РИСИ конференција о енергетици на Балкану

Србија и земље могуће учеснице у копненом делу пројекта Турски ток не треба да излазе из игре и треба да заузму активну улогу да би се реализовао тај пројекат, који треба да замени Јужни ток, речено је данас на научној конференцији „Руски енергетски пројекти на Балкану после Јужног тока“.

Земље Балкана могу да постану транзитно стратешки важне и централна спона у снабдевању гасом потрошача у Европи, од турско-грчке границе, докле треба да дође Турски ток, рекла је стручњак за Турску Руског центра за стратешка истраживања (РИСИ) Ирина Свистунова.

Она је подсетила да се, после отказивања Јужног тока због услова које је Европска комисија постављала том пројекту, Русија преоријентисала на испоруке гаса југоисточној Европи, преко Турске, а тиме ће се, како је рекла, елиминисати и уцене Украјине, преко које се сада одвија испорука руског гаса за Европу.

Турска жели да постане водећа транзитна земља за снабдевање гасом потрошача у југоисточној Европи, а земље Балкана као природна спона између Западне Европе и Турске могу, по узору на Турску, да искористе свој географски положај и укључе се у такав међународни енергетски транзитни пројекат, рекла је Свистунова.

Одговарајући на питање како може да се рачуна да ће бити реализован Турски ток преко Турске, Грчке, Македоније, Србије, Мађарске и Аустрије, када Јужни ток није могао да се реализује преко Бугарске, због захтева Европске комисије и притисака САД, она је рекла да Русија има разлога да рачуна да ће Турска, која води све независнију политику и која, иако је чланица НАТО пакта није увела санкције Русији, подржати изградњу Турског тока.

Турског тока, од Русије до Турске ће бити, а када је реч о даљем проласку кроз Грчку ка осталим земљама, може се рећи да ће то зависити и од Грчке у којој је ситуација неизвесна како због финансијских проблема које има, тако и због питања да ли ће и колико владајућа партија Сириза остати на власти, оценили су руски експерти.

Најслабију карику у ланцу, на траси копненог дела Турског тока представља Македонија, рекао је руководилац балканског сектора РИСИ Никита Бондарев, који је напоменуо да се „у Македонији већ сада дешава низ политичких скандала“ и да ће, по питању судбине Турског тока Македонија, вероватно постати друга Бугарска – односно земља која је била кључна за обуставу радова на Јужном току.

Одговарајући на питање ко ће финансирати Турски ток, када поменуте земље немају новчаних могућности за то, уредник часописа Гаспром, Сергеј Правосудов рекао је да би то могла да уради Европска комисија, која је блокирала Јужни ток, и то, како је рекао, када престане да улаже у „украјинску црну рупу.“

Очекујем да ће Европска комисија наћи заједнички језик са Турском по том питању, додао је Правосудов.

Русија не жели да гради тај гасовод на свој рачун, ако не буде у могућности да транспортује више од 50 одсто сопственог гаса кроз тај гасовод, напоменуо је Правосудов, што су ограничења из Трећег енергетског пакета ЕУ.

Он је подсетио да је у плану изградња четири подморске линије Турског тока, од којих је једна планирана до Турске, а остале три су намењене за потрошаче од турско-грчке границе.

Те три гране су под великим питањем јер не би било логично да се граде, ако нико не буде желело да гради копнени део гасовода од турско-грчке границе до потрошача у југоисточној Европи, казао је Праводусов и указао да је руски гас најпоузданији и најјефтинији за европске потрошаче.

Експерт из Русије Петар Искендеров указао је да је Балкан раскрсница трансконтиненталних путева, на који САД врше све већи утицај, истакавши да је америчка стратегија да уз помоћ ЕУ истисну Русију из енергетског сектора са ових подручја, иако је ЕУ са 70 одсто зависна од увоза нафте из Русије.

Он је напоменуо да Русија није донела одлуку да обустави градњу Јужног тока због финансијских разлога, већ због ванредних околности и противљења Европске комисије, која се, иако нема овлашћења за то, противила изградњи тог гасовода.

Одустајање од изградње Јужног тока није умањило добро мишљење грађана Србије према Русији и то може бити добар основ за будуће економске пројекте, нагласио је главни уредник „Нове српске политицке мисли“ Ђорђе Вукадиновић.

