Русија и Турска о компликацијама у Сирији

Јуче су на преговоре у руски град Сочи допутовали турски министар одбране генерал Хулуси Акар и директор Националне обавјештајне службе Турске (MIT) Хакан Фидан. На већ традиционалним затвореним преговорима је руску страну представљао министар одбране генерал Шојгу и начелник Генералштаба руске војске, генерал Валериј Герасимов.

Није тешко погодити да је главна тема разговора била ситуацији у Идлибу и неуспех Турске да у потпуности испуни своје обвезе из споразума који су о питању Идлиба 17. септембра склопили руски председник Владимир Путин и турски председник Реџеп Тајип Ердоган.

Што се турске стране тиче, делегација је хитно летела у Русију како би спасила зону де-ескалације сукоба у Идлибу, јер Дамаску и његовим савезницима понестаје стрпљења, а сукоби и бомбардовања целе црте разграничења се никако не могу назвати примирјем.

Либански извори су данас известили како су сиријске елитне “Тигар” снаге и NDF милиције спремане за покретање напада на исламистичке милитанте западно од Алепа, али стручњаци тврде како почетак ове операције не треба очекивати пре преговора између Русије и Турске о Сирији, који ће се одржати 28. новембра.

Није тешко претпоставити да ће Русија и Иран од Турске захтевати да коначно испуни своје обвезе или да се не уплиће у Асадове планове, који је након победе на југу земље изразио намеру да проблем Идлиба реши војним путем.

Према турској агенцији Анадолија, руска делегација је од турских колега тражила да убрзају посао и да “имају у виду нужност испуњења обвеза Турске у оквиру споразума из Сочија”. Но, Турска ће највероватније тражити још једно одлагање, иако су прошла већ два рока за уклањање исламистичких група и њиховог тешког оружја из подручја у Идлибу које је предвиђено да буде “демилитаризована зона”.

Ердоган до сада није био у стању да испуни већину својих обвеза и мало је вероватно да ће то учинити до 28. новембра. Могуће је да се за сада покрене ограничена војна операцију у јужном Идлибу и североисточној Латакији, где су концентрисане јаке снаге Ал-Нусра Фронта и савезника сиријске Ал-Каиде.

Такође треба напоменути да је пре пута у Русију генерал Хулуси Акар дао интервју за BBC и јавно демантовао да је Турска прислушкивала конзулат Саудијске Арабије у којем је убијен саудијски новинар и дисидент Џамал Кашоги. Турски министар одбране је рекао да су Американци потценили могућности турске обавештајне службе, чиме је мислио на улогу коју МIТ има у изношењу доказа о учешћу Саудијаца вишег ранга у убиству, иако није споменуо име принца престолонаследника Мухамеда бин Салмана.

ГЕНЕРАЛ ХУЛУСИ АКАР О ОДНОСИМА ТУРСКЕ И ЗАПАДА

“Турска се није окренула од Запада. Управо супротно, Запад је тај који гура Турску далеко од себе”, изјавио је генерал Акар турским новинарима уочи лета за Русију. Према Акару, ако Турска има проблема с неколико западних држава, то не значи да се Анкара окренула од Запада као целине.

“Турска има низ проблема с источним државама”, рекао је генерал Акар, пре свега мислећи на Курде на сјеверу Сирије и Ирака, али и на спорове око примата у сунитском свету, попут оног које тренутно у току са Саудијском Арабијом.

ПРОТУРСКИ „УМЕРЕНИ ИСЛАМИСТИ“ У СУКОБУ СА СУПАРНИЧКИМ ГРУПАМА У АФРИНУ

У међувремену, што није случајно, протурске исламистичке групе у Африну су потврдиле како су покренуле операције против једне “неумерене групе”, коју су потпуно разоружали, а неколико њених припадника је убијено, док је командант ухваћен.

Уочи пут у Сочи је Турска хтела показати како се залаже за мир и ред на територији коју назиру исламистичке групе под контролом Анкаре.

