Putin i Tramp u Helsinkiju

Vojna saradnja između SAD i Rusije mnogo je bolja od njihove političke saradnje, odnosi jesu loši, ali mogu da se poboljšaju, posebno zbog trke u nuklearnom naoružanju, na evropskom tržištu gasa ostaju konkurenti, dok na izborima nije bilo dosluha, ali je Moskva spremna da, zbog optužbi za mešanje u američke izbore, sarađuje sa istražnim organima SAD.

Ovo je siže dugo očekivanog samita američkog i ruskog predsednika koji se juče održao u Helsinkiju. Donald Tramp i Vladimir Putin razgovarali su dva sata u četiri oka (samo uz prisustvo prevodilaca), da bi im se kasnije pridružile i delegacije. Složili su se da su imali veoma dobre razgovore, koji su početak rada na popravljanju bilateralnih odnosa.

„Čak i za vreme tenzija hladnog rata, kad je svet izgledao dosta drugačije nego danas, Rusija i SAD su uspevale da vode jak dijalog. Naši odnosi nisu bili nikad gori nego danas. Ipak, to se promenilo pre neka četiri sata”, kazao je Tramp.

On je ponovio ono što je tokom vikenda objavio na „Tviteru”, da su odnosi spali na najniže grane zbog „američke ludosti i gluposti”, ali je juče dodao da su svi bili krivi za takve odnose, uključujući Rusiju.

„Hladni rat je stvar prošlosti. SAD i Rusija se suočavaju sa sasvim drugačijim izazovima Preuzeli smo prve korake za poboljšanje odnosa i povratka poverenja na prihvatljiv nivo.

Ne slažemo se uvek, ali imamo dosta zajedničkih interesa. Tramp i dalje misli da je aneksija Krima bila nezakonita. Naše mišljenje je drugačije”, kazao je Putin.

Šef Kremlja je zatražio od Vašingtona da izvrši jači uticaj na ukrajinske vlasti, a kad je reč o Siriji, primetio je da je najveći problem situacija sa milionima izbeglica u Turskoj, Jordanu i Libanu. „Ruska i američka vojska su uspostavile saradnju i nisu dozvolile da dođe do opasnog sukoba u Siriji”, dodao je Putin.

Na to se Tramp nadovezao rečima da je Moskva pomogla Vašingtonu da se reši Islamske države: „Naše vojske se slažu bolje od političkih lidera” i dve zemlje su sprečile smrt „stotina hiljada civila”.

„Radije bih preuzeo politički rizik u potrazi za mirom, nego da rizikujem mir dok se bavim politikom“, izjavio je između ostalog Tramp na konferenciji za novinare nakon sastanka.

„Neslaganja između naše dve zemlje dobro su poznata, i predsednik Putin i ja smo o tome danas naširoko razgovarali“, rekao je Tramp.

Rekao je da SAD i Rusija moraju da nađu način da sarađuju u potrazi za zajedničkim interesima, i da je produktivni dijalog između njih dobar za obe zemlje i „dobar za svet“.

Tramp je opravdao svoju odluku da razgovara s Putinom podsećanjem da su čak i za vreme Hladnog rata SAD i Rusija bili u stanju da održavaju jak dijalog.

Tramp je rekao da je direktno sa Putinom razgovarao o navodima o mešanju Rusije u američke izbore 2016. godine, da su na tom pitanju proveli jako puno vremena i da ruski predsednik ima „jako mišljenje o tome“.

Američki predsednik je rekao da misli da je istraga o ruskom mešanju u američke izbore koja se vodi u SAD „katastrofa za našu zemlju“. Tramp je ponovio da sa strane njegovog izbornog štaba nije bilo nikakvog dosluha.

„Predsednik Putin takođe pomaže Izraelu. Obojica smo razgovarali s Benjaminom Netanjahuom, a i oni takođe žele da urade određene stvari u vezi s pitanjem Sirije koje se tiču bezbednosti Izraela“, rekao je Tramp.

Putin rekao da Rusija i SAD treba da ujedine snage u borbi sa zajedničkim pretnjama.

„Danas se i SAD i Rusija suočavaju sa potpuno različitim izazovima. Tu je opasna neravnoteža mehanizama međunarodne bezbednosti i stabilnosti, regionalne krize, sve šira pretnja terorizma i prekograničnog kriminala, sve veći problemi u svetskoj privredi, ekološke i druge opasnosti. U vezi sa svim tim je moguće udruživanje snaga. Nadam se da će i američki partneri to shvatiti“, rekao je Putin.

On je pozitivno ocenio uticaj SAD na rešavanje krize u Koreji.

