У свом говору на завршној пленарној седници Међународног дебатног клуба „Валдај”, у Сочију, руски председник Владимир Путин дотакао се и актуелних проблема у којима се Европа нашла са сепаратизмом.
“Ја не сматрам да је стварање моноетничких држава лек против евентуалних сукоба” – нагласио је Путин и упозорио да ствари стоје управо обрнуто – “Напротив, поделе и декларације о суверености и успостављање моноетничких држава могу изазвати сукобе ради спровођења интереса тих нових држава и то је највероватније оно што ће се и догодити”(1)
Подсећајући да су и земље чланице ЕУ својевремено охрабривале сепаратизам у појединим државама, при чему је очигледно мислио на распад СССР-а и СФРЈ, и самим тим покренуле раст сепаратистичких тежњи и у Европи, Путин је констатовао да су се сада саме нашле на удару, као у случају Каталоније.
„Када је у питању ситуација у Каталонији, видели смо из Европске уније и већег броја држава једногласну осуду оних који подржавају (каталонску) независност. Знате, не могу, а да не приметим нешто у вези са тим – требало је о овоме да размишљате раније”(2), нагласио је Путин, јасно апострофирајући политику двоструких стандарда, као узрок расту сепаратизма у Европи.
С тим у вези руски председник се присетио начина на који је Запад иницирао и прихватио “независност” Косова. Он је показао и прочитао документ из октобра 2008. године када је Генерална скупштина УН усвојила Резолуцију 63/3 и када је постављено питање о томе да ли је унилатерална декларација косовских институција у складу са одредбама међународног закона.
Међународни суд правде у Хагу је потом, након двогодишњег разматрања, усвојио саветодавне закључке у којима је 7. фебруара 2008. навео да косовским проглашавањем независности нису прекршени међународни закони, рекао је Путин, нагласивши да се такве процене и закључци Међународног суда у Хагу не могу односити искључиво на случај Косова, већ на примену у свим случајевима проглашавања декларације о независности на територији једне државе.
„Ово експанзивно тумачење правних норми отворило је Пандорину кутију”(3) – подвокао је Путин, подсећајући како су западне државе тада извршиле притисак на суд да би дошло до признања декларације и усвајања препорука везаних за ту ситуацију.
„Зашто је било неопходно тако неосмишљено, полазећи од тренутне ситуације и жеље да се угоди ‘старијем брату’ из Вашингтона, без ограда подржавати независност Косова?”(4), запитао се он.
Без обзира што у свом говору Путин није изнео ништа посебно ново у односу на принципијелне ставове које Русија има од почетка косовске кризе, начин и тренутак у коме је говорио имају велику политичку тежину. И јасну поруку да садашњи статус тзв. „Косова“ није нешто што је нормално у чврстој архитектури међународних односа за коју се Русија залаже. Па самим тим ни одрживо. А није одрживо не само зато што није нормално, већ и што ће бити стални извор сепаратистичких теденција у Европи и Свету.
Отуда је разумљив притисак Запада да Србија директно или индиректно (сада већ било како!) прихвати статус Косова као самосталне државе. Само нису разумљиви мотиви Вучићевог режима да то учини! Посебно НЕ после Путиновог говора у Сочију!
__________________________
