jovan-culibrkЕпископ Славонски Јован Ћулибрк, највећи стручњак СПЦ о холокаусту током Другог светског рата, каже да ћемо сви морати добро да измеримо сваку реч о кардиналу Алојзију Степинцу, који ће можда бити каноннизован.

„Мислим да ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку реч, прошлу и будућу, у погледу Степинца. Оно око чега ћемо се сигурно сложити то је да комунистички процес и комунистичка оптужба не могу да представљају полазиште за разговор о Степинцу. На том процесу и уопште пред комунистима је он показао храброст, и несумњиво је да је тај елеменат исповедништва пресудан у процесу беатификације и канонизације. Но управо одатле полазе и они који Степинцу приговарају да исту храброст није показао и пред Павелићем када је требало осудити и спречити усташка злодела. Но ништа није једноставно: замислите да су и Степинцу и патријарху Павлу усташе убиле брата – Павлов брат Душан погинуо је у партизанима у Сирачу 1942, а Степинчевог брата Мију одвели су и убили наредне, 1943. године.“

Овако епископ славонски Јован Ћулибрк у интервјуу за нови број Недељника говори о могућој канонизацији кардинала Алојзија Степинца. Владика Јован важи у СПЦ за најбољег познаваоца Холокауста, геноцида у Другом светском рату и српско-јеврејских односа. Све то је, између осталог, изучавао и на Јеврејском универзитету у Јерусалиму и у Јад Вашему. Двадесет година после „Олује“ и „Бљеска“, и 70 година после пробоја Јасеновца, за Недељник је епископ Епархије славонске причао о „вертикали српског страдања на овим просторима“, о односима СПЦ са Ватиканом, о улози кардинала Алојзија Степинца у злогласној НДХ, о везама српског и јеврејског народа…

„Код нас се питање улоге католичког свештенства у Другом светском рату свело на српско-хрватске односе, без увида и разумевања његовог општег оквира: нпр. сви знају за књигу Марка Ривелија о Степинцу, али је ретко ко читао такође код нас објављену Ривелијеву књигу о Ватикану у Другом свјетском рату – и при томе треба рећи да Ривели сигурно није врхунски стручњак, као што то није ни Џон Корнвел, чија је књига Хитлеров папа ипак успешнија, али и нешто познатија код нас. Но, сама чињеница да Пио XII још није канонизован, довољно говори о томе колико је озбиљно ово питање. Пију XII и Ватикану се најчешће приговара то што јавно није осудио Холокауст, али и Пољаци носе веома горко сјећање на ратног папу јер сматрају да је и њихово страдање било прећутано ради мира између Ватикана и Трећег рајха. Тек остаје да се преведу изванредна дела Мајкла Фајера или Пола О’Шија, у којима се може сагледати где је место НДХ и кардинала Степинца у ширим еклисијалним и државним оквирима.“

У нашој јавности су, казао је владика Јован, после Сабора ове године побркане три комисије.

„Прва је комисија за дијалог између Српске цркве и Хрватске бискупске конференције, на чијем је челу са стране СПЦ ex officio митрополит загребачко-љубљански, дакле владика Порфирије; друга комисија је саборски Одбор за Јасеновац, на чијем челу сам ове године наследио умировљеног владику херцеговачког Атанасија и бањалучког Јефрема; и на крају, ту је трећа комисија чије формирање је предложио папа Фрањо, чији би задатак био да расправи питање канонизације кардинала Алојзија Степинца, а која би требало да се састоји од православних и римокатолика, али чији састав још није дефинисан“, објашњава владика славонски, и додаје:

„О Степинчевој канонизацији искључиво Ватикан одлучује. Но, само формирање овакве комисије је велики корак напред у међусобним односима, и надам се да ће преко ове комисије и наука и богословље имати прилику да дају своје одговоре.“

Владика Јован је казао и да је неморално износити ауторитативне тврдње о броју жртава у Јасеновцу.

„Број није суштински битан али је веома важан, јер показује димензије злочина. Да је број страдалих у Јасеновцу огроман то знамо, али је проблем који постоји још од почетка осамдесетих, када је почело отвореније да се расправља о Јасеновцу, у томе што ће велики број људи да скочи и пита: а колики је тај број? Овде ћу да поновим оно што говорим стално, а то је да је неморално питати за број страдалих у Јасеновцу. Зашто? Зато што су у већини европских држава до 1948. године извршене процене броја жртава у Другом светском рату и дате су прелиминарне процене карактера рата; Нирнбершки трибунал је симбол тог времена. 70 година након престанка рада Јасеновца, ми још увек баратамо с поратним проценама, и још увијек нам недостаје озбиљан рад на утврђивању броја жртава. Зато, износити ауторитативне тврдње о броју јасеновачких жртава, поготово како се то ради на простору бивше Југославије, јесте неморално“, објашњава владика Јован Ћулибрк.

Он је за Недељник говорио и о опустелим селима у Славонији и обележавању „Бљеска“ и „Олује“.

„Била је у мају годишњица ‘Бљеска’ у Окучанима. Ми смо тај дан у Храму Светог Димитрија служили литургију и помен, на које из Србије није дошао скоро нико: ниједан новинар, нико се није јавио. А знате зашто? Највише зато што се у време ‘Бљеска’ у Београду одигравао стоти дерби, деведесет хиљада људи је седело на Маракани, а онда су тек у ко зна којем минуту Дневника рекли да се нешто збива у Западној Славонији. Лоша је савест код људи који су у тој обмани активно или пасивно учествовали, мрачна је савест код људи и она их несвесно кочи да се врате „Бљеску“ који им оптерећује савест“, рекао је, између осталог, владика Јован.


Извор: Недељник, Курир

Оставите коментар

Оставите коментар на Разумевање за Степица епископа Јована (Ћулибрка)

* Обавезна поља