Putin o razgovorima sa Trampom

Sastanak sa predsednikom SAD Donaldom Trampom bio je zaista sadržajan, samit je održan u partnerskoj atmosferi, uspeli smo da dotaknemo sve glavne probleme bilateralnog formata, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

U ekskluzivnom intervjuu za rusku televiziju „Prvi kanal“ nakon rusko-američkog samita u Helsinkiju, ruski predsednik je naglasio da nije imao nikakva posebna očekivanja vezana za samit, „jer je ovo naš prvi sadržajni susret“.

„I on je, po mom mišljenju, prvobitno trebalo da bude zagrevanje, da bi se onda dalje tokom naših budućih kontakata govorilo konkretnije, ali desilo se drugo: razgovor je zaista bio veoma sadržajan, održan u prilično partnerskoj atmosferi, zaista, i bio je veoma dobronameran“, istakao je Putin.

Putin je svog američkog kolegu Donalda Trampa nazvao kvalifikovanim čovekom koji razume situaciju i ume da sluša i radi ono što od njega očekuju američki glasači.

„On je vrlo kvalifikovani čovek, on je u materijalu, sluša, prihvata argumente, po nekim pitanjima ostaje pri svom mišljenju“, istakao je ruski predsednik u ekskluzivnom intervjuu.

Kao primer toga Putin je naveo stav Trampa o iranskom nuklearnom programu.

„On je zanimljiv sagovornik“, dodao je ruski lider.

Putin je skrenuo pažnju na činjenicu da „ga (Donalda Tramp) svi smatraju isključivo biznismenom“.

„Mislim da to nije tako, jer je on ipak, naravno, političar, pre svega zato što ume da sluša i čuje od njega očekuju birači i građani. On to dobije“, rekao je ruski predsednik u vezi s tim.

O rešavanju sirijske krize

Putin smatra da su Rusija i SAD na pravom putu rešavanja situacije u Siriji i šire.

„Sve u svemu, čini mi se da smo na pravom putu u smislu rešavanja situacije u širem smislu, a ne samo čisto sirijskog problema“, rekao je Putin.

Ruski lider je naveo da je na sastanku u Helsinkiju sa američkim predsednikom uspelo da se dotaknu sva glavna pitanja od interesa u bilateralnom formatu.

„Po nekim pitanjima, kao što ste mogli da vidite na konferenciji za novinare, mi smo se dogovorili. Naročito po nekim pitanjima rešavanja situacije u Siriji, konkretno u južnoj zoni deeskalacije i na Golanskoj visoravni. Uzimajući u obzir interese Izraela. O tome smo razgovarali ranije sa našim iranskim partnerima“, dodao je ruski predsednik.

Predsednici Rusije i SAD na razgovorima u Helsinkiju nisu razgovarali o datumu sledećeg sastanka, ali bi mogli da imaju priliku da razgovaraju na marginama jednog od azijskih događaja ili na samitu G20 u Argentini, rekao je Putin.

Predsednik Rusije smatra da je u političkom rešavanju situacije u Siriji, lopta na strani opozicije.

„Sada preduzimamo prilično energične pokušaje da (intenziviramo) ovaj dijalog (o političkom rešenju u Siriji), uverili smo predsednika (Sirije Bašara) Asada o potrebi formiranja svog dela ustavnog odbora, koji treba da se bavi pripremom izmena ustava ili usvajanjem novog ustava. Predsednik Asad je to učinio, a opozicija do sada to nije učinila“, istakao je Putin.

On smatra da je „lopta sada na strani opozicije i onih koji je podržavaju“.

O mešanju u američke izbore

Rusija nema nikakve veze sa izborima u SAD i nema nameru da se i u buduće umeša u ove procese u Americi, rekao je Putin.

„Naravno, podrobno smo govorili o tome. To predstavlja ozbiljan iritans u našim odnosima — što se tiče mitskog mešanja Rusije na izbore u SAD. Moj odgovor koji ste čuli na konferenciji za štampu — mi kategorički odbacujemo sve pokušaje da se rusko-američki odnosi iskoriste kao moneta za potkusurivanje u unutarameričkoj političkoj borbi“, naglasio je Putin.

„Rusija kao država nema nikakve veze sa izborima u SAD i mešanjem u unutrašnje poslove Sjedinjenih Američkih Država i ne namerava da ima ni u budućim izborima — ni za Kongres, ni predsedničkim“.

Ruski lider je ispričao da je skrenuo pažnju američkog predsednika na potrebu da sačeka odluku američkog suda po tom pitanju.

„Skrenuo sam pažnju svog kolege da postoji suđenje u američkom sudu i da je neophodno, očigledno, da se sačeka konačna odluka“, zaključio je Putin.

Poklonjena lopta i ostalo

Predsednik Rusije Vladimir Putin poklonio je američkom lideru Donaldu Trampu loptu sa Svetskog prvenstva u fudbalu.

On je to učinio na zajedničkoj konferenciji za novinare koju su održali u Helsinkiju, gde je, između ostalog, bilo reči o prvenstvu i uspehu reprezentacije Rusije.

