Република Српска 25 година касније

Изгледа да Дан Републике, који се у Српској обележава 9. јануара, више уопште не може да протекне без дизања политичких тензија и напетости. Како прошле године, када је Уставни суд БиХ донео одлуку о неуставности овог празника, што је био повод за референдумско изјашњавање грађана, тако и ове, када је та одлука дефинитивно ступила на снагу.

У Српској су се потрудили да избегну све правне замке које је поставио овај суд, који ће вероватно бити предмет наредног изјашњавања грађана, али опет није могло без перипетија.

Ствари се компликују када Министарство одбране БиХ доноси одлуку да припадници Оружаних снага, који су позвани да учествују у свечаном дефилеу, који се први пут одржава у Бањалуци, не могу учествовати, већ се посегло за компромисних решењем – на прослави ће бити присутан Војни оркестар Оружаних снага БиХ. Трећем пешадијском пуку Републике Српске  није дозвољено да се нађе у свечаној поворци, а на ову одлуку председник Српске Додик реаговао је жустро и рекао да му није потребан ни војни оркестар.

Председавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић загонетно је најавио решење, и најавио да ће припадници Трећег пешадијског пука ипак присуствовати обележавању Дана Републике Српске. Показало се да је решење у 40 припадника Оружаних снага БиХ, који ће чинити Почасну јединицу, на коју Иванић као председавајући Председништва има право да буду у његовој пратњи, а што је у складу са Уставом БиХ. Тада је ступио на сцену НАТО.

Командант НАТО штаба у БиХ бригадни генерал америчке војске Жизел Вилц успротивила се праву на које је полагао Иванић и нагласила да ниједан припадник Оружаних снага БиХ, дакле ни Војни оркестар, не може присуствовати манифестацији у Бањалуци, јер су то „активности које су у супротности са Општим оквирним споразумом за мир“, те да би то могло бити схваћено као кршење Закона о одбрани, што би подразумевало покретање дисциплинских мера. Наставила је с тумачењем Устава БиХ и одлуке Уставног суда, а све је уобличила у писмо које је НАТО штаб у Сарајеву упутио институцијама БиХ. Вилцова је у заштити Дејтонског споразума звучала уверљиво управо као Изетбеговић кад показује бригу због пораста корупције и криминала у Републици Српској, а мрзи га да Српској име изговори.

То је био још један незграпан политички потез НАТО на Балкану, што је све у Српској подсетило на комбинаторику Педија Ешдауна, који је, када није имао идеју како да натера Српску да поступи по његовој жељи, упомоћ звао свог пријатеља Криса Патена, који би у Бриселу то што је Ешдаун тражио уобличио и у БиХ послао као захтев ЕУ. Али овај пут није прошло. Председништво БиХ је ипак донело одлуку да испоштује захтев предсједавајућег Иванића и у Бања Луку упути Трећи пешадијски пук и Војни оркестар.

Шта је у свему добро? Што су одлуку донели легитимни представници, које су изабрали грађани на изборима, а не НАТО или ОХР. Друго, одлука је донесена у институцијама БиХ, а не на састанцима фамозних петорки или шесторки, што је раније преферирала међународна заједница у БиХ. Значи, може се напред. Али без странаца.

Извор: Правда