Расуло у сектору реструктуирању предузећа

БЕОГРАД – Поједина предузећа у реструктурирању, 35 јавних, као и неприватизоване фирме са списка Агенције за приватизацију,одбијају сарадњу са државом, изјавио је јуче министар привреде Саша Радуловић. У првом сусрету са новинарима у Влади Србије он се пожалио да многа од њих нису попунила достављене формуларе за израду њихових „личних карата”. У њима је требало да наведу податке о имовини којом располажу, затим списак обавеза и потраживања, купаца и добављача. Чекаће их до краја недеље, а после тога ће уследити казне, рекао је министар.

Ова предузећа истовремено се обраћају држави за помоћ, а добиће је само под условом ако испуне своју обавезу, јер министарство нема намеру да „новац пореских обвезника баца у бунар”, нагласио је Радуловић.

– Ниједно од преостала 153 предузећа у реструктурирању, 615 предузећа на списку Агенције за приватизацију и 35 републичких јавних предузећа, није доставило све тражене податке – рекао је Радуловић. – По закону, свако предузеће мора да их има. То важи и за свако од 615 предузећа у Агенцији за приватизацију коју води руководилац пројекта, а у сталнојје вези са директором, надзорним одбором или заступником капитала. Било је опструкције и избегавања. Постављана су питања: зашто правимо „личне карте”, да ли има законског основа да се оне праве… До данас нисмо добили ниједну „личну карту” са свим траженим подацима.

Таква неодговорност неће се толерисати, био је изричит министар.

Од преостала 153 у том статусу, са 17 није успостављена никаква сарадњу, од осам нису добијене тражене информације, једно предузеће сарађује, али није дало тражене податке, а 127 је дало непотпуне податке па су потребне допуне.

Од 615 предузећа, која се још припремају за приватизацију, са 216 нема никаквог контакта, сарадња са 114 предузећа није задовољавајућа, 49 сарађују, али не на прави начин, а само 46 је дало „личне карте” са приближно траженим подацима.

Од 35 јавних предузећа, једно се није огласило, девет није дало очекиване податке, 12 је спремно да одговори обавези, а 13 предузећа је попунило упитник који треба да допуне. Подаци су тражени и за предузећа која су узимала кредите од Фонда за развој, а не враћају их. До краја седмице ће се чекати да испуне своју обавезу, а потом ће бити објављена имена оних која су се оглушила о позив министарства, рекао је Радуловић.

– Закон о предузећима и Закон о привредним друштвима морају да се промене, после тога ће уследити казне за руководства предузећа која не дају податке о свом пословању, јер она много коштају пореске обвезнике и запослене у тим фирмама – рекао је Радуловић.

Према Радуловићевим речима, Министарство привреде ће настојати да мотивише инвеститоре који би од банака преузимали ненаплативе кредите приватизованих предузећа и да, као нови сувласници, преузимајући право управљања, наставе да раде.

Министарство привреде планира да 15. октобра објави оглас којим ће позвати заинтересоване инвеститоре да купе неко од 179 предузећа у реструктурирању, да уложе свој капитал кроз јавно-приватно партнерство или да понуде пословне планове за њихово оживљавање. У јавном позиву биће објављене и „личне” карте тих предузећа.

Измене Закона о приватизацији, које треба да буду усвојене до краја године, додао је, треба да омогуће да се судбина ових предузећа реши до краја јуна 2014. године.

А. Микавица

Пореска реформа по мери буџета

Влада још није утврдила предлог пореске реформе, која треба да смањи терет дажбина на плате запослених, нарочито код предузетника и малих предузећа, у којима је од 2008. године изгубљено 300.000 радних места, рекао је Радуловић. Нови порески систем треба да донесе прогресивно опорезивање, у складу са приходима. Тако би се смањили приходи од доприноса, али би се повећао прилив од пореза на плате у државну касу.

– Реформу пореског система и њено трајање одређује стање у буџету – рекао је Радуловић. – Ситуација је веома тешка, дефицит је већи од планираног, имамо пад прихода, влада ће одлучити, али локалне самоуправе неће бити оштећене