Формални разлог за “ликвидацију групе” су биле пљачке, убиства, отмице, силовања и друге “демократске активности сиријске опозиције”.

Реч је о групи Ахрар Ал-Шарија, која је на својој страници потврдила да је у сукобима у Африну убила 25 бораца снага које делују под покровитељством Турске, док је у својим редовима имала 13 погинулих милитаната, а целим су градом текле “реке крви цивила”. Није позната судбина остатка групе, коју је у Африну, по налогу Анкаре, напала група Џаиш Ал-Ислам, будући да су обе део шире протурске коалиције која се бори на северу земље против курдских снага.

Стога тврдње турских власти у Африну како неће толерисати никакво насиље против локалног становништва и претње непослушним милитантима различитим врстама казни треба узети с резервом, а јучерашњи сукоб као акције које би се у Сочију руском војном врху могле приказати као напори Турске у успостављању реда и мира на територијима под контролом Анкаре.

Пораз једне од “неумерених група”, ако је уопште расформирана, јер је Ахрар Ал-Шарија као борбена група настала 2016. од остатака разних других поражених или расформираних исламистичких фракција, требало би да буде нека врста “поруке” осталима да се понашају у складу с војним правилима и поштују законе.

Са своје стране, а овај пут су у праву, Курди кажу да је све то фикција и да они који су разоружали “тврдоглаве” нису ништа бољи од њих, само боље прикривају своје злочине. Курдске YPG снаге су поручиле да неће зауставити герилски рат у планинама Африна у којем сваке недеље широм регије успевају ликвидирати мање групе антируских исламиста и постављају им заседе у којима им уништавају ратну технику.

ГЕНЕРАЛ ШОЈГУ: СИТУАЦИЈА У СИРИЈИ ТРАЖИ ХИТНО РЕШЕЊЕ

О детаљима разговора представника руске и турске војске иза затворених врата се, као и обично, не зна ништа. Чак је и руски војни портал “Црвена звезда” објавио само кратко саопштење генерал Шојгуа новинарима, који је рекао да је с турским колегом, генералом Хулусијем Акаром разговарао о даљњем раду на успостављању подручја демилитаризоване зоне у Идлибу и ситуацији у Сирији.

“Били смо присиљени да вас позвовемо јер ситуација која се развија у Сирији тражи наше тренутно решење и расправу о кључним питањима”, рекао је генерал Сергеј Шојгу на почетку састанка с турским колегом у Сочију.

“Динамика којом радимо након потписивања докумената у Сочију о Идлибу захтева подршку како би се преостали проблеми решили без застоја”, рекао је руски министар одбране.

Према речима руског министра одбране се да закључити да је турска делегација у Сочи дошла на изненадни позив руских колега, а како ће се ситуација даље развијати, то је за јавност непознаница.

Договор о успостављању демилитаризоване зоне у Идлибу је дио руско-турског меморандума потписаног 17. септембра у Сочију, након разговора председника Русије и Турске. До данас је турска страна у том смислу направила мало, готово ништа, стога постоји велика вероватност покретања војних операција на неким деловима фронта.

У међувремену је сиријска војска из ослобођеног подручја Ал-Сафе јуче почела да повлачи тешку војну опрему и делове јединица, међу којима је терен с опремом прва напустила Палестинска ослободилачка армија (PLA), провладина милиција која се од почетка рата бори уз сиријску војску. За претпоставити је да ће опрема и људство бити послати у гранично подручје Идлиба.

Турска и даље покушава да одгоди офензиву сиријске војске, али има све мање маневарског простора, обзиром да ни турска војска ни Анкари одане милиције не могу присилити Ал-Нусра Фронт и савезнике сиријске Ал-Каиде на било шта, а свака употреба силе против ове исламистичке коалиције би значила енормне губитке у људству за протурске исламистичке милиције и турску војску. Ипак, сигурно је да ова пат позиција не може трајати вечно и пре или касније ће се некако морати решити.

Извор: Логично