Putin odgovara 10Акцијом на Криму Владимир Путин је показао да је Русија променила значајно своју војну доктрину у односу на ону после распада СССР-а, не само на папиру већ и на делу. Његови симпатизери су минулих дана често постављали питање својим познаницима: са ким се граничи Русија? Одмах су и одговарали: са ким Путин хоће!

За разлику од Бориса Јељцина који је знао пред ТВ камерама да запрети подигнутим прстом онима који не уважавају став Русије, његов наследник Владимир Путин не воли да маше рукама или, како народ каже, „не прети празном пушком“. Јељцинова реторика је била жестока али све остало је било у стилу немоћног посматрача. Путин много брже реагује него што јавно полемише и прича.

Неспорно је да ће Путин бити запамћен у руској историји као владар који је не само повратио Крим, већ и као човек који је вратио грађанима Русије достојанство и осећај да је њихова земља заиста велесила.

Иако је Борис Јељцин био самољубивији и темпераментнији од Владимира Путина, он је због економске ситуације срозао и моћ своје армије, па је због тога морао да се задовољи одбрамбеном војном доктрином, која се заснивала на атомској бојевој моћи као фактору суздржавања могућих агресора. Али никакве интервенције изван „свог дворишта“ нису могле бити разматране. Када је НАТО одлучио да нападне Југославију Јељцин није могао и имао чиме да помогне, јер је једва нађено гориво да из Црног мора исплови брод са обавештајном техником. Јељцин је руску морнарицу вратио у плићак да чува своју обалу, јер није било новца за веће походе.

Финансијски исцрпљена Русија у Јељциново време била је преслаба, па је у Вашингтону и Бриселу нису озбиљно доживљавали. За горде Русе било је то тешко време, а Јељцин је запамћен као један од најомрзнутијих руских политичара.

Владимиру Путину је било јасно да Русију могу ценити на међународној сцени само ако врати дугове па је нико више не може уцењивати, и ако модернизује своју армију и флоту. Одважног Путина пратила је и срећа јер су скочиле цене нафте и гаса, па се руска државна каса брзо пунила. На онај део руских политичара који су говорили да не треба толике паре трошити на војску, Путин се није обазирао.

Прва озбиљнија промена војне доктрине била је кад је Путин јавно казао да ће ако затреба гонити и кажњавати терористе по целом свету. Његова логика је јасна – ако на то има право Америка, зашто не би имала Русија?!

Иако је 2008. Грузија била приморана на капитулацију само после пет дана ратовања, тадашњи руски премијер Владимир Путин и председник Дмитриј Медведев су одлучили да се појача интензитет модернизације армије.

У праву су они западни војни аналитичари и пензионисани генерали који тврде да ће акција повратка Крима Русији бити изучавана на војним академијама. Тачна анализа обавештајних служби, муњевита акција руских специјалаца и јасна Путинова команда довели су до тога да данас Крим буде саставни део Русије.

Да се Руси нимало нису уплашили евентуалне реакције са Запада сведоче речи познатог руског генерала, бившег првог војног дипломате а сада угледног универзитетског професора Леонида Ивашова, који је за „Вечерње новости“ отворено казао и пре одржавања референдума: „Све је готово, Крим ће бити враћен. НАТО може да бомбардује само слабије, они су спори и нису способни за брзу реакцију.“

Главни уредник угледног часописа „Русија у глобалној политици“ Фјодор Лукјанов истиче да су догађаји у Украјини привукли пажњу света јер је одлучна реакција Москве натерала све да на нови начин прихвате „геометрију силе“ у међународним односима.

– После догађаја у Украјини још боље се показао нови троугао Русија – САД – Кина. Само те три државе воде озбиљне разговоре о глобалној стратегији и равноправних саговорника они немају. Ни Европа, лишена воље и стратегије, ни други играчи, не одговарају тражењима више лиге. Фундаментална тендеција светског развоја није се изменила, то је кретање са запада на исток. У Евроазији ће тај разговор три велесиле бити главни – каже Фјодор Лукјанов.

После припајања Крима Русији, из изјава генералног секретара НАТО Андерса фог Расмусена је било јасно да су у Бриселу највише били забринути хоће ли Русија кренути даље на источну Украјину.

У једноме је Расмусен у праву – Путинова акција припајања Крима је заиста изменила свет. Показало се да постоји земља која не мора да слуша Брисел. Путин је показао да и он зна да преправља географске карте, што је досад углавном била привилегија Американаца и њихових сателита.

Многи су имали симпатије према Путину као светском државнику управо зато што је Западу говорио оно што им нису могли говорити слаби, бојећи се одмазде. Сада је Путин акцијом на Криму доказао да се не боји НАТО-а и западних санкција.

Иако Расмусен верује да ће најновија руска акција допринети да земље чланице НАТО савеза убудуће више издвајају новца за своје армије, то није реално. У садашњој економској кризи мало коме је до трошење пара за додатно наоружање, јер би то било тешко објаснити онима који остају без посла.

То што Американци шаљу по 150 војника у Пољску и три прибалтичке земље, нимало неће уплашити руководство у Кремљу.

Због тога што су Европа и Русија сада знатно боље економски интегрисане него у време Хладног рата, може се очекивати да ће релативно брзо доћи до нормализације односа.

Већ спомињани Фјодор Лукјанов, који је и председник Савета за спољну и одбрамбену политику, у праву је кад каже да иако Москва и Вашингтон изјавама највиших руководилаца показују колико су њихове оцене различите, видљиво је да обе земље иду ка смањењу ризика међусобног сукоба.

Садашња непродуктивна бука на Западу само ће да убрза руско окретање ка истоку. Неће то бити трајни „растанак“ Русије од Запада, али у Кремљу су сигурно схватили да не треба да имају ни зрнце илузија о партнерству са НАТО.

НИШТА ОД МЕЂУСОБНОГ ПОВЕРЕЊА

– ХИСТЕРИЧНА антируска пропаганда водила се на Западу и до догађања у Украјини. Дух партнерства и озбиљни рад на стварању климе правог поверења на нашем континенту били су жртва политике заустављања наше земље. У суштини, Запад се никада и није одрекао такве политике – рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

САНКЦИЈЕ КАО СТИМУЛАНС

ЗАПАДНЕ претње санкцијама могу бити својеврстан стимуланс домаћој индустрији да направи жељени скок. Примера ради, тенк Т-34 је био „сирово разрађен“ уочи Другог светског рата. Али, кад је затребало, совјетски стручњаци су направили чак 200 унапређења. Русија много година ради на авиону пете генерације, а Американци раде на новом надзвучном авиону. Русија има потенцијал и мора поново бити лидер у космичким технологијама – каже доктор физичко-математичких наука Георгиј Малињецки, члан руске Академије војних наука.


Извор: Вечерње Новости

Оставите коментар

Оставите коментар на Путин не прети прстом као Јељцин, али делује

* Обавезна поља