Milan-MisicПредседник Русије данас је у једнодневној посети Индији у којој ни са становишта протокола ни политичког садржаја наизглед нема ничег ванредног: редовни годишњи самити између Москве и Њу Делхија институционализовани су још 2000. (на Путинову иницијативу). Па ипак, данашње геополитичке реалности његовом сусрету са премијером Нарендром Модијем дају посебну важност.

У околностима западних санкција у контексту украјинске кризе, Путин, само 10 дана од посете Турској (са изненађујућим резултатом: одустајање од Јужног тока и преусмеравање гасовода ка турско-грчкој граници), поново показује да у свету има довољно значајних пријатеља.

У јавним изјавама својих функционера, Русија Индију описује као „најближег пријатеља и стратешког партнера”. Путин то партнерство карактерише и као „привилеговано”, за шта има основа: током хладног рата Индија је била ближа Совјетском Савезу него САД – оданде је набављала главнину свог оружја, „мигови” су по лиценци прављени и у индијским фабрикама, а сем тога постколонијална идеологија Индијског националног конгреса, партије Џавахарлала Нехруа и Индире Ганди, била је „социјалистички модел развоја” у којем је водећу улогу имао јавни (државни) сектор.

Та времена су прошла: током деведесетих година прошлог века Индија је започела радикалну реформу која је ослободила тржишне механизме и омогућила да њен троми економски слон потрчи. У последње две деценије постала је важна чланица Г-20 и БРИКС-а, друштва најбрже растућих економија (Бразил, Русија, Индија Кина и Јужна Африка). Шести је по величини глобални извозник услуга (информатичких пре свега – 617 милијарди долара у 2013).

Путинов домаћин је Нарендра Моди, политичар са имиџом „хинду националисте” из западне државе Гуџарат, који је најзаслужнији за тријумф своје Баратија џаната партије над Конгресном странком у мају ове године. Постао је и светска политичка звезда. Њих двојица су се већ два пута срели, на самитима у Бразилу и Аустралији. Данашња посета је радна – очекује се потписивање више од десет међудржавних споразума – али главни Путинов задатак биће да испегла неке боре које су се појавиле на „привилегованом стратешком партнерству”.

Оно што највише жуља Индијце јесте недавни (из новембра) пакт о војној сарадњи који је Русија потписала са њеним архинепријатељем (водили су три рата) Пакистаном, који подразумева и испоруку хеликоптера „Ми-35” (званично за борбу против тероризма). Са друге стране, Русија свакако није срећна што се Индија определила за француске борбене авионе у програму модернизације свог ратног ваздухопловства (и америчке хеликоптере – посао од 20 милијарди долара), иако је на тендерском столу била и понуда из Москве. „Не можемо сва јаја да ставимо у руску корпу”, прокоментарисао је ово један индијски званичник, образлажући и успостављање војне сарадње са Израелом. Индијско-руске војне везе упркос томе остају важна област билатералне сарадње: од 1963, када су испоручени први „мигови”, Русија је Индији продала оружја у вредности од око 40 милијарди долара.

У овој области учестале су индијске жалбе на квалитет „мигова” и „сухоја” које већ поседује, на шта из Русије одговарају да је проблем у томе што Индијци купују неквалитетне делове за њихово одржавање: у Израелу, Бугарској и другде, док нека рушења приписују грешкама индијских пилота.

Путинов данашњи боравак у Њу Делхију требало би међутим да отвори нову област сарадње: у цивилној авијацији. Реч је о идеји да се заједнички производе путнички авиони, који Индији, после укидања државног монопола у овој области, требају навелико. Прошле године само у унутрашњем саобраћају превезено је 169 милиона путника, с тим што се очекује да у следећих пет година то нарасте на 400 милиона.

putin-indija

Руски ОАК (Обједињена авио-стројитељнаја корпорација) већ је потписао уговоре са три индијске компанија вредне 400 милиона долара за испоруку осам авиона  („сухој суперџет 100” и МС-21), с тим што је у плану да се до 2030. прода 100 летелица, чиме би Русија у овом сегменту заузела 10 одсто индијског тржишта. Заједнички пројекти тек треба да се разраде.

С обзиром на то да су енергенти, нафта и гас, стални пратиоци Путинових државничких посета, као и на нову стратегију Русије да постане „поуздани снабдевач  Азије”, где је ту Индија, чије енергетске потребе такође стално расту? То ће овога пута бити у другом плану: директном повезивању две земље у овом погледу испречује се географија. Постоје неке идеје о гасоводу од Сибира до Индије, преко Кине, (који би коштао 40 милијарди), али је Делхију засад исплативије да купује утечњени гас. Пошто Индија увозом подмирује чак 80 одсто својих потреба за нафтом, и нафтовод би био привлачан, али тако нешто још није ни на преговарачком, а поготово не на пројектном столу.

Оно што јесте, то је руска понуда да изгради чак 24 нуклеарне централе у Индији са најновијом („пост-Фукушима”) безбедносном технологијом, о чему тек треба детаљно да се преговара.

На дневном реду су и мере да се поспеши стагнирајућа билатерална трговина (садашњи обим је око 10 милијарди долара), при чему још нема сагласности око споразума о њеној либерализацији.

Индија се иначе није прикључила западним санкцијама против Русије, упркос већој топлини у везама Њу Делхија и Вашингтона откако је Моди постао премијер. После Путина, који је иначе одбио понуду да се обрати индијском парламенту, правдајући то заузетошћу, следећи високи посетилац Индије биће Барак Обама, у јануару. Он ће том приликом бити и почасни гост на традиционалној војној паради за индијски Дан републике.

Пошто су и Путин и Моди познати као државници који су склони да објављују велике визије, без обзира на то колико су оне близу (или далеко) од реализације, није искључено да и овога пута приреде неко изненађење те врсте.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Путин у Индији – нови корак у мултиполарност

* Обавезна поља