Путинова подсетница на америчким изборима

У политици сам скоро педесет година, али ми се никада није догодило да у кампањи имам посла са руском тајном службом, изјавио је шеф изборног штаба Хилари Клинтон.

Џон Подеста је оптужио Москву за упад у његову електронску пошту и дотурање мејлова „Викиликсу” само неколико дана након што је Вашингтон први пут званично оптужио једну страну владу, такође руску, да се хакерским нападима умешала на америчке изборе.

У информационом рату који две земље воде од почетка рата у Украјини, објављивање пресретнутих мејлова и прислушкиваних телефонских разговора постало је уобичајена појава која сада изазива мало већу нервозу јер је на коцку стављен углед будућег председника Америке. Подеста тврди да је Русима циљ да осрамоте Хилари Клинтон и уздигну Доналда Трампа до Беле куће, али је вероватније да су Руси, ако су се и заиста умешали, свакако рачунали са тим да ће Хилари Клинтон, а не Трамп, бити следећи шеф државе.

Демократска странка је још летос оптужила Владимира Путина да стоји иза сајбер напада на мејлове њених званичника. Електронска преписка која је осванула на  „Викиликсу” довела је у сумњу регуларност партијских избора на којима је бивша прва дама победила Бернија Сандерса, што је довело до револта сенаторевих присталица и хаоса на конвенцији демократа. Тада, као ни нешто касније када је Ен-Би-Си њуз јавио да су хакери из Русије упали у бирачке спискове у Илиноису и Аризони, влада Барака Обаме није директно прстом упрла у Москву, мада су њене тајне службе и стручњаци за безбедност незванично коментарисали да се кривац налази на Црвеном тргу. Обама у том тренутку још није окривио Путина, мада није сасвим ни одбацио ту могућност, примећујући да се Трамп и Путин веома лепо изражавају један о другом. Кандидат републиканаца је у међувремену изјавио да не би по аутоматизму бранио НАТО савезнике на Балтику и да би можда и извео земљу из тог савеза. И сам је подгрејао приче о руском мешању у амерички изборни процес када је позвао Путина да хакује мејлове његове демократске противнице.

Ипак, администрација је формално окривила руску владу тек прошле недеље после објављивања Подестиних мејлова на сајту Џулијана Асанжа. Његова преписка са Хилари Клинтон и људима укљученим у њену кампању показала је да је бивша државна секретарка још 2014. знала да Исламску државу финансирају донатори њене породичне фондације, Саудијска Арабија и Катар, чије су владе потпомогле организацију Клинтонових 30 милиона долара. Сазнало се и да је Министарство правде њеним сарадницима дошапнуло детаљ из истраге која се водила против ње због мејлова које је однела из Стејт департмента, скандала који није повезиван са Русима, али који је, као и ови други, уздрмао њен кредибилитет и довео до тога да 60 одсто Американаца каже да јој се не може веровати.

Освета регионалне силе

Док Бела кућа најављује пропорционалне мере одмазде, што би могло да значи америчке сајбер ударе на рачунаре руске владе или нове санкције, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је у разговору са Кристијаном Аманпур демантовао да је његова влада имала било какве везе са хакерским нападима.

„Ласка нам што као регионална сила, како нас је председник Обама назвао пре извесног времена, добијамо тако велику пажњу. Сада сви у САД говоре да Русија води главну реч на америчким изборима”, био је одговор Лаврова, протумачен као озлојеђеност што Америка не третира Русију као равноправну силу а можда и као признање освете због упорног омаловажавање Москве.

Џејмс Ставридис, некадашњи командант НАТО, у тексту у „Форин полисију” саветује Белу кућу да би Путину могла да врати мило за драго тако што ће обелоданити банковне рачуне које у иностранству држе руски председник и његови најближи сарадници, показујући изузетно висок ниво корупције у Русији.

Имиџ политичара једна је од главних мета пропагандних ратова па не би било ништа чудно да су Руси са Америком и остатком света поделили компромитујућа сазнања о Хилари Клинтон. Москва је „Панамске папире”, који су у априлу шефа Кремља довели у везу са офшор компанијама, означила као западно пропагандно масло, као што је Стејт депармент као руско масло означио објављивање телефонског разговора у којем је Викторија Нуланд, помоћница америчког државног секретара за Европу, опсовала ЕУ на почетку украјинске кризе. Тада се распламсао хибридни рат између Запада и Москве у којем су западни медији и званичници портретисали Путина као диктатора који само што није „прогутао” Балтик. Због анексије Крима и помагања проруским побуњеницима у Украјини, управо га је Хилари Клинтон упоредила са Хитлером, тврдећи да у Украјини ради оно што је Хитлер радио у Чехословачкој. Када је изнад територије које су држали проруски борци погођен малезијски путнички авион, немали број западних новинара и политичара поручивао је Путину да је претерао и да је лично одговоран за смрт невиних људи.

Председник без кредибилитета

Информациони рат продубио се у сиријском рату па је пре неколико дана Марија Захарова, гласноговорница руског министарства спољних послова, имала вербални дуел са западним новинаром који ју је питао: „Зашто Русија подржава Асада, који убија невине цивиле?” Ово питања сажима начин на који западно јавно мнење доживљава руску интервенцију у Сирији. Ове недеље је Борис Џонсон, британски шеф дипломатије, оценио да се Русија због улоге у сиријском сукобу претвара у државу парију, док су његове страначке колеге торијевци упоредили руско бомбардовање Алепа са нацистичким бомбардовањем Гернике.

На тврдње америчких обавештајаца да су иза обијања Подестине поште стајале руске тајне службе по налогу високих званичника Кремља, руски председник је одговорио да је ту посреди „хистерија проузрокована чињеницом да неко жели да скрене пажњу са суштине онога што су открили хакери”. Занимљиво је да је Путин скренуо пажњу на садржај мејлова јер они у свим побрајаним случајевима урушавају углед Хилари Клинтон и веродостојност њених речи. Интересантно је и да је Путин, коме Американци често замерају недемократичност и намештање избора, упитао Фарида Закарију „да ли заиста мисли да су тамо (у САД) избори демократски” непосредно пре него што ће хаковани мејлови показати у каквом је повлашћеном положају Хилари Клинтон била битку против Сандерса. Упад у бирачке спискове имао би исти циљ – да посеје сумњу у регуларност још једних избора, оних на којима се очекује тријумф бивше прве даме над Доналдом Трампом.

Можда би Путину највише одговарало да у Белу кућу уђе ексцентрик без дана искуства у политици, али је и победа скандалима сасвим уздрмане и ослабљене Хилари Клинтон много више од утешне награде.

Извор: Политика