Рама за добро јутро и лаку ноћ Србијо

Не, није Рама злоупотребио наше гостопримство, већ паметно искористио нашу пословичну глупост, показавши ко тренутно има најоштрије зубе на Балкану и смелости да их покаже.

Можемо због тога да се љутимо, да пенимо до судњега дана, да мрзимо ако некоме воља, али не можемо да не поштујемо, јер таквог непријатеља треба поштовати, а Рама свакако није пријатељ и не треба потурати Србији и Србљима то кукавичје јаје.

Човек је, рекох, искористио посету банана републици за промоцију своје, држећи се протокола који им је још Сами Фрешери оставио у аманет: „Браћо, не гледајте ни у цркву ни у џамију, ваша религија је албанизам, ваш бог је Албанија“ (парафразирам)!

Посета албанског премијера историјска је само у толико што нам је показао ко је газда у нашој кући, односно, бирцузу у који свака припита фукара може да сврати, направи цех, извата конобарицу и оде не плативши рачун.

Нема то везе само са овом влашћу, већ сваком од оног суначаног октобарског дана када смо за наше идеале и њихове гузице окупирали Београд, али је ова направила тај корак више, оставивши стопу коју је Рама суверено загазио.

Мислим, пре свега, на говор Рамалама динг-донга у Прешеву, где се усудио да устврди како Албанци на југу централне Србије живе теже од Срба на Косову и Метохији?!

Јесте то његово неприкосновено право, али није наше да му после тога дозволимо минут више боравка у Србији!

Како? Прогласити га персоном нон – грата и испратити до најближег граничног прелаза!

Човек се у кокаинским енклавама спрда са свакодневицом те несрећне шаке Срба по Косметским енклавама, а једино што ми можемо јесте да кроз Вулина трбухозборца чујемо поруку пренераженог Вучића како је реч о дипломатском скандалу?!
Мајсторе, отишло је то много даље од дипломатије и протокола – човек ти такозвану Прешевску долину диже на оружје, еј, дајући притом зелено светло и алиби сународницима на Косову да чине са Србима шта им је воља!

Заправо, он их је барем поменуо, за разлику од наших политиканата који их се ухвате као инфузије само кад загусти и зафали који политички поен, препуштајући их Рами, Тачију, Харадинају и сличним зулумћарима на реверс, без нарочите обавезе да их чувају и врате у затеченом стању.

Прекините, молим вас, са шупљим причама о лидерству Србије на Балкану и некаквом фактору стабилности, јер нисмо ништа више од офуцале поњаве о коју брише ноге ко и кад стигне!

Прича о добросусетству свела се, заправо, одвајкада се своди на шкргутање зубима и мерење “алатки”, па ко први устукне.

Не схватите ме погрешно, не призивам зло, већ да се узмемо у памет и баталимо причу у којој зарад имагинарног бољег сутра ваља свако данас претворити у редаљку, у којој смо ми на леђима и побрајамо муштерије…

Озбиљним ће нас схватити тек кад почнемо да поштујемо себе и покажемо да нисмо Хор бечких дечачића, атракција згодна за увесељавање дворске и  придворске господе.

Знате ли колико их секирају ваши демарши и љутите мантре Вулина трбухозборца? Е, баш толико!

Зато није згорег понекад показати зубе, макар као у реклами за зубну пасту, тек да не мисле сви како смо колективно постали манекени за “вештаке”, улошке и препарате за потенцију.

Дотад, можемо само да певушимо Чолин хит прилагођен новој ситуацији: „Рама у Београду, неко ново доба, дош’о да провоцира, кураж да нам проба. Рама у Београду, упорно се смеши, доле око Врања спремају се срања, а Србије нема“…

Извор: Два у један