РЕМ као карикатура партијског државног система

Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) убрзано пролази кроз институционални харакири јер је, након одлуке да не спроводи мониторинг предизборног програма у кампањи за председничке изборе, отишло и корак даље у уздржавању од свог посла.

Наиме, реагујући по пријавама грађана, РЕМ није покретао поступак већ је жалбу грађана прослеђивао емитеру који се очекивано изјашњава – „нисам крив“, а затим би тај одговор “недужног” емитера РЕМ вратио незадовољним грађанима. И то је, што се тиче РЕМ-а, било довољно да се стави тачка на притужбе.

Правно гледано, ово тело није кршило закон већ је искористило формални пропуст да нигде не пише да је РЕМ у обавези да покреће поступак због повреде општег интереса, већ се “само” тражи изјашњавање оптужене телевизије.

Једноставније речено, педесетак жалби које су грађани упутили РЕМ-у, ова институција третира као пуко обавештење, по којем не мора да одлучује не би ли проверила тврдње из одговора емитера, већ је довољно само да затражи изјашњавање “оптуженог”. Оно што је важно, грађани се не могу жалити на „изјашњење“, већ на решење или одлуку.

Према анализи правног тима ЦРТА посматрачке мисије Грађани на стражи која је и 2016. и 2017. надгледала целокупни изборни процес, током предизборне кампање, у периоду од 16.3.2017. до 5.4.2017, РЕМ је примио је 58 пријава грађана, од којих је у досадашњем току одговорено на девет. На 10 пријава је одговорено налогом за уређење пријаве, услед неуредности. Остале пријаве су у процесу обраде, јер се чека одговор емитера.

Ако погледамо девет пријава на које је РЕМ одговорио, на шест је одговорио у виду „обавештења у вези са изјашњењем емитера“, а на три пријаве проследио је „одговор на допис“. РЕМ ни у једном од наведених случајева није формално покренуо поступак у циљу изрицања мера пружаоцима медијских услуга.

Обавештење је нова форма одговарања Регулаторног тела на пријаве грађана. На пример, реагујући по пријави покрета Двери од 16. марта због неравномерне заступљености кандидата у програму РТС и РТВ, РЕМ је наступио као посредник између грађанина и емитера, тако што је затражио од емитера да се изјасне. И РТС и РТВ су очекивано рекли да је пријава неоснована, а РЕМ то проследио Дверима. Дакле, изостаје став Савета РЕМ, или било какво мишљење, или налази стручне службе за надзор и мониторинг (у којој ради скоро 50 људи) који би оповргли или потврдили налазе мониторинг службе Двери по којима је Вучић у поређењу са другим кандидатима добио неупоредиво највише медијског простора.

Ако погледамо одлуке РЕМ у изборном процесу током 2016. године карактеристично је одлучивање у форми решења или одлуке, које је усвајао Савет одлучујући на седници, потребном већином. Регулатор се у образложењу свог решења позивао на извештаје сопствене стручне службе иако, да подсетимо никада није објавио извештај о мониторингу предизборног програма који је урађен.

„У досадашњим обавештењима одлучивање се више ослања на изјашњавање пријављеног емитера, него на сопствене налазе. По самој формулацији “обавештење о изјашњењу” остаје недоречено да ли је Савет уопште одлучивао. У 2016. одлуке је потписивао заменик председника Савета, док у 2017. години сва обавештења потписује извршни директор Регулаторног тела“, оцењују Грађани на стражи.

Ако ишта може додатно објаснити потпуну неодговорност у раду ове институције, осим одлуке да се ни по коју цену не меша у свој посао, онда је то чињеница да Савет РЕМ има вд председника, а три члана Савета од девет чекају на реизбор што значи да је РЕМ, баш као и Агенција за борбу против корупције, у својеврсној кадровској блокади.

Ако анализирамо пријаве које је РЕМ одбио као непотпуне, реч је о општим пријавама у којима грађани тврде да је Александар Вучић током целе кампање доминирао у односу на друге кандидате у информативном програму ТВ Пинк.

Зашто су важне пријаве које је РЕМ прогласио непотпуним? Зато што је прошле године РЕМ одбио као неосновану пријаву Двери због неравномерне заступљености ове страке на ТВ Пинк, позивајући се на резултате никад објављеног мониторинга.

На питање Истиномера зашто су пријаве одбачене уз позивање на тајни извештај, секретар РЕМ Ненад Јанковић је рекао да су се странке жалиле на један период кампање, а да се нико није жалио на целу кампању. Или другим речима, прошле године је логика била: ако си дискриминисан у једном делу кампање, можда ће ти се положај поправити до краја кампање. Ове године, међутим, РЕМ није хтео ни да разматра пријаве које се односе на целу кампању, тражећи од грађана да наведу тачне емисије и минутажу где се види Вучићева доминација у тв садржају. Другим речима, нема начина да заинтересовани грађанин доскочи овој институцији и натера је да ради свој посао.

РЕМ је одговарајући на пријаве грађана, разрешио неколико “недоумица”. Рецимо, РЕМ сматра да РТС није обавезан да организује јавно сучељавање изборних програма подносилаца изборних листа кандидата.

Тумачећи члан 50 Закона о избору народних посланика РЕМ тврди да је обавеза водитеља и уредника да представљање кандидата спроведе на независан, објективан и непристрасан начин, укључујући и јавна сучељавања кандидата у електронским медијима, уколико би до такве емисије дошло.

„У Републици Србији не постоји ниједан пропис који било ког пружаоца медијске услуге обавезује на организовање јавних сучељавања изборних кандидата, тумачи РЕМ.

У више наврата, Стручна служба регулаторног тела, одбацила је пријаве о прикривеном емитовању предизборног програма као информативног, јер, како наводи, „уредник информативног програма има слободу да врши избор вести које су , по његовој процени, од јавног интереса“. ( пријава емитовања конвенције СНС у оквиру информативног програма).

И у пријави емисије „ОКО” , због селективног представљања кандидата, РЕМ одговара да РТС свој информативни програм усклађује са својим уређивачким проценама. Преме наведеном, РЕМ нема овлашћење да контролише садржај информативног програма, јер је он у пуној слободи уредника.

По пријави грађана о извештавању РТС-а о посети председничког кандидата Русији, Стручна служба утврђује да овај спорни програмски садржај не представља предизборни програм, већ спољнополитичку активност председника Владе Србије.

Због наведених законских пропуста који РЕМ-у остављају простор за широко тумачење и “дубок зимски сан” у свакој наредној кампањи, поново се актуелизује питање неопходности доношења нових медијских прописа који боље регулишу рад РЕМ и мониторинг тв садржаја. И то не само у предизборној кампањи, већ и у редовном програму националних емитера.

Свакодневни скарадни порнографски садржаји у ријалити програмима емитера са националном покривеношћу треба да укључе аларм у јавности која већ неко време схвата да нешто дебело није у реду у ћутању Регулаторног тела. У комбинацији са апсолутном доминацијом једног кандидата у предизборном програму и поновним нереаговањем РЕМ-а, институционално срозавање овог тела задуженог за надзор емитера иде ка врхунцу. Да ли смо видели најгоре?

Извор: Истиномер