Он је навео да већина грађана за пропаст Јужног тока криви САД и ЕУ, односно да 36,8 одсто грађана Србије, према истраживању тог портала, сматра да су САД криве за прекид изградње Јужног тока, 20,2 одсто за то криви ЕУ, а само 6,5 одсто мисли да је Русија одговорна.

Он је оценио да подаци из истраживања НСПМ, које је урађено крајем прошле и почетком ове године, показују и колико је била погрешна стратегија Русије у региону, која се сводила на то да, како је рекао,“ протерамо цеви, да прође Јужни ток, а после ће се све решити само од себе“, односно, да је погрешно то што су Руси, изгледа, помало наивно преузели либералну мантру да је економија изнад политике и да „капитал нема домовину“. Показало се да то није био случај са Јужним током, јер да је тако, собзиром на његову профитабилност, сада би, како је додао, тај пројекат био увелико у изградњи.

Председник Скупштине Удружења за гас Војислав Вулетић и сарадник Инстутута за европске студије Горан Николић су оценили да Србија убудуће треба гас и друге енергенте да набавља из Русије јер је то најјефтиније и најсигурније.

Николић је указао да односи Србије и Русије треба да буду засновани на обостраном интересу, јер је интерес Русије да има поузданог потрошача, а Србије да има најјефтиније енергенте.

Набавка гаса преко Хрватске или преко Атлантика је нереална и ако би било могуће било би скупље решсење, истакао је Николић.

Заменик директора РИСИ Игор Прокофјев је указао да Русија не жели да буде земља за испоруку сировина Европској унији, већ партнер ЕУ, јер Русија, као земља која жели значајно да учествује у светској и европшкој економији, хоће да учествује у испоруци, транзиту, преради и комуникацији са европским потрошачима.

Ни ЕУ, са друге стране, не може да се развија без енергената из Русије, али Русија не жели да игра улогу енергетске суперсиле, рекао је он и истакао да се и глобална ситуација променила и да САД наредне две, три деценије сигурно више неће бити лидер светске привреде.

Конференција је одржана у Београдској пословној школи (БПШ) у организацији те школе, Руског центра РИСИ, Фонда историјских перспектива (ФИП), Нове српске политичке мисли и Наше Србије.

Чепурин: Земље Балкана би требало да се определе око снадбевања гасом

Земље Балкана би требало да се определе у наредним месецима како ће се снадбевати гасом када за четири године истекне уговор о транспорту руског гаса преко Украјине, рекао је данас амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин.

Обраћајући се учесницима научне конференције „Руски енергетски пројекти на Балкану после Јужног тока“, руски амбасадор је указао да је „Гаспром“ чврсто изнео став да, када након четири године буде истекао уговор о транспорту гаса преко територије Украјине, гас више неће ићи тим путем у Европу.

– Нови правац, заједно са Северним током, биће преко територије Турске, а коначно одредиште биће на грчко-турској граници – истакао је Чепурин отварајући конференцију у Београдској пословној школи.

Према његовим речима, прелиминарни договор је да се изграде четири цевовода, од којих би први требало да буде завршен 2016.

– Гас ће ићи јужном маршрутом, преко Турске, доћи ће до границе са Грчком, и тада ћемо се договарати са Европском унијом – објаснио је он.

Сада земље, како је указао, укључујући оне у региону Балкана, треба да се определе како ће се даље снадбевати.

– Кључно је у наредним месецима, у периоду од пола године до годину дана, определити се како да гас долази до крајњег потрошача – истако је руски амбасадор.

Он је напоменуо да је важно одредити три ствари – испоруке морају бити поуздане, треба обезбедити потребне количине које ће регион добијати, и као треће, потребно је утврдити прихватљиве цене.

Чепурин је упозорио да данашња ситуација у геополитичком смислу уопште није лака.

Према његовим речима, искуство „Јужног тока“ није успело, те треба „своје интересе освестити и играти активно своју улогу, пробијати бирократски и политички зид“.

– Када будемо превазишли те зидове, трудићемо се да бранимо своје националне интересе, али и заједничке економске интересе и интересе велике Европе – закључио је амбасадор Чепурин.

Извор: НСПМ, Танјуг