Tramp je prihvatio loptu i zahvalio se, a potom je bacio svojoj supruzi Melaniji koja je sedela u prvom redu.

Rusija se nikada nije mešala u unutrašnja pitanja SAD, uključujući i izborni proces, niti se želi mešati.

Putin jeizrazio zabrinutost zbog istupanja SAD iz nuklearnog sporazuma s Iranom. On je rekao da je Trampu predao dokument s predlozima za neširenje nuklearnog oružja.

Putin je rekao da Rusija i SAD treba da preuzmu vođstvo i sarađuju na rešavanju rata u Siriji i humanitarne situacije u toj zemlji.

„Rusija i SAD, dez dileme, mogu da preuzmu liderstvo u tom pitanju i obezbede prevazilaženje humanitarne krize i pomoć povratku izbeglica kućama“, rekao je Putin, a prenosi Tass.

Putin je naveo da je Rusija zainteresovana za očuvanje mira na Golanskoj visoravni i bezbednost Izraela.

Prema njegovim rečima, posle uništenja terorističkih grupa na jugu Sirije stanje na Golanu „treba da se vrati u potpunu saglasnost sa sporazumom iz 1974. o razdvajanju izraelske i sirijske vojske“, što bi vratilo mir u region i obezbedilo sigurnost Izraela.

„Gospodin predsednik Tramp je tome danas posvetio posebnu pažnju. Želim da potvrdim da je Rusija zainteresovana za takav razvoj događaja i držaće se takvog stava“, izjavio je Putin.

Putin je rekao da se stavovi Moskve i Vašingtona po pitanju Krima razlikuju, ali da je za Rusiju to „zatvoreno pitanje“.

„Pozicija predsednika (SAD Donalda) Trampa oko Krima je poznata i on se nje drži. On govori o nezakonitosti prisajedinjenja Krima Rusiji“, rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, Rusija na to pitanje gleda drugačije.

„Podsećamo, sproveli smo referendum strogo u skladu s međunarodnim pravom, s Poveljom UN. Za nas, za Rusiju, to pitanje je zatvoreno. Potpuno“, izjavio je ruski lider.

SAD su demokratska država? Ako je to tako, onda konačni zaključak o mešanju u američke izbore može da da jedino sud, a ne obaveštajne službe.

Ruski lider je rekao da optužbe na račun Rusije u vezi sa mešanjem u američke izbore nisu dobile potvrdu na sudu.

„Slušali smo optužbe na račun firme Konkord. Koliko ja znam, ta firma je angažovala američke advokate i sve optužbe su rasturene na američkom sudu“, naveo je Putin.

U SAD su podignute optužnice protiv 12 navodnih ruskih obaveštajaca koji su rukovodili operacijom hakovanja servera Demokratske partije.

Putin je rekao da američki specijalni tužilac Robert Muler, koji vodi istragu o navodnom ruskom mešanju, može da zatraži da ispita optužene Ruse na osnovu sporazuma iz 1999. o uzajamnoj pomoći u kriminalnim procesima.

„Što se tiče tih 12 saradnika naših obaveštajnih službi, ja o tome ne znam ništa, treba da mi se pojasni o čemu je reč. Ali predsednik mi je postavio to pitanje. Postoji sporazum Rusije i SAD iz 1999 o uzajamnoj pomoći u kriminalnim slučajevima. Američka komisija može u okviru tog sporazuma poslati zvanični zahtev za ispitivanje tih ljudi koje smatra krivim za te prestupe“, naveo je Putin.

Ruski predsednik je rekao da bi Rusija i SAD mogle da sarađuju na regulisanju svetskih tržišta nafte i gasa.

„Smatram da mi, kao velike naftne i gasne države, a SAD jesu takva zemlja, možemo konstruktivno da radimo na regulisanju međunarodnih tržišta, jer mi ne želimo vanredni pad cena ispod donje granice, zato što bi od toga naši proizvođači imali štetu, kao i oni u SAD koji proizvode naftu iz škriljaca i gas“, rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, „ispod određene granice nestaje profitabilnost“. Putin je dodao i da Moskva i Vašington nisu zainteresovani ni za „preterano visoke cene“ i da postoji prostor za saradnju.

Ruski lider je takođe rekao da je Rusija spremna da nastavi sa tranzitom gasa preko Ukrajine, ako se za to obezbede uslovi.

„Što se tiče ‘Severnog toka 2’, predsednik Tramp je izneo zabrinutost u vezi sa mogućim prekidom tranzita kroz Ukrajinu. Uverio sam predsednika da je Rusija spremna da zadrži taj tranzit. Takodje, spremni smo da obnovimo ugovor o tranzitu, koji ističe sledeće godine, ukoliko kompanije reše spor na Stokholmskom arbitražnom sudu“, naveo je Putin.

Izvor: Agencije, CEOPOM-Istina