Vladimir PutinМОСКВА – Ранг-листе најутицајнијих људи у свету у организацији магазина Forbes од скора подсећају на светске шампионате у хокеју: постоји само неколико очигледних кандидата за златну медаљу – обично их је три, у најбољем случају пет – и све се решава између њих.

Када сам био мали, за титулу шампиона су се углавном борили СССР, Чехословачка, Шведска и Канада. Финска је заостајала за четворком лидера и у најбољем случају рачунала на бронзу. Нашим главним супарником се традиционално сматрала Чехословачка: битке наших хокејаша са Чесима су се гледали са великом пажњом.

Тако и у рејтинзима америчке варијанте популарног британског часописа постоје три безусловна лидера. То су: председник САД Барак Обама, руски лидер Владимир Путин и канцелар Немачке Ангела Меркел. Прошле године је Обама, према свим очекивањима, задржао вођство, али је већ ове године злато препустио Путину, узевши само сребрну медаљу. Бронза, са којом смо се задовољили 2012. године, сада је припала кинеском председнику Си Ђинпингу, а Ангела Меркел је пала на пето место, иза папе Франциска.

Ова година је за Русију као међународног играча, a и за њеног лидера, била заиста успешна. Као да се непријатељска међународна клима око Русије једним чаробним потезом руке одједном променила. Ни сада није баш сто посто дружељубива, али би се могло рећи да се према нама односе са поштовањем.

Још крајем лета, након Путинове одлуке да остави у Русији одбеглог агента CIA Едварда Сноудена, Обама је одбио да се сретне са руским председником у Москви и чинило се да је међународни статус наше државе безнадежно лош, да ће се идући самит G20 у Санкт-Петербургу претворити у демонстрацију политичке изолације Русије од стране водећих светских држава.

Али, одједном се догодио читав низ неочекиваних догађаја. Путин је дао Обами известан предлог у вези ликвидације хемијског оружја у Сирији. Исправан потез, односно два потеза – заједно са одлуком да се Сноудену пружи уточиште.

И, они одлучујуће мењају комплетну ситуацију.

У наставку се непријатељски према нама светски поредак руши као кула од карата. За почетак, Обама одустаје од идеје да нападне Асада: данас неки не воле ни да се присећају да у Вашингтону постоје неки ратни планови у вези Сирије. То је САД дало могућности да започну мировне преговоре са Ираном, при чему је и овде наша улога више него значајна.

Заменик државног секретара Виљам Бернс данас отворено признаје да без подршке Русије и Путина ова линија на отварање Ирана не би била могућа.

Актуелно зближавање Вашингтона и Техерана уноси раздор у неповољну за Русију и непријатељски расположену према њеним интересима алијансу САД и Саудијске Арабије. Од ове алијансе се одвајају – са једне стране Катар, који је сада спреман да тражи начине зближавања са Асадом, а са друге стране – Турска, која сада гради своје нарочите „евроазијске“ односе са Русијом.

Само, ни то није све. Сноуденова раскринкавања, а притом се он крије у Русији, руше пређашње безоблачно-поверљиве везе САД са њиховим европским савезницима. Јер, испоставља се да су америчке специјалне службе шпијунирале не само руководиоце лојалних Америци европских држава, већ и службенике ОУН.

Представнички дом, увређен од стране Обаме, заједно са Сенатом спреман је да започне истрагу о самовољним потезима Агенције за националну безбедност, па сама конјунктура догађаја повећава шансе на победу унутар Републиканске партије фракције анти интервенциониста који су наклоњени Русији.

Обама је у створеној ситуацији био принуђен да се извини Меркеловој, а обома очекивано падају рејтинзи политичког утицаја.

Искрено, не сећам се да смо у историји Русије у протекла два столећа, имали оволико среће. Чак је помало застрашујуће, али је сада према нама као шампионима другачији однос. Сада је нама испод части да изгубимо.

А шта је са Украјином, упитаће неко? Како објаснити што нас у највећем тренутку нашег дипломатског тријумфа нас тако подмукло напуштају?

То јако личи на издајнички одлазак жене у тренутку блиставог успеха у каријери мужа.

У извесној мери има право Путинов саветник Сергеј Глазјев, кад алудира да ће освајач сребрне медаље, изгубивши злато, учинити све да нам не би дао да одржимо победу и на овој линији напада.

Зато је овде и сада важно да не дамо да нас понесе осећај злобе и освете, како то очекују и предвиђају они који на њима већ граде своју рачуницу. Али, пошто смо ми и наш председник данас – шампиони света, треба само да жалимо оне који нас у тренутку победе напуштају.


Извор: Факти

Оставите коментар

Оставите коментар на Путин шампион глобалног утицаја

* Обавезна поља