је потребна Русија. Русија је спремна да за Украјину жртвује много више него што су за то спремни Запад и САД. Вољна је да жртвује и економију и људске животе. Обама схвата да Американци то не желе.”

Извор